Istorija igara datira još iz davne prošlosti. Prati razvoj kulture i društva kao njihov integralni deo. Glavne osobine igara su nesigurnost ishoda, unapred dogovorena pravila, nadmetanje, elementi fikcije, verovatnoće, utvrđeni ciljevi i lično zadovoljstvo.
Kako se razvijaju paralelno sa istorijom civilizacije tako i beleže način razmišljanja i poglede na svet kulture u kojoj su nastale. Korištene su kao alati za društveno zbližavanje, učenje i kao pokazatelji socijalnog statusa. Čak su postale i deo kulture na dvorovima.
Neke od prvih zabeleženih igara bile su napravljene od kostiju. Posebno su se koristile gležanjske kosti koje su približno kockastog oblika. Ove igre su bile preteča igara sa kockicama. Osim kostiju koristile su se školjke, kamenčići i štapići.
Računarske igre
Sa pojavom računara pojavile su se i prve računarske igre. Prvi put se čisto elektronska igra spominje 1947. u Američkom zavodu za patente pod nazivom „zabavni uređaj sa katodnom cevi“. Igrač je upravljao topom iz kojeg je trebao pogoditi metu. Ova igra nikada nije ušla u proizvodnju i nije se prodavala, pa nije imala preveliki uticaj na razvoj igara.
Tokom 50. i 60. godina prošlog veka računarske igre su uglavnom bile eksperimenti na univerzitetskim „mainframe“ računarima. Početkom 70. pojavile su se „arkadne“ igre. To su bili računari u velikim sanducima namenjeni da pokreću samo jednu igru koja bi bila fabrički ugrađena.
Kasnije se pojavljuju i prve konzole namenjene igrama. Sa napretkom personalnih računara, interneta i kasnije pojavom pametnih telefona igre postaju sastavni deo svakodnevnog života. Statistika pokazuje da u proseku osobe koje igraju igre imaju 34 godine i troše 8 sati nedeljno na igre. Promet na globalnom tržištu igara procenjen je na 75.3 milijarde dolara u 2015. godini.
Uticaj na društvo
Evolucija računarskih igara u poslednjih nekoliko decenija imala je veliki uticaj na društvo. Došlo je do pojave subkulture igrača, „gamera“. Uticala je i na mnoge aspekte naših svakodnevnih života.
Takođe se oseća uticaj na tehnologiju. Razvoj računarskog hardvera (grafičke kartice na prvom mestu) u velikoj meri zavisi od „gaming“ industrije. Pojavile su se i nove tehnologije kao što su „Oculus Rift“ i „Hololens“. Koje su nastale za primenu u igrama, a kasnije našle vrlo široku upotrebu.
Oseća se uticaj i na ekonomiju. Pojavili su se novi modeli monetizacije, zatim „Micropayment“ transakcije itd. Pojavile su se i nove grane industrije. Na primer „Gold farming“, gde veliki broj igrača ponavlja jednu radnju u igri koja donosi neki resurs, koji se zatim prodaje za novac na platformama kao što je eBay.
Pozitivni uticaji
Igre imaju i veliki sociološki i psihološki uticaj. Neki od pozitivnih uticaja su:
Veštine rešavanja problema
Istraživanja su pokazala da igranje računarskih igara ima pozitivan uticaj na razvoj veština rešavanja problema i kritičkog razmišljanja kod dece. Pokazano je da strateške i igre sa zagonetkama imaju posebno dobar uticaj na takozvanu „kognitivnu fleksibilnost“ jer zahtevaju od igrača konstantno prevazilaženje logičkih problema radi napredovanja kroz igru.
Motoričke veštine
U jednom istraživanju pokazano je da deca koja su igrala „Super Mario 64“ 30 minuta na dan 2 meseca su imala promene u delovima mozga odgovornim za prostornu navigaciju, strateško planiranje, memoriju i motoričke veštine. Ovo je jedan od razloga zašto vojska koristi igre za treniranje pilota i vojnika.
Međuljudski odnosi
Mnogi igrači igraju igre sa svojim prijateljima i čak upoznaju nove ljude kroz igru. „Multi-player“ igre često nude načine da sarađujemo sa drugim igračima u cilju prevazilaženja prepreke.
Samokontrola
Jedno zanimljivo istraživanje pokazalo je da igranje Tetrisa može da umanji želju za hranom, pićem ili cigaretama. Igrač se unese u igru i prestane da obraća pažnju na želju da zapali cigaretu.
Smanjivanje stresa i bola
Verovatno najčešća primena igara je rešavanje stresa. Eskapizam u igrama nam pomaže da zaboravimo svakodnevne probleme i stvaraju nam osećaj zadovoljstva i kontrole uspešnim prevazilaženjem problema. Igre su čak bile korištene u bolnicama da skrenu pacijentima pažnju sa bola.
Negativni uticaji
Postoje naravno i negativni uticaji. Kao što su:
Društvena izolovanost
Osobe koje često i dugo igraju igre, često zanemaruju prijatelje i familiju, čime gube kontakt sa okruženjem.
Zavisnost
Dešava se da ljudi koji provode veće količine vremena igrajući igre postaju zavisni. Iako zvuči neverovatno može imati ozbiljne posledice kao i druge vrste zavisnosti. Postoje čak i klinike za lečenje ove vrste zavisnosti.
Agresija
Isto kako nam dobri rezultati u igrama stvaraju osećaj zadovoljstva i kontrole tako nam i loši rezultati stvaraju frustraciju. Frustracija uz nemogućnost prevazilaženja prepreke može dovesti do agresije i osećaja bespomoćnosti.
Zaključak
Računarske igre su postale deo svakodnevnice i sve veći broj ljudi im posvećuje sve veću količinu vremena. Svakako su uticale na naše živote i na razvoj društva i tehnologije. Kao što je pokazano, imaju pozitivne i negativne uticaje, a na pojedincu je da se izbori sa time. Kao i sa svakom drugom lepom razonodom, ne treba preterivati.
Autor: Igor Ciganović
Mentor: Dr Miroljub Zahorjanski