Pre dve nedelje, bivši glavni stručnjak kompanije OpenAI Ilja Satskiver prikupio je milijardu dolara za svoju novoformiranu kompaniju Safe Superintelligence (SSI). Startup ima za cilj da bezbedno izgradi sisteme veštačke inteligencije koji nadmašuju ljudske kognitivne sposobnosti. Samo nekoliko meseci pre toga, startup Ilona Maska xAI prikupio je šest milijardi dolara koje će uložiti u potragu za superinteligencijom. Mask predviđa da će cilj biti postignut u roku od pet ili šest godina. Navedene sume su zapanjujuća investiranja u novoformirane kompanije i predstavljaju samo deo mnogobrojnih milijardi koje su već uložene u OpenAI, Anthropic i druge kompanije koje se utrkuju u stvaranju superinteligencije.
Kao dugogodišnji istraživač u toj oblasti, slažem se sa Maskom da će se superinteligencija pojaviti za nekoliko godina, a ne decenija, ali ne verujem da se može bezbedno dostići. Umesto toga, verujem da tu prekretnicu moramo da posmatramo kao „tačku pritiska u evoluciji“ čovečanstva, onu u kojoj će našu sposobnost kao vrste dovesti u pitanje superiorne inteligencije sa interesima koji će se na kraju sukobiti sa našim.
Često tu prekretnicu upoređujem sa dolaskom napredne vanzemaljske vrste sa druge planete i ističem „paradoks dolazećeg uma“, činjenicu da bismo se mnogo više plašili superiorne vanzemaljske inteligencije nego što se plašimo superiorne inteligencije koju trenutno gradimo ovde na zemlji. To je zato što većina ljudi pogrešno veruje da pravimo sisteme veštačke inteligencije da bismo „bili ljudi“. To nije tačno. Gradimo sisteme veštačke inteligencije da bismo bili veoma dobri u pretvaranju da smo ljudi i da bismo spoznali ljude iznutra i spolja. Međutim, njihov mozak funkcioniše na sasvim drugačiji način nego naš, baš kao što bi to bio slučaj i sa svakim vanzemaljskim mozgom koji bi se mogao pojaviti izdaleka.
Pa ipak, nastavljamo da se zalažemo za superinteligenciju. U stvari, 2024. godina može da se smatra godinom u kojoj ćemo dostići vrhunac razvoja vrhunske ljudske sposobnosti (engl. Peak Human). Pod tim mislim na trenutak u kojem će sistemi veštačke inteligencije moći kognitivno da nadmaše više od polovine odraslih ljudi. Pošto pređemo tu prekretnicu, stalno ćemo gubiti kognitivnu prednost sve dok sistemi veštačke inteligencije ne budu mogli da nadmaše sve pojedinačne ljude, čak i najbriljantnije među nama.
Veštačka inteligencija nadmašuje jednu trećinu ljudi u zadacima rezonovanja
Do nedavno, prosečan čovek je lako mogao da nadmaši čak i najmoćnije sisteme veštačke inteligencije kada su u pitanju osnovni zadaci rezonovanja. Postoji mnogo načina za merenje rezonovanja, od kojih se nijedan ne smatra zlatnim standardom, ali najpoznatiji je klasični test inteligencije. Novinar Maksim Lot je testirao sve glavne velike jezičke modele (LLM) pomoću standardizovanog Mensa IQ testa. Prošle nedelje, po prvi put, model veštačke inteligencije je značajno premašio prosečni ljudski IQ rezultat od 100. Model koji se uzdigao iznad vrha krive je novi sistem „o1“ kompanije OpenAI. Navodno je postigao rezultat 120. Dakle, da li to znači da je veštačka inteligencija premašila sposobnost rezonovanja većine ljudi?
Ne bi trebalo naprečac da donosimo zaključke. Nećemo dobiti prave rezultate ako sistemima veštačke inteligencije dajemo standardne IQ testove, jer su podaci na kojima su ti sistemi obučavani verovatno obuhvatili i testove i odgovore, što je u suštini nepravedno. Lot je, da bi taj problem rešio, napravio prilagođeni IQ test koji se ne pojavljuje nigde na mreži i prema tome nije u podacima koji su se koristili za obuku. Dao je taj „oflajn test“ modelu o1 kompanije OpenAI i rezultat je bio 95.
Ipak, moramo da priznamo da je rezultat izuzetno impresivan. Nadmašuje 37 procenata odraslih u zadacima rezonovanja. Moramo da napomenemo da je značajno bolji od modela GPT-4, koji se pojavio prošle godine, a kojeg je nadmašilo 98 procenata odraslih na istom testu. S obzirom na takvu brzinu napredovanja, vrlo je verovatno da će, ove godine, model veštačke inteligencije moći da nadmaši 50 procenata odraslih ljudi na standardnim testovima inteligencije.
Da li to znači da ćemo dostići vrhunac razvoja čoveka 2024. godine?
Hoćemo i nećemo.
Prvo, predviđam da hoćemo, jer će bar jedan temeljni model veštačke inteligencije biti objavljen 2024. godine koji može da nadmaši više od 50 procenata odraslih ljudi u zadacima čistog rezonovanja. Iz ove perspektive, prevazići ćemo moju definiciju vrhunske ljudske sposobnosti i bićemo na silaznoj putanji sve do onog dana, koji je sve bliži, kada će se pojaviti veštačka inteligencija koja može da nadmaši svako ljudsko biće.
