Koji je bio prvi kompjuterski virus? Kako su se virusi razvijali? Da li virusi predstavljaju veliku pretnju u budućnosti?
Čak i ako se ne bavite visokom tehnologijom, čuli ste za kompjuterske viruse. Kada je počelo doba kompjuterskih virusa? Koliko su se razvili od tada? Šta možemo da očekujemo od virusa u budućnosti?
Koji je bio prvi kompjuterski virus?
Prvi kompjuterski virus pojavio se 1971. godine, pod nazivom Creeper. Međutim, taj virus je stvoren u kontrolisanom okruženju i poslužio je kao test za utvrđivanje da li je moguće napraviti program koji može sam da se kopira (samostalno replikuje). Najznačajnija sposobnost virusa je da se samostalno kopiraju, tako da je Creeper bio prvi primer takvog programa.
Ipak, svima nam je poznato da većina virusa ima daleko zlonamernije namere. Prva vrsta virusa koja odgovara tom opisu bila je poznata kao Elk Cloner.
Elk Cloner je bio prvi kompjuterski virus otkriven „u divljini“. Drugim rečima, to je bio prvi virus koji je pronađen u nekontrolisanom okruženju (ili „u zoološkom vrtu“). Taj virus je bio kreacija petnaestogodišnjeg srednjoškolca Riča Skrenta na računaru Apple II serije iz 1982. godine.
Elk Cloner je virus koji se nalazi u sektoru za pokretanje, što znači da se njegova kopija smešta u memoriju računara kada se ubaci zaražena disketa. Drugim rečima, virusu nije potrebna korisnička dozvola za replikaciju. I dok je Skrenta počeo da širi virus među svojim prijateljima kao šalu, virus se jednostavno oslobodio i Skrenta više nije mogao da ga kontroliše.
Iako Elk Cloner nije bio ogroman virus i nije naneo nikakvu štetu zaraženim uređajima, on se smatra prvim koji se koristio van kontrolisanog istraživačkog okruženja.
Drugi virus, poznat kao Brain, mnogi takođe smatraju prvim kompjuterskim virusom. Brain je nastao nekoliko godina posle Elk Cloner-a i bio je proizvod rada dva brata iz Pakistana. Basit i Amjad Faruk Alvi su kreirali Brain da bi sprečili druge da kopiraju njihov softver.
Kao i Elk Cloner, Brain je koristio diskete da bi inficirao uređaje. Brain je, kao i Elk Cloner, izmakao kontroli svojih kreatora. Brain, takođe, nije bio opasan virus, ali odigrao je značajnu ulogu u otvaranju puta budućim programima.
Koji je najveći kompjuterski virus?
Postoje različiti kompjuterski virusi koji su proglašeni za „najveće“, ali se Mydoom ističe kao najopštije prihvaćeni kandidat.
Virus Mydoom (takođe poznat kao W32.MyDoom@mm, Novarg, Shimgapi i Mimail.R) bacio je industriju sajber-bezbednosti na kolena, jer je zarazio oko pola miliona računara širom sveta. Mydoom je prvi put zarazio računare u januaru 2004. godine, ali to je bio samo početak. Tokom narednih mesec dana, Mydoom se uveliko proširio u prilozima putem zlonamerne kampanje e-pošte, nanevši štetu vrednu milione dolara.
Početkom 2000-ih, sajber-bezbednosna zaštita nije bila ni približno napredna kao danas, što je virusima, kao što je Mydoom, znatno olakšalo prelazak sa računara na računar. Kada se računar zarazi Mydoom–om, može se pretvoriti u zombi uređaj, a to znači da napadači mogu daljinski da kontrolišu zombi uređaje. Više zombi uređaja formira botnet, koji se zatim može koristiti u DDoS napadima.
Mydoom je takođe pokazao svoju moć poslednjih godina. U jednom izveštaju se navodi da se čak i 2019. godine, Mydoom još koristio u phishing napadima, što nam ponovo pokazuje koliko je uspešan među zlonamernim akterima.
Kako su se razvijali kompjuterski virusi?
Od kada je sedamdesetih godina prošlog veka stvoren prvi kompjuterski virus, mnogo toga se promenilo. Kako tehnologija napreduje, sajber-kriminalci su pronašli nove načine da iskoriste uređaje i prevare žrtve.
Prema današnjim standardima, prvi kompjuterski virusi se smatraju veoma jednostavnim. Naravno, korišćenje diskete da bi se zarazili uređaji više nije izvodljivo, pošto velika većina računara nema čak ni ulazno ležište za flopi disk. Dakle, kako su se računari razvijali, virusi su se razvijali zajedno sa njima.
Pošto se virusi grade pomoću koda, sam kôd je ono što određuje njegovu sposobnost i složenost. Međutim, kompjuterski virusi koji su harali na uređajima 2000-ih donekle su stvar prošlosti. Zbog čega je to tako?
Kompjuterski virusi danas
Danas virusi nisu jedini programi koji ugrožavaju sajber-bezbednost. Sada se druge vrste zlonamernih softvera uglavnom koriste za krađu podataka, praćenje aktivnosti i pristup sredstvima.
Za razliku od virusa, zlonamerni programi se ne replikuju sami, ali to ih ne čini manje opasnim. Zlonamerni softver koji traži otkup (engl. ransomware), špijunski softver i trojanci su popularni oblici zlonamernog softvera koji mogu da izazovu ogromnu štetu. Na primer, ransomware napadi doveli su do toga da kompanije isplaćuju višemilionske otkupe za vraćanje svojih ukradenih ili šifrovanih podataka.
Imajte na umu da se za viruse ponekad smatra da spadaju u kategoriju zlonamernog softvera, jer je „malver“ opšti termin za mnogo različitih zlonamernih programa.
Virusi su takođe prilično jednostavni po svojoj strukturi. Ti programi su bili rudimentarni oblik zlonamernog kodiranja, pri čemu je velika većina pratila vrlo sličan kôd. Pored toga, virusima je potreban host program na kome mogu da se replikuju. To nije slučaj sa mnogim vrstama zlonamernog softvera, što ih čini raznovrsnijim.
Zbog porasta broja tih različitih zlonamernih programa, virusi su donekle ostali u pozadini. Taj pad popularnosti je takođe podstaknut poboljšanjem antivirusnog softvera. Virusi prilično lako mogu da se otkriju, a samim tim i izbegnu kada se koristi savremeni antivirusni softver, što čini njihovu stopu uspešnosti mnogo nižom.
S druge strane, neki drugi zlonamerni programi su napravljeni tako da uspešno izbegnu antivirusni program, zbog čega ih sajber-kriminalci mnogo češće koriste.
To ne znači da su virusi u potpunosti prevaziđeni. Virusi postoje i danas i još uvek mogu da izazovu probleme nesrećnim korisnicima. Kao što smo ranije spomenuli, virus Mydoom je navodno korišćen u kampanji za krađu identiteta i 2019. godine, ali mnogi od najznačajnijih napada virusa desili su se početkom 21. veka. Od tada su drugi programi preuzeli dominaciju.
Budućnost kompjuterskih virusa
Čini se da su kompjuterski virusi izašli iz mode 2000-ih, kad su bili na svom vrhuncu.
Ako ništa drugo, virusi su pokazali da su računari i telefoni podložni napadima. Otkad se prvi široko rasprostranjeni virus pojavio 1980-ih, prešli smo dug put, a moderna tehnologija sajber-bezbednosti izveštila se u uklanjanju tih osnovnih zlonamernih programa.
Verovatno je da će druge vrste sajber-pretnji, kao što su ransomware i trojanci, izaći na scenu tokom 2020-ih, a možda ćemo videti da se novije vrste zlonamernih softvera pojavljuju kako godine budu prolazile. Na kraju krajeva, postoji jasna veza između napretka računara i napretka zlonamernih programa.
Verovatno je da će veštačka inteligencija igrati veliku ulogu u pretnjama po sajber-bezbednost, zajedno sa mašinskim učenjem koji će napadačima pružiti nove ideje, puteve i ciljeve. Sajber-kriminalci mogu da iskoriste još jednu novu tehnologiju poznatu kao kvantno računarstvo, iako ne možemo tako lako da predvidimo šta budućnost nosi.
Mnogo smo naučili od virusa
Iako se virusi danas sve manje koriste u sajber-kriminalu, ne smemo da zaboravimo šta smo sve naučili od njih. Antivirusni programi sada mogu da uoče većinu virusa i stave ih u karantin, što je luksuz u kojem nismo uvek mogli da uživamo. Sajber-kriminal je negde morao da počne, i može se reći da su virusi sam početak takve aktivnosti.