Pandemija korona virusa i brzi proces digitalne transformacije primorali su univerzitete širom sveta da prihvate učenje na mreži kao nikada pre. Dakle, u kom smeru se krećemo? Lora Doson, direktor informacionih tehnologija na Ekonomskom fakultetu u Londonu ( LSE ), pokušava da nam odgovori na mnoga pitanja. Stručnjaci u visokoškolskim ustanovama i rukovodioci najvećih svetskih univerziteta godinama su razgovarali o potencijalu онлајн učenja za stvaranje novih i boljih oblika obrazovanja, ali pre 2020. godine, dokazi koji podržavaju taj optimizam bili su prilično slabašni. U istraživanju sprovedenom početkom 2019. godine, zaključeno je da obrazovanje na mreži nije uspelo da smanji troškove или poboljša rezultate učenika. Dodatna ispitivanja pokazala su da je broj učenika koji iz inostranstva pohađaju онлајн nastavu bio skroman i, još gore, često u padu.
Takav nedostatak napretka podstakao je Ričarda Gareta, direktora Opservatorije za visoko obrazovanje bez granica, da napiše članak u kome je postavio pitanje: „Šta se dogodilo sa obećanjima o онлајн učenju?“. Njegovo istraživanje pokazalo je da онлајн obrazovanje ne može da dostigne zadovoljstvo i povezanost koji se postižu u tradicionalnim učionicama. Ipak, manje od 18 meseci kasnije, izgledi za učenje putem interneta radikalno su se promenili. Pandemija korona virusa i brzi proces digitalne transformacije doveli su do toga da univerziteti širom sveta – iako u početku nevoljno – prihvate potencijal онлајн učenja kao nikada pre. Sada se pitaju kako će dalje napredovati. To se pita i Ekonomski fakultet Univerziteta u Londonu ( LSE ), kaže direktorka Lora Doson. Kao i njene kolege na visokoškolskim ustanovama u Velikoj Britaniji i inostranstvu, Dosonova je uspostavila tehničke osnove za prebacivanje celokupnog učenja na mrežu kada je došlo do potpunog zatvaranja u proleće 2020. godine.
Priča o brzoj digitalnoj transformaciji fakulteta u to vreme izuzetno je dobro poznata tehnološkim liderima u drugim organizacijama širom sveta. Za nekoliko dana Dosonova i njene kolege obezbedili su veze na daljinu, poslali prenosive računare sa instaliranim operativnim sistemom Windows 10 i uspostavili servise zasnovane na oblaku ,kao što je Zoom, za obezbeđivanje онлајн predavanja. Prelazak na učenje putem interneta predstavljao je veliko odstupanje od standarda fakulteta, gde su profesori godinama podučavali studente u neposrednom kontaktu u učionicama. Dosonova navodi da su neki od predavača bili skeptični prema potencijalnom uspehu digitalizacije nastave. Međutim, uspešno prebacivanje na predavanja na internetu pomoglo je da neke od ovih sumnji nestanu. „Mislim da je to najveće dostignuće u pogledu promena u obrazovanju – pruža nastavnicima uverenje da predavanja na mreži nisu neka velika, zastrašujuća zver koju ne mogu da savladaju или da sama predavanja neće biti dovoljno dobra. Dokazali su da mogu da podele svoje znanje sa studentima na mreži. Mislim da je to veliki pomak i to će nam olakšati rad u budućnosti“, kaže ona.
Takav uspeh na fakultetu u Londonu i na drugim univerzitetima, koji su prepoznali stručnjaci širom sveta, pokazuje nam da za sada nema povratka na ono što je bilo pre. Usluge zasnovane na oblaku dokazale su svoju vrednost i pomažu institucijama, kao što je Ekonomski fakultet u Londonu, da se povežu sa studentima širom sveta koji su ranije možda bili nedostupni. Ta novootkrivena pozitivna strana oštro se suprotstavlja nekim stručnjacima koji su prošle godine strahovali da će akademske institucije i njihova IT infrastruktura biti loše pripremljene za brzi prelazak na učenje na daljinu. Iako još uvek treba da se poradi na usavršavanju korisničkog iskustva na mreži, većina stručnjaka se slaže da su univerziteti postavili temelje za novi hibridni model učenja, gde kombinacija nastave na mreži i van nje definiše budućnost obrazovanja. Tu viziju hibridnog obrazovanja podržava i Dosonova, koja kaže da, uprkos uspehu brzog procesa digitalne transformacije fakulteta, predavanja neće zauvek ostati na mreži. Ona kaže da još uvek postoji „stvarna vrednost“ u obrazovanju „licem u lice“, posebno mogućnost da se sa predavačima i studentima razgovara i raspravlja o temama i trendovima.
„Mislim da će postojati želja или potreba za tim, posebno za, recimo, obrazovanjem izvršnih kadrova, jer nije uvek nastava u učionici ključna stavka koja pravi razliku. Razlika je u umrežavanju i saradnji“, rekla je ona.
Dosonova kaže da se neki elementi te interakcije mogu odvijati hibridnom kombinacijom metoda na mreži i van nje, ali ključni uslovi moraju biti ispunjeni. Bilo koji oblik hibridnog podučavanja mora da osigura isto iskustvo ljudima u učionici i van nje. „Mislim da je to izvodljivo; nadam se da jeste, jer vidim da će to potencijalno želeti mnoge organizacije“, kaže ona. „Ali ljudi u učionici ne mogu da imaju veće pravo glasa od onih koji nisu u njoj.“ Zbog toga će akademske institucije morati da se usredsrede na usavršavanje korišćenja tehnologije da bi se obezbedilo isto korisničko iskustvo studentima, bez obzira na to gde se oni nalaze, bilo da su u učionici, kod kuće или na video-konferencijama u inostranstvu.
Ipak, Dosonova kaže da je važno prepoznati koliko je prelazak na онлајн učenje tokom pandemije korona virusa pomogao jačanju iskustva obrazovanja na daljinu, posebno u slučaju asinhrone nastave, gde se nastavni materijali objavljuju na mreži, a učenici ih sami obrađuju kad imaju vremena. Dosonova kaže da je dobro to što akademske institucije neće morati da ulažu velika sredstva u paket novih alata kako bi poboljšale iskustvo hibridnog predavanja. Većina ključnih tehnologija – kao što su alati za video-konferencije i platforme za онлајн učenje, kao što je Moodle – primenjene su kao podrška u prelasku na