Drugo, moram da istaknem da mi ljudi imamo još jednog keca u rukavu. To je kolektivna inteligencija i odnosi se na činjenicu da ljudske grupe mogu da budu pametnije od pojedinaca. Mi, ljudi, imamo mnogo pojedinaca, više od 8 milijardi u ovom trenutku.
To spominjem, jer je moj lični fokus, kao istraživača veštačke inteligencije, tokom poslednje decenije bila upotreba veštačke inteligencije za povezivanje grupa ljudi u sisteme u realnom vremenu koji pojačavaju našu kolektivnu inteligenciju do nadljudskih nivoa. Taj cilj nazivam kolektivnom superinteligencijom i verujem da je to održiv put za održavanje kognitivne konkurentnosti čovečanstva čak i pošto sistemi veštačke inteligencije nadmaše sposobnost rezonovanja svakog pojedinca među nama. Volim da o tome razmišljam kao o „vrhunskoj ljudskoj sposobnosti“ i uveren sam da možemo da je podignemo do nivoa inteligencije koji će nas sve iznenaditi.
Još 2019. godine, moj istraživački tim u kompaniji Unanimous AI obavio je prve eksperimente u kojima smo omogućili grupama ljudi da zajedno polažu IQ testove formiranjem sistema u realnom vremenu u kojima su posredovali algoritmi veštačke inteligencije. Ta tehnologija prve generacije pod nazivom Swarm AI omogućila je malim grupama od 6 do 10 nasumično odabranih učesnika (koji su u proseku imali IQ 100) da pojačaju svoje kolektivne performanse na kolektivni IQ rezultat od 114 kada se razmatraju kao sistem koji su potpomognuti veštačkom inteligencijom. To je bio dobar početak, ali nikako nadomak kolektivne superinteligencije.
Nedavno smo predstavili novu tehnologiju koja se zove conversational swarm intelligence (CSI). Omogućava velikim grupama (do 400 ljudi) da vode razgovore i rasprave u realnom vremenu koji pojačavaju kolektivnu inteligenciju grupe. U saradnji sa Univerzitetom Karnegi Melon, napravili smo studiju ove godine u kojoj su grupe od 35 nasumično odabranih ljudi dobile zadatak da zajedno postavljaju pitanja za test inteligencije u realnom vremenu u razgovorima uz pomoć veštačke inteligencije. Kao što je objavljeno ove godine, grupe su imale prosečni IQ rezultat od 128, što je impresivno, ali verujem da tek počinjemo da saznajemo koliko ljudi mogu da postanu pametni kada koristimo veštačku inteligenciju da zajedno razmišljamo u daleko većim grupama.
Potpuno sam se posvetio izučavanju kolektivne superinteligencije, jer ona ima potencijal da u velikoj meri pojača kognitivne sposobnosti čovečanstva i, za razliku od digitalne superinteligencije, u njoj su inherentno usađene ljudske vrednosti, moral, senzibilitet i interesi. Tu se postavlja pitanje, a to je, koliko dugo možemo da ostanemo ispred čisto digitalnih sistema veštačke inteligencije? To zavisi od toga da li će veštačka inteligencija nastaviti da napreduje ubrzanim tempom ili će se u jednom trenutku njen napredak zaustaviti. U svakom slučaju, jačanje naše kolektivne inteligencije moglo bi da nam pomogne da zadržimo prednost dovoljno dugo da shvatimo kako da ne pretrpimo poraz.
Kada pokrenem pitanje vrhunske ljudske sposobnosti, mnogi ljudi ističu da je ljudska inteligencija mnogo više od logike i rasuđivanja koji se mere IQ testovima. U potpunosti se slažem, ali kada pogledamo „najljudskije“ od svih kvaliteta, a to su kreativnost i umetnost, vidimo dokaze da nas sistemi veštačke inteligencije brzo sustižu. Pre samo nekoliko godina, ljudi su praktično stvarali sva umetnička dela. Nedavna analiza procenjuje da generativna veštačka inteligencija proizvodi 15 milijardi slika godišnje i da se taj tempo ubrzava.
Još nas više iznenađuju rezultati studije objavljene prošle nedelje koji su pokazali da veštački inteligentni chatbotovi mogu da nadmaše ljude na testovima kreativnosti. U studiji se navodi da rezultati sugerišu da je veštačka inteligencija dostigla bar isti nivo, ili čak nadmašila sposobnost prosečnog čoveka da generiše ideje u najtipičnijem testu kreativnog razmišljanja. Nisam siguran da u potpunosti verujem u taj rezultat, ali samo je pitanje vremena kada će to biti tačno.
Svidelo nam se to ili ne, naša evoluciona pozicija kao najpametnijeg i najkreativnijeg uma na planeti Zemlji verovatno će biti dovedena u pitanje u bliskoj budućnosti. Možemo da raspravljamo o tome da li će to biti povoljno ili nepovoljno za čovečanstvo, ali u svakom slučaju, moramo bolje da se potrudimo da ne bismo doživeli poraz.