Kolektivno ludilo koje vlada oko novih kriptovaluta sve više počinje da liči na period Zlatne groznice. Bez obzira na to koliko vam cela pomama izgleda privlačno, ne nasedajte. Već nekoliko godina posmatram prilike u vezi sa bitkoinima i očekujem da će ceo proces jednostavno raspasti. Međutim, kolektivno ludilo koje vlada oko novih kriptovaluta sve više počinje da liči na period Zlatne groznice širom sveta. Shvatio sam da je cela situacija izmakla kontroli kad je moje sanduče elektronske pošte bilo preplavljeno finansijskim pričama i pitanjima koji se svode na jedno, a to je, da li treba ulagati u kriptovalute ili ne. Najbolje bi bilo da počnemo sa odgovorom: Ne, nemojte da ulažete novac u bitkoine.
Prvo zbog toga što kupovanje kriptovaluta nije ulaganje, kao što nije ni kupovanje zlata, lalinih pupoljaka ili kartica sa bejzbol igračima. Sve to ljudi su kupili ranije i po apsurdno visokim cenama, ali ne zato što navedeni predmeti imaju neku korist ili mogu proizvesti novac ili neku društvenu vrednost, već samo zbog toga što su ljudi mislili da će ih u budućnosti prodati nekom drugom po mnogo višoj ceni.
Kad kupujete takve predmete – što ne bi trebalo da radite – vi, u stvari, spekulišete, što nije proces koji vam može doneti bilo kakvu korist. To je psihološka borba sa drugim ljudima kojoj je glavni cilj novac koji jedna strana dobija, a druga gubi. Čak i ako pukom srećom zaradite novac, izgubili ste vreme i energiju, dakle, konačno, izgubili ste.
Investiranje, odnosno, ulaganje predstavlja kupovinu neke vrednosti koja može stvoriti proizvod, uslugu ili tok novca, kao što je unosni i isplativi posao ili neka nekretnina koju biste mogli da izdajete na duži vremenski period. Investicija je nešto što ima suštinsku vrednost, to jest, vredno je posedovati je sa finansijskog stanovišta čak i ako je nikad ne prodate.
Da bismo odgovorili na pitanje zbog čega je bitkoin postao toliko unosan, prvo bi trebalo da odvojimo korisnu upotrebu tehnologije koja se nalazi u njegovoj osnovi i naziva se „blockchain“ od pomame ljudi koji su bitkoin pretvorili u najbesmisleniju lutriju. Blockchain je jednostavno vrlo efikasan softver (otvorenog koda, dakle dostupan svima da ga koriste), dok je bitkoin samo jedna, ali najpopularnija njegova upotreba.
Blockchain je računarski protokol koji omogućava dvema osobama (ili mašinama) da vrše transakcije (ponekad anonimno) iako između njih ne postoji poverenje ili iako ne veruju mreži preko koje su povezani. Može biti upotrebljen u monetarne svrhe ili u deljenje datoteka, ali nije magija koja će vas u trenu pretvoriti u milijardera.
Uzećemo primer koji možete pročitati na blogu čiji autor sebe naziva An Unassuming Banker i koji poredi blockchain i bitkoine sa primerom iz realnog života:
Zamislite da je neko pronašao lek protiv raka i, postupno, korak po korak, opisao proces pravljenja leka i objavio ga na mreži tako da ga svako može pročitati i upotrebiti. Zamislite, zatim, da je ista ta osoba napravila proizvod koji je nazvala Antirak pilula prema svojim instrukcijama, zaštitila fabričku marku i počela da ga prodaje onima koji su joj ponudili najveću cenu.
Mislim da svi možemo da se složimo da je lek protiv raka od neprocenjive vrednosti za društvo (blockchain možda jeste, a možda i nije, videćemo), međutim pitanje je koliko košta takva pilula. Naravno prve pilule protiv raka (bitkoini) se u početku odlično prodaju. Cena raste, posebno ako je ponuda ograničena (kao što je veštačko ograničenje ponude ugrađeno u algoritam bitkoina). Međutim, pošto je formula za proizvodnju slobodna i besplatna, ostale kompanije ubrzo izlaze na tržište sa svojim pilulama za izlečenje raka i daju im drugačije nazive, recimo RakEthereum, i tako se pojavljuje veliki broj konkurenata. Svako može da napravi pilulu koja sad košta tek nekoliko centi za jednu dozu.
Zamislite sad, da ničim izazvani, svi počinju da se nadmeću za pilule koje dostižu vrednost od 17.000 dolara i cena im se neprestano menja, opet bez bilo kakvog razloga. Novine počinju svakodnevno da izveštavaju o cenama pilula i obasipaju vas pričama o sticanju bogatstva na brzinu i preko noći. Čak i vaš brica i mesar imaju savete u vezi sa ulaganjima u tu novu „klasu vrednosti“. Ljudi, umesto da shvate besmislenost celog procesa, počinju da se nadmeću za svaku novu vrstu pilula (kriptovaluta) zbog čega one postaju „najvrednije stvari na svetu“.
