Uređaj će koristiti veštačke neurone i sinapse da bi unapredila funkcionisanje samovozećih automobila i dronova. Naučnici u Evropi stvaraju kameru koja će doslovno sama razmišljati i imaće algoritme slične moždanim za obrađivanje slika i svetlosne senzore koji će imitirati mrežnjaču ljudskog oka. Kreatori kamere žele da pokažu da se veštačka inteligencija, koja zahteva ogromne i savršene računare, može spakovati u mali uređaj dostupan prosečnom korisniku.
Uobičajene kamere u samovozećim или kompjuterski navođenim automobilima, dronovima i nadzornim sistemima snimaju ogromnu količinu spoljnih informacija što zahteva ogroman prostor i dovodi do brze potrošnje baterije. Većina tih podataka se ponavlja jer se okolina koju kamera snima ne menja značajno.
Nova kamera koja se naziva ULPEC (ultralow-power event-based camera) ima senzore koji se aktiviraju samo ako je kamera spremna da snimi novu sliku или događaj. Ušteda memorijskog prostora i baterije neće usporiti njeno funkcionisanje jer će joj nove komponente omogućiti da u mikrosekundi reaguje na promenu svetla или pokret u okolini.
Tim na Institutu Vision u Parizu razvija algoritam za učenje za veštačku neuronsku mrežu koja će imati ulogu mozga kamere. Ta veštačka neuronska mreža se sastoji od grupe međusobno povezanih računara koji rade kao pravi sistem neurona u ljudskom mozgu i odbacuje i ne obrađuje nebitne podatke zbog čega je kamera brža i troši manje baterije.
Foto senzori kamere, odnosno, njene oči, sastojaće se od poluprovodnika i strujnih kola na silicijumu, koji će promene svetlosti pretvarati u električne signale koji se odašilju ka neuronskoj mreži. Integrisana kola i novi tip elektronskih komponenti – koga su nazvali memorijski otpornik или memristor (memory resistor) i vršiće istu funkciju kao sinaptičke veze – obradiće podatke iz signala. Ova tehnologija se prvi put pojavila u obliku teorije na Univerzitetu Berkli, ali je i dalje u razvojnoj fazi. Zbog toga se pretpostavlja da će kamera izaći na tržište tek 2020. godine.