Kina u potrazi za najnaprednijim oružjem ratovanja

Istraživački odsek američke obaveštajne službe upravo je završio takmičenje da bi ustanovio ko može da razvije najbolju tehnologiju za prepoznavanje lica. Zadatak: treba da identifikujte što više putnika koji se ukrcavaju u avion. Od svih prijavljenih za takmičenje, ovog meseca, najbolje rezultate je postigla kineska inovativna kompanija Yitu Tech koja je uzela nagradu od 25.000 dolara, što je i najveća novčana nagrada od tri postojeće. Tim stručnjaka u Americi naveo je ovo takmičenje u svom izveštaju kao jedan od mnogih primera koji pokazuju kako bi vojska u Kini mogla da iskoristi brz napredak zemlje u veštačkoj inteligenciji da modernizuje svoje oružane snage i potencijalno preuzme prednost od Sjedinjenih Država. „Kina se više ne nalazi u tehnološki inferiornom položaju u odnosu na Sjedinjene Države, već́ stoji rame uz rame za Amerikancima (i njihov je ozbiljan konkurent) i ima realne mogućnosti da prestigne Ameriku u razvoju veštačke inteligencije“, navodi se u izveštaju Else Kanije iz Centra za novu američku bezbednost (CNAS). „Buduće američko-kinesko suparništvo u razvoju veštačke inteligencije“, napisala je gospođa Kanija, „moglo bi da promeni buduću ekonomsku i vojnu ravnotežu moći.“

Izvršni predsednik kompanije Alphabet Inc. Erik Šmit, koji predvodi savetodavni odbor Pentagona, na nedavnom skupu u Vašingtonu, izneo je slično upozorenje o potencijalnoj moći Kine.

Šmit je napomenuo da je kineski nacionalni plan za budući razvoj veštačke inteligencije, objavljen u julu, istakao da je u narednim godinama potrebno dostići napredak Sjedinjenih Država, da bi konačno, Kina postala primarni svetski centar za inovacije.

„Pretpostavljam da ćemo biti u prednosti još narednih pet godina, a Kina će se nas vrlo brzo dostići. Dakle, moguće je da ćemo za pet godina biti na istom razvojnom nivou“, rekao je Šmit na konferenciji, koju je organizovao Centar za novu američku bezbednost.

Neobjavljeni dokument iz Pentagona upozorio je ranije ove godine da kineske firme vešto zaobilaze nadzor SAD-a i uspevaju da pristupe osetljivoj američkoj tehnologiji veštačke inteligencije koja ima potencijalne mogućnosti primene u vojne svrhe tako što kupuju akcije u američkim kompanijama.

Da bi se zaštitili od takvih postupaka, dvostranačka grupa poslanika u Senatu Sjedinjenih Američkih Država i Predstavničkom domu uvele su ovog meseca zakonske predloge za pooštravanje američkih pravila o stranim ulaganjima. Izveštaj Centra za bezbednost upozorio je na kinesko sticanje udela u američkim firmama i istakao da se Peking suočava sa preprekama u stvaranju domaće industrije veštačke inteligencije u procesu suprotstavljanja Sjedinjenim Državama, uključujući i regrutovanje vrhunskih talenata.

Ipak, Šmit je istakao da je potpuno uveren u sposobnost Kine da razvije novu tehnologiju. „Ako makar malo sumnjate da je kineski društveni i obrazovni sistem sposoban da stvori vrhunske stručnjake na tom polju, moram vam reći da grešite“, rekao je Šmit.

POSEBNE OSOBENOSTI RATIŠTA

Od veštačke inteligencije koja obećava da će u potpunosti izmeniti transport uvođenjem autonomnih vozila i koja će doneti ogroman napredak u medicini, očekuje se da ima mogućnost primene u vojne svrhe, što će u potpunosti izmeniti strukturu ratišta.

Neke tehnologije mašinskog učenja već́ se primenjuju u Pentagonovom projektu koji se bavi korišćenjem računara u pregledanju i selekciji snimaka koji su napravljeni pomoću drona, što bi predstavljalo ogromnu uštedu vremena za analitičare.

Kineska narodnooslobodilačka vojska takođe investira u niz projekata vezanih za veštačku inteligenciju, a vojni istraživački instituti su u partnerstvu sa kineskom odbrambenom industrijom, navodi se u izveštaju, koji se poziva na javno dostupne dokumente.

„Kineska vojska predviđa da napredak veštačke inteligencije može iz osnova promeniti karakter ratovanja“, navodi se u izveštaju.

Gospođa Kanija je priznala da se veći deo njenog istraživanja sastoji iz pretpostavki, s obzirom na ranu fazu razvoja veštačke inteligencije i procedura koje su u vezi sa njenom primenom, kako u Kini, tako i u mnogim drugim zemljama.
Ipak, rekla je da neki vojni stručnjaci predviđaju pojavu „posebnih osobenosti“ ratišta, gde ljudi više neće moći da drže korak sa brzinom i tempom mašinskog donošenja odluka tokom borbe, navodi se u izveštaju.

U izveštaju je citiran general-pukovnik Liu Guozi, direktor Komisije za nauku i tehnologiju Centralne vojne komisije, upozoravajući da „moramo … da iskoristimo priliku da promenimo standarde.“

Iako politika Pentagona trenutno zahteva ljudsku ulogu u ofanzivnim akcijama koje su obavljale mašine, nije bilo sasvim jasno da li će Kineska narodnooslobodilačka vojska usvojiti takvu politiku, navodi se u izveštaju.

„Kineska vojska može razvijati primenu veštačke inteligencije na jedinstven i, možda, neočekivani način, verovatno manje sputan pravnim i moralnim ograničenjima koje Sjedinjene Države poštuju“, napisala je Kanija.

4671-kina-u-potrazi-za-najnaprednijim-oruzjem-ratovanja