To će biti malo teže. Prošlog meseca, Mozilla je napravila tihu promenu u Firefoxu što je izazvalo pobunu nekih najodanijih korisnika.
Negde duboko u podešavanjima privatnosti pretraživača, Firefox je uveo eksperimentalni prekidač za „merenje oglasa koji štiti privatnost“ i omogućio ga podrazumevano bez objašnjenja ili upoznavanja korisnika sa njegovim postojanjem. To je sistem koji je Mozilla napravila zajedno sa kompanijom Meta, da bi omogućila oglašivačima da mere uspeh svojih kampanja bez prikupljanja pojedinačnih korisničkih podataka.
Stručnjaci za privatnost kažu da je novi prekidač uglavnom bezopasan, ali korisnici Firefoxa smatraju da ih je kompanija prevarila. Korporacija Mozilla, koja upravlja Firefoxom kao podružnicom neprofitne Mozilla fondacije, uvek je tvrdila da stavlja ljude ispred poslovnih interesa, ali ovde je nudila poklon industriji reklama dok je korisnike držala u neznanju.
Stručnjaci smatraju da je tehnologija napravljena posebno za oglašivače i da korisnicima ne pruža baš nikakvo olakšanje. To je softver koji služi samo jednoj strani, ali ne i korisnicima.
Takav postupak pokazuje kako Mozilla rizikuje da otuđi dugogodišnje i verne korisnike dok pokušava da revitalizuje svoj nekada voljeni veb-pregledač. Rukovodioci u Mozilli kažu da kompanija ponovo investira u Firefox pošto ga je poslednjih godina prilično „zapustila“ i nadaju se da će ponovo revitalizovati pregledač da bi mogao da parira Chrome pregledaču kompanije Google i Amazonovom Safariju. Ipak, neke od tih investicija, koje obuhvataju i korišćenje generativne veštačke inteligencije, mogu dodatno da uznemire zajednicu koja se drži Firefoxa svih ovih godina.
Šta će biti novo u Firefoxu
Firefox je na svom vrhuncu, sredinom dvehiljaditih, bio najbolji izbor za svakoga ko je nije želeo da koristi Internet Explorer. Nastao kao „nusproizvod“ otvorenog koda iz kompanije Netscape, bio je brži i bezbedniji od pregledača kompanije Microsoft i nudio je najsavremenije funkcije, kao što su kartice u pregledanju i blokiranje iskačućih prozora.
Međutim, tokom godina, popularnost Firefoxa je opala. Google Chrome je osvojio korisnike stonih računara početkom 2010. godine modernizovanim dizajnom i bržim JavaScript performansama, a korisnici pametnih telefona imaju tendenciju da se drže podrazumevanog Safarija za iOS i Chrome za Android. U međuvremenu, novi pretraživači kao što su Brave, Vivaldi i Arc ponudili su veću brigu za privatnost ili produktivnost. Podaci iz firme Statcounter stavljaju Firefoxov udeo na tržištu pregledača na 2,7% (7% na laptopovima i stonim računarima), što je pad u odnosu na vrhunac od 31% u 2010. godini.
Rukovodioci priznaju da je Mozilla poslednjih godina izgubila iz vida Firefox, jer se usredsredila na mogućnosti izvan pregledača, kao što su VPN usluga i maskiranje e-pošte. Kada je u februaru došlo do promene na vrhu, kompanija je smanjila ulaganja u spomenute oblasti i ponovo postavila Firefox kao prioritet, jer je, konačno, to kompanijin osnovni proizvod.
U procesu osnaživanja Firefoxa doći će do dodavanja funkcija koje su postale uobičajene u drugim pretraživačima. U junu, Mozilla je dodala podršku za vertikalne kartice u eksperimentalnoj fazi Firefoxa, što je funkcija koja je pomogla Edge pregledaču da stekne popularnost pre tri godine. Takođe radi na funkcijama grupisanja kartica i lakšem postupku prebacivanja između korisničkih profila.
Mozilla čak ponovo razmatra koncept veb-aplikacija, u kojima korisnici mogu da instaliraju veb-stranice kao samostalne aplikacije za stone računare. Mozilla je napustila rad na progresivnim veb-aplikacijama u Firefoxu pre nekoliko godina na užas mnogih iskusnih korisnika, ali sada razmatra da u toj oblasti napravi korak napred.
Bavljenje tehnologijom oglašavanja
Dok Mozilla izgrađuje najosnovnije funkcije pregledača, počinje i da se bavi nekim oblastima zbog kojih dugogodišnjim korisnicima neće biti prijatno.
U oblasti oglašavanja, Mozilla nije toliko stroga kao neki drugi pregledači, da spomenemo, recimo, Brave i DuckDuckGo. Dok Firefox blokira mnoge mehanizme praćenja koje koriste oglašivači, oblast tehnologije oglašavanja pronalazi rešenja koja zaobilaze blokade i koja je teže zaustaviti, a da se ne sruši veb-stranica. Mozilla je oprezna pri preduzimanju agresivnijih koraka protiv praćenja i radije bi ponudila oglašivačima alternativu koja je prihvatljivija za privatnost.
Inženjeri u Mozilli kažu da ako bi preduzeli dalje korake u pogledu zaštite privatnosti, to bi naštetilo reklamnoj industriji i svemu onome što smatramo korisnim i što doprinosi vebu, ali ima i gomilu kolateralnih implikacija.
