Isti datum rođenja, isti broj socijalnog osiguranja, ista big-data zbrka?!? Verovatnoća je veća nego što biste pomislili, kaže jedna kompanija. To je slučaj koji izgleda da prkosi zakonima verovatnoće: dve žene na Floridi rođene istog dana, u istoj državi, a data su im skoro ista imena. Mada u to vreme niko toga nije bio svestan, pokazalo se da su takođe dobile isti broj socijalnog osiguranja (jedinstven desetocifreni broj koji se dodeljuje građanima i stanovnicima SAD).
Joanna Rivera i Joannie Rivera su problem otkrile tek nedavno, ali je on u međuvremenu doveo do nebrojenih nevolja za njih. Odbijane su im molbe za kredit; vraćane su im poreske prijave. Mogla se pretpostaviti krađa identiteta, ali u ovom slučaju je bilo nešto drugo.
Nakon 25 godina pometnje, Administracija socijalnog osiguranja je konačno priznala grešku: godine 1990, dve bolnice u Floridi su napravile isti zapis za dve bebe sa sličnim imenima, istim prezimenom i istim datumom rođenja, a Administracija im je obema dodelila isti broj socijalnog osiguranja.
To nije tako neobično kao što biste pomislili. U stvari, nekih 40 miliona brojeva socijalnog osiguranja je pridruženo za više ljudi, prema jednoj studiji ID Analytics iz 2010. Neki, kao što je bilo u slučaju Rivera, su nevine greške izazvane greškom pri unosu podataka ili lošim rukopisom, kaže Ken Majzer, potpredsednik rešavanja identiteta u ID Analytics.
Drugi su „ono što mi zovemo manipulisanje identitetom”, kada neko sa istorijom nepouzdanih kredita napravi sitne izmene svog identiteta da ga ne bi povezali sa tom istorijom, rekao je. Zatim, naravno, postoji lažno predstavljanje nekoga ko nema pravo na vlastiti broj socijalnog osiguranja ili iz drugih razloga pokušava da preuzme tuđi identitet.
Slučajevi kao ovaj sa dve žene Rivera su „zaista retki”, kaže Majzer. I pored toga, „pitanje je sada, kako da se naprave algoritmi ili kako da se prepozna ko je legitimni vlasnik tog broja socijalnog osiguranja?“ Osim retkih izuzetaka, Administraciji socijalnog osiguranja nisu dozvoljene te vrste provera, rekao je. Zato, u tu svrhu uglavnom služe kompanije kao što je ID Analytics ili kreditni zavodi.
“ Ako ste vi neko od ljudi koji su doživeli ta dupliranja, imali ste probleme“, rekao je Majzer . „To je zaista zanimljiv izazov za sve uključene”.
Iz ove perspektive, činjenica da su dve osobe istovremeno tvrdile da imaju sličan identitet, ali ne žive na potpuno istom mestu mogla je biti signal, rekao je on. „U igri su bile i adresa A i adresa B”, rekao je. „To je verovatno trebalo da izazove bar neku zabrinutost”.
Takođe, značajna je činjenica da Poreska uprava nije reagovala, pošto je morala da dobija obrasce W-2 od dva različita poslodavca za nekoga ko izgleda radi na dva posla ali ne stanuje na istom mestu, rekao je. “Kada projektuju softver, programeri pokušavaju da uzmu u obzir sve moguće situacije”, rekao je Trevis Smit, analitičar bezbednosti u Tripwire. „Međutim, ljudi greše, pa to može da poremeti inače dobro projektovan softver”.
U svakom slučaju, ovaj primer ilustruje zašto je važno da korisnici obrate pažnju. Oni mogu da zatraže besplatnu procenu kreditne sposobnosti ili da se obrate servisima za zaštitu identiteta kao što je LifeLock, matična kompanija ID Analytics. „Trebalo bi da pregledate te izveštaje i vidite da li postoje aktivnosti vezane za vaš identitet koje ne prepozanajete”, rekao je. „Svaka od ove dve žene je verovatno mogla ranije da uoči problem da je to uradila”.
Administracija socijalnog osiguranja nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.