Tri sijalice su postavljene tako da formiraju trougao. Svaka od njih može biti uključena ili isključena, i svaka funkcioniše po narednom pravilu:
1. Ako su njene susedne sijalice u međusobno suprotnom stanju, data sijalica će ostati u istom stanju u kome je bila.
2. Ako su njene susedne sijalice međusobno u istom stanju, data sijalica će svoje stanje promeniti.
Znači, ako nijedna okolna sijalica nije uključena ona će se uključiti. Ako su obe susedne sijalice uključene, ona će se isključiti. A ako je jedna sijalica uključena, a druga isključena, onda će sijalica ostati u istom stanju.
Na primer, neka početno stanje bude da su dve sijalice uključene , a jedna isključena. Dve sijalice koje su uključene će ostati u istom stanju, jer su i jednoj i drugoj susedne sijalice u suprotnom stanju. Sijalica koja je isključena će se uključiti, zbog drugog pravila, koje kaže da promeni svoje stanje, ako su njene susedne sijalice u međusobno istom stanju. Posle prvog perioda, sve tri sijalice će biti uključene. U narednom trenutku, zbog drugog pravila će se sve tri isključiti. Onda, pošto su sve isključene, u narednoj iteraciji će se sve uključiti. I tako redom. Oformiće se konstantno svetlucajuće stanje, u kome se sve tri sijalice sinhronizovano uključuju i zatim isključuju, itd. Dobiće se grupna oscilacija. Ovo ponašanje ne zavisi od početnog stanja. Kakvo god početno stanje bilo, sijalice će dospeti u stanje u kome se sve sinhronizovano uključuju i isključuju. Sinhronizovano ponašanje sijalice je fenomen koji je nastao kao produkt svake sijalice, ali to ponašanje nije svojstvo svake pojedinačne sijalice. Skup od tri sijalice ima kvalitativno drugačije svojstvo od svake sijalice pojedinačno. Sinhronizovano svetlucanje nije osobina svake pojedinačne sijalice, već je to osobina koja postoji samo na nivou grupe sijalica. Svaka pojedinačna sijalica u sinhronizovanoj grupi dobija dodatni kvalitet, a to je osobina da svetli sinhronizovano.
Ovo se dešava i u ljudskim zajednicama. Zajednica je sačinjena od ljudi. Ljudi koji se ponašaju sinhronizovano, kao sijalice, čine da zajednica, kao i grupa sijalica, dobije kvalitet koji nijedna ličnost nema sama po sebi. Ličnosti u zajednici dobijaju svojstva koje nijedan član zajednice ponaosob nema. Ta zajednica je sačinjena od ljudi, ali i ljudi su sačinjeni od zajednice. Znači, čovek bez zajednice je osiromašeni čovek, čovek koji nema kvalitete koje može imati u zajednici. Ali čovek mora postupati sinhronizovano da bi zajednica imala kvalitet, tj. svojstvo koje niko sam za sebe nema. Bez te sinhronizovanosti nema ni kvaliteta u zajednici, kao što u skupu od tri sijalice bez sinhronizovanja nema zajedničkih oscilacija. A kada nema kvaliteta, onda ni pojedinac nema osobine koje može imati u zajednici. On nema osobine koje mu zajednica može dati.
Čoveku bez zajednice fali kvalitet koji mu ona daje. Ali taj kvalitet nije samo nešto što dolazi kao dodatak biološkom životu jedinke. Već, taj kvalitet čini da život postoji. Pitanje „Kako je?“, kojim se susedi međusobno pozdravljaju, je pitanje o kvalitetu. Na to pitanje se odgovara sa: „Dobro je“. Taj odgovor je odgovor o kvalitetu.
Čovek odgovara i kaže da je život dobar. Čoveku bez zajednice fali dobrota života. On, ustvari, bez zajednice i nije pravi čovek, jer nema kvalitet koji ga najpre čini čovekom. A taj kvalitet jeste onaj drugi koji ga pita i za koga se on pita; onaj drugi član zajednice, koji čini da on postoji.