Delimično redigovani dokumenti vrhovnog tužioca otkrivaju interesovanje privatnog sektora za korišćenje programa za prepoznavanje lica. Dokumenti, objavljeni u skladu sa zakonima o slobodi informisanja, otkrivaju da Savezna vlada razmatra mogućnost da odobri privatnim kompanijama pristup i korišćenje nacionalne baze podataka za prepoznavanje lica uz određenu nadoknadu. Delimično redigovani dokumenti pokazuju da Odeljenje vrhovnog tužioca pregovara sa glavnim telekomunikacionim kompanijama o korišćenju pilotskih programa usluge za prepoznavanje lica u privatnom sektoru u 2018. godini. Dokumenti takođe ukazuju na veliko interesovanje finansijskih institucija za korišćenje pomenute baze podataka.
Vlada tvrdi da je upotreba programa za prepoznavanje lica neophodna za očuvanje nacionalne bezbednosti i smanjenja broja kriminalnih prestupa kao što je krađa identiteta. Odeljenje vrhovnog tužioca kaže da privatne kompanije mogu da koriste uslugu samo uz saglasnost osobe.
Međutim, stručnjaci i zastupnici građanskih prava izrazili su zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i nadzora nad programom za prepoznavanje lica. Monik Man, direktorka Australijske fondacije za zaštitu privatnosti i profesorka na Pravnom fakultetu Tehnološkog univerziteta u Kvinslendu, izjavila je da obaveza kompanija da traže saglasnost možda neće biti dovoljna da zaštiti prava klijenata ili ublaži rizike vezane za biometrijske podatke i da će na taj način firme biti podstaknute da skladište više podataka.
„Postavlja se pitanje da li su pojedinci sposobni da sami donesu ispravno informisane odluke i ne daju svoju saglasnost, čak i ako su svesni da se program koristi.“
„Ako, recimo, pojedinac koji nije dao saglasnost, ne bi mogao da pristupi važnim uslugama, kao što je otvaranje bankarskog računa, da li se zaista može reći da klijenti slobodno daju svoju saglasnost?“
„U stvarnosti, ovaj program značajno će podstaći privatne kompanije da izgrade svoje baze podataka za prepoznavanje lica. Kad se podaci kreiraju, ljudima će biti skoro nemoguće da saznaju da li su njihovi podaci bezbedno uskladišteni, da li će biti podeljeni i s kim, sa kojim informacijama će biti povezani i zbog čega.“
Vlada je prošlog meseca zaključila sporazum sa državnim i teritorijalnim upravama oko kontroverzne nacionalne baze podataka za prepoznavanje lica. Prema dokumentima koji su prethodili sporazumu, 50% populacije već́ je bilo obuhvaćeno bazom podataka. Uz pomoć́ državnih i teritorijalnih vlada, Odeljenje vrhovnog tužioca je planiralo da proširi taj broj i obuhvati 85% Australijanaca.
Prema delimično redigovanim dokumentima, Odeljenje vrhovnog tužioca trenutno razgovara sa nekim od glavnih telekomunikacionih kompanija o potencijalnoj upotrebi programa za prepoznavanje lica. Prema planu, kompanije bi koristile ovaj program da bi dobile sliku lica svog klijenta i poslale je u „Biometrijski centar za usklađivanje“.
Centar tada koristi nacionalnu bazu podataka da bi uporedio sliku sa fotografijom na nekom dokumentu koji je izdala vlada, kao što je fotografija u pasošu ili vozačkoj dozvoli, da bi se potvrdilo da je to ista osoba. Kompanija bi dobila odgovor da/ne, bez uvida u fotografiju koja je u posedu vlade ili direktnog pristupa bazi podataka.
Proces će biti sličan postojećoj Službi za potvrđivanje dokumenata koja je dostupna privatnim kompanijama od 2014. godine i koristi se za verifikaciju informacija o vozačkim dozvolama, pasošima, zdravstvenim knjižicama, vizama, državljanstvima i imigracionim karticama.
Kompanije plaćaju naknadu vladi za svaku transakciju sa ovom službom. Privatne poslovne firme, uglavnom telekomunikacione kompanije, platile su 15,5 miliona za podatke obrađene 2016. godine. Prema objavljenim dokumentima, „ta procedura je omogućila dosledan i rastući izvor prihoda za finansiranje daljih bezbednosnih inicijativa. Upotreba procesa prepoznavanja lica u privatnom sektoru mogla bi doneti slične koristi.“ Dokumenti takođe navode da su pored razgovora sa telekomunikacionim kompanijama „velike finansijske institucije pokazale veliko interesovanje za pristup ovom programu.“
„Najviše bi se koristio za suzbijanje slučajeva krađe identiteta, pranja novca, finansiranja terorističkih organizacija i učvršćivanje bezbednosti identiteta.
Portparol Odeljenja vrhovnog tužioca je rekao da pilot programi još nisu počeli da se koriste, ali odbio je da odgovori na pitanja o kompanijama sa kojima se odeljenje nalazi u pregovorima za pilot programe ili koliko su napredovali ovi pregovori. Dvanaest telekomunikacionih dobavljača trenutno koristi usluge Službe za potvrđivanje dokumenata, uključujući kompanije Optus i Telstra.
Naravno, kompanije koje budu zainteresovane za korišćenje programa za prepoznavanje lica moraće da se obavežu na poštovanje zakona o zaštiti ličnih podataka. S druge strane, javnost bi trebalo da veruje da će vladine agencije bezbedno uskladištiti i zaštititi podatke od krađe ili zloupotrebe.
Kad pojedinci sklope sporazum sa vladinom agencijom koja preuzima njihove lične podatke, treba da imaju pravo da razumeju, budu obavešteni i odluče o tome gde se ta informacija skladišti i za šta se koristi. Treba, takođe, da znaju ko može da koristi te podatke.