Firefoxova postavka pod nazivom „merenje oglasa za očuvanje privatnosti“ predstavlja rani pokušaj alternativnog pristupa. Omogućava oglašivačima da vide koliko konverzija je generisala veb-stranica, ali istovremeno onemogućava pristup individualnim podacima o pregledanju bilo kojoj strani.
Stručnjaci kažu da je to bolji sistem od tehnologije Privacy Sandbox kompanije Google, koju je gigant u pretraživanju razvio kao alternativu tradicionalnim kolačićima za praćenje u Chrome pregledaču, ali od toga se odustalo prošlog meseca. Mozillin sistem meri samo stopu uspešnosti oglasa i uopšte ne pomaže kompanijama da prikazuju ciljane oglase i manje je podložan zloupotrebi zbog ograničenja količine podataka koja se čuva i kojim stranama je dozvoljen pristup.
Ipak, uvođenje novog sistema je izazvalo negativnu reakciju na društvenim mrežama, pošto se Mozilla mučila da objasni zašto je uvela novu funkciju u vezi sa oglasima bez zahteva za saglasnost ili čak upozorenja. U junu, Mozilla je takođe najavila kupovinu startup kompanije Anonym na čijem čelu se nalaze bivši rukovodioci Mete koja ima sopstveni sistem za merenje oglasa usredsređen na privatnost. Iako Mozilla ne planira da integriše tehnologiju kompanije Anonym u Firefox, taj potez je izazvao još veću zabrinutost, jer su korisnici shvatili u kom smeru ide razvoj Mozille.
Naime, nije im baš jasno zašto bi kompanija dala prioritet reklamnoj industriji, osim naravno zbog sopstvenog i očiglednog finansijskog interesa za tehnologiju oglašavanja, kažu stručnjaci.
Oslobađanje od kompanije Google
Napetost oko Firefoxa delimično potiče od Mozilinog nesigurnog finansijskog položaja, koji u velikoj meri zavisi od tantijema koje joj plaća Google. Naime, 2022. godine, skoro 86 procenata Mozillinog prihoda došlo je od kompanije Google, koja je platila 510 miliona dolara da bude podrazumevani pretraživač Firefoxa. Pokušaji da se prošire aktivnosti putem VPN usluge i drugih pretplata, nisu privukli mnogo pažnje.
Iz Mozille kažu da je umanjivanje zavisnosti od kompanije Google „apsolutni prioritet“, i priznaju da je razvijanje tehnologije oglašavanja jedan od načina da se to postigne. Mozilla se nada da će novi propisi o privatnosti i šire usvajanje alata za sprečavanje praćenja u veb-pregledačima povećati potražnju za uslugama kao što je Anonym i za sistemima kao što je Firefoxova tehnologija merenja oglasa koja štiti privatnost.
Ipak, izvinjavaju se što je uvođenje tehnologije obavljeno na takav način i kažu da im je to dobra lekcija za ubuduće.
Predstoje i druge ideje za generisanje prihoda. Mozilla planira da predstavi nove proizvode van Firefoxa, ali tako da se brzo otkrije šta funkcioniše, a šta ne. Kompanija je odlučila i da prihvati generativnu veštačku inteligenciju u Firefoxu, a početak je bočna traka za ćaskanje u eksperimentalnoj fazi pregledača.
Mozilla zna da neće svi biti zadovoljni ni tim razvojem, jer postoji dosta preklapanja između korisnika Firefoxa koji ne vole tehnologiju oglašavanja i onih koji su oprezni prema generativnoj veštačkoj inteligenciji, ali kompanija kaže da će to biti transparentno i da će korisnici imati mogućnost da izaberu.
Može li Firefox ponovo da bude privlačan?
Sve promene koje Mozilla uvodi dovode do jednostavnog pitanja, a to je, kome je namenjen Firefox.
Drugim rečima, ako Firefox nije pregledač koji se najviše usredsređuje na privatnost, nije najbolji izbor kad je poslovanje u pitanju niti je najpogodnija opcija na mobilnim uređajima, zbog čega bismo ga koristili? Rizik za Mozillu, posebno ako nastavi da provocira svoje najvatrenije sledbenike, jeste da Firefox završi u sigurnoj prosečnosti koja nikome ne odgovara.
U kompaniji veruju da će moć brenda Firefox i ono što on predstavlja pomoći da se dalje razvija. Kažu da uskoro očekuju veći marketinški podstrek za Firefox u Sjedinjenim Državama i ponavljaju reklamnu kampanju „Izazovite podrazumevano“ (engl. Challenge the default) koja je bila uspešna u Nemačkoj prošlog leta. Neprofitna vlasnička struktura Mozille i ideja da nije u vezi sa korporativnim interesima uveliko su uključeni u te planove.
Uprkos tenzijama unutar Firefox zajednice, postoje nagoveštaji da su korisnici spremni da sve oproste. Ako bi se primenila prava podešavanja, Firefox bi i dalje bio najbolji pregledač, što se zaštite privatnosti tiče, a činjenica da koristi sopstveni mehanizam za renderovanje – većina drugih pregledača koristi Blink (Google) ili WebKit (Apple) – vredi nešto, čak i ako Mozillin uticaj nije ono što je nekada bilo. Mozilla samo treba da se vrati pristupu koji na prvo mesto stavlja zajednicu i da razvija one funkcije koje ljudi zapravo žele.
Mnogima se i dalje sviđa Firefox, ali ne i smer u kojem je krenuo njegov razvoj.