Kakva je vaša prognoza za posao od kuće nakon Covida-19?
Kao pomoć za odgovor na pitanje koliko će zaposlenih raditi od kuće nakon krize Covid-19, pokrenuli smo u partnerstvu sa dr. Anitom Kamouri, suosnivačem Iometrics-a i nekoliko globalnih udruženja globalnu anketu o iskustvu rada od kuće. U međuvremenu, evo naše trenutne prognoze o radu od kuće:
Procenjujemo da 56% američke radne snage obavlja posao koji je kompatibilan (bar delimično) sa radom na daljinu. Znamo da trenutno samo 3,6% zaposlenih radi kod kuće na pola radnog vremena ili više. Gallupovi podaci iz 2016. pokazuju da 43% radne snage barem delimično radi kod kuće. Naše predviđanje je da što duže ljudi moraju da rade kod kuće, videćemo veće prihvatanje kada se prašina slegne.
Verujemo, na osnovu istorijskih trendova, da će oni koji su radili na daljinu pre pandemije povećati tu učestalost i nakon što im se dozvoli povratak u kancelarije. Za one kojima je do pandemije rad na daljinu bio nešto novo, verujemo da će doći do značajnog napretka u njihovom prihvatanju. Naša najbolja procena je da ćemo do kraja 2021. godine imati 25-30% radne snage kod kuće nekoliko dana u nedelji, evo zašto:
Povećana potražnja zaposlenih za rad od kuće
Zahtev da mesto i način rada budu fleksibilni raste decenijama. Pre krize, istraživanja su više puta pokazivala da 80% zaposlenih želi da bar deo vremena radi od kuće. Preko trećine bi pristalo na smanjenje plate u zamenu za tu opciju. Iako iskustvo rada kod kuće tokom krize možda nije bilo idealno, jer su čitave porodice bile na jednom mestu, ono je ljudima dalo priliku da probaju kako bi to bilo. Duh je izašao iz boce i nije ga lako vratiti unutra.
Smanjen strah menadžera i rukovodilaca od rada od kuće
Jedna od najvećih prepreka za rad na daljinu je poverenje – menadžeri jednostavno ne veruju svojim ljudima da rade bez nadzora. Navikli su da upravljaju brojanjem ko je na svom mestu, a ne rezultatima. To nije upravljanje, to je čuvanje dece. Štaviše, to što vidi nečiji zatiljak ne govori menadžeru ništa o tome da li ta osoba zaista radi. Kada me klijenti pitaju „Kako ću znati da li rade?“ Pitam ih „Kako znate da sada rade?“ Stručnjaci za menadžment već više od četiri decenije veličaju potrebu upravljanja rezultatima. Mikroupravljanje ne funkcioniše, kao ni „upravljanje šetanjem“ u ovom globalnom, mobilnom svetu. Ako su ljudi primorani da duži period rade kod kuće, kako se čini, menadžeri će morati da nauče da su tu važni rezultati.
Istraživanje takođe pokazuje da je veća verovatnoća da će menadžeri koji su sami radili od kuće to odobriti i drugima. Njihova briga za gubitak produktivnosti nestaje. Kako se oni i njihovi ljudi navikavaju na korišćenje virtuelnih alata, tako se i njihova briga za nemogućnost saradnje pokazuje pogrešnom. I oni sami vide koliko su srećniji i angažovaniji bez stresa oko putovanja na posao, odsustva od voljenih, ometanja na radnom mestu itd.
Povećani pritisak za rad kod kuće kao pripremljenost na katastrofe
Vođe organizacija, akcionari ili drugi zainteresovani neće uskoro zaboraviti Covid-19 i sve ometanje rada koje je prouzrokovao. Oni koji ovog puta nisu bili spremni saznaće šta je funkcionisalo, a šta nije funkcionisalo i biće primorani – posebno od investitora – da popune praznine da bi u budućnosti bili bolje pripremljeni.
Povećana svest o mogućnostima uštede troškova u radu od kuće
Tokom proteklih nekoliko godina primarni pokretač programa rada od kuće bilo je privlačenje i zadržavanje talenata, ali tokom poslednje recesije uglavnom se radilo o uštedi novca. Organizacioni lideri, očajnički želeći da smanje troškove, otkrili su da mogu učiniti više sa manje nekretnina. Od tada su studije zauzeća pokazale koliko se neefikasan kancelarijski prostor koristio. Zaposleni širom sveta nisu za svojim stolom 50% do 60% vremena! To je ogromno bacanje novca.
Bez obzira na to klizimo li u još jednu recesiju kao rezultat Covida-19, iskustvo će verovatno dovesti do toga da poslodavci preispitaju „gde“ i „kako“ da se radi.
Povećana svest o potencijalnom uticaju rada od kuće na održivost
Jedan od razloga zbog kojeg stručnjaci za klimatske promene teško navode ljude da promene navike je taj što se uticaj teško vidi. Ali čak i u prvim danima globalnog odgovora na Covid-19, počinjemo da primećujemo dramatično smanjenje saobraćaja, zagušenja i zagađenja. Mada nažalost, održivost nije glavni pokretač rada na daljinu poslednjih godina, mogućnost da se primeti razlika možda će konačno da izvrši preokret kod poslodavaca i zaposlenih.
Godišnji uticaj rada na daljinu za pola radnog vremena (za one koji žele da rade na daljinu i imaju kompatibilan posao) bi u gasovima staklene bašte SAD bilo ekvivalentno uklanjanju celokupne radne snage države Njujork.
Činjenica je da ne postoji lakši, brži i jeftiniji način da se smanji karbonski otisak nego smanjenje dnevnih putovanja.
Smanjena poslovna putovanja
Covid-19 će takođe uzrokovati da rukovodioci preispitaju potrebu za putovanjima na sastanke, konferencije itd. Naučiće da, iako virtuelni sastanci možda neće imati sve iste prednosti sastanaka licem u lice, ušteda može najčešće biti mnogo veća od troškova.
Tipičan poslodavac može uštedeti oko 11.000 USD godišnje za svaku osobu koja pola vremena radi na daljinu. Zaposleni mogu uštedeti između 2.500 i 4.000 USA dolara godišnje (radeći pola vremena na daljinu), pa čak i više ako su u mogućnosti da se presele u jeftinije područje i rade na daljinu puno radno vreme.
Takođe procenjujemo da će inicijative „od kuće“ uštedeti američkim poslodavcima preko 30 milijardi dolara dnevno tokom krize Covid-19. Ovo može biti prekretnica za rad na daljinu.
Izvor: Global Workplace Analytics