To isto se dešava i sa bitkoinom, čija je vrednost na tržištu 238 milijardi dolara, a etereuma 124. Izmišljena vrednost ovih bezvrednih parčića računarskih podataka predstavlja dovoljnu količinu novca koja bi mogla da promeni tok razvoja ljudske vrste, na primer, potpuno ukine siromaštvo ili solarnom energijom zameni elektranu koju pokreće ugalj. Bitkoin (ili pilula protiv raka) postala je investiciona varka podstaknuta snagom ljudskog ponašanja u gomili, pohlepom, strahom da ne učestvuju i nerazumevanjem prethodnih finansijskih prevara.
Da bismo bolje razumeli tu pomamu, najbolje bi bilo da razmotrimo zbog čega je prvenstveno izmišljen bitkoin.
Priča kaže da je 2008. godine nepoznati programer pod lažnim imenom Satoši Nakamoto objavio zvanični dokument. Autor je očigledno bio odlično upućen u matematiku i softversko inženjerstvo. Ipak, dokument je sadržavao i izvesnu ideologiju: pretpostavku da smo pogrešili kad smo dozvolili nacionalnoj vladi da nadgleda tokove novca u finansijskom sistemu i da to koristi za sprovođenje zakona. Dakle, u centru bitkoina nalazi se ideja o finansijskoj slobodi koja se provlači kroz sve blogove i razmatranja pristalica kriptovaluta.
Oni koji malo malo ozbiljnije razmišljaju reći će: „Da, dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta imaju stabilne finansijske sisteme, ali bitkoin može da spasi države kao što je, na primer, Venecuela, u kojoj vlada može preko noći potpuno da istopi vaš novac.“ Strožiji stručnjaci kažu: „Svi oni koji rade u Američkim federalnim rezervama su prvoklasni prevaranti koji vas potkradaju preko inflacije, a novac koji štampaju nije ništa bolji od običnog toalet-papira!“ Isto to ljudi govore i o zlatu – još jedan način traćenja ljudske investicione energije.
Valute koje izdaju vlade država imaju vrednost jer predstavljaju ljudsko poverenje i saradnju, a bez ova dva nema ni bogatstva, ni trgovine. Drugi argument za vrednost bitkoina je činjenica da će ih u budućnosti biti samo 21 milion i da će konačno zameniti sve svetske valute, ili će postati „novo zlato“, tako da će osnovna vrednost biti ili ceo svetski BDP ili ukupna vrednost svetskog zlata podeljena sa 21 milion. Ljudi koji veruju da postoji mala šansa da bitkoin postane svetska valuta kažu da je užasno potcenjen. Sve to možete da kažete i za komadiće noktiju koje sam isekao: možda nemaju suštinsku vrednost, ali ponuda im je ograničena, pa zbog čega ih ne bi koristili kao novu svetsku valutu.
U ozbiljnom razmatranju trebalo bi istaći da bitkoin treba da ispuni sledeće uslove da bi postao prava valuta:
- Omogući jednostavnu i neometanu trgovinu među ljudima.
- Bude opšte prihvaćen kao zakonski tender za sve dugove, javne i privatne.
- Da postane stabilna valuta koja ne menja vrednost svaki čas.
Ne samo da bitkoin ne poseduje nijednu od navedenih karakteristika, već je i njegovo bezbedno skladištenje prilično neizvodivo. Štaviše, mnoge menjačnice i novčanici (Mt Gox u Japanu, Bitfinex i mnogi drugi) već su nekoliko puta hakovani. Drugi argument je najvažniji. Bitkoin će imati vrednost tek ako postane kritična svetska valuta. Drugim rečima, ako su vam zaista potrebni da biste nešto kupili, ako morate da ih kupite od osobe koja ih prodaje da biste obavili važan svetski trgovinski proces jer ga nikako drugačije nije moguće obaviti. Za sada, cenu mu podižu samo oni koji se bave spekulacijama.
Takve izmišljene valute imaju vrednost samo ako se pretvore u pravi novac, kao što je, američki dolar kojim se kupi nešto korisno, recimo, lepa kuća ili unosan posao. Kada spekulanata nestane, nestaće i vrednost izmišljene valute – uglavnom vrlo brzo. Valuta, takođe ne treba da bude veštački ograničena. Treba da je bude što više kako raste ponuda robe i usluga u svetu, inače ćemo se naći u deflaciji i bolesnom prikupljanju stvari. Zbog toga postoji sistem federalnih rezervi i drugih centralnih banaka koje upravljaju sistemom.
I, konačno, ništa ne može biti dobra investicija samo zbog toga što mu raste vrednost u poslednje vreme. Vlade zemalja sveta sigurno neće dozvoliti bilo kome da anonimno trguje novcem i izbegava porez koristeći bitkoine. Naglo povećanje vrednosti kriptovaluta može se pojaviti samo uz pomoć vlade neke države, kao što je slučaj sa novom valutom „Fedcoin“, ali potpuna anonimnost i izbegavanje državnih procedura sigurno neće biti njene karakteristike. U stvari, prevara sa kriptovalutama je već viđena. To je poznata greška u našem operativnom sistemu, a mi smo napravili neke delove našeg društva koji nas od nje mogu zaštititi.
Danas je trgovina deonicama u Sjedinjenim Državama strogo regulisana jer su se nekad davno izdavale deonice koje su mnogo ličile na bitkoine i prodavale su se neiskusnim i lakovernim investitorima kao dobar način brzog bogaćenja. Takvog investitora bismo mogli da definišemo rečenicom: „Spremniji je da kupi bilo šta samo ako mu cena raste.“
Nemojte da budete lakoverna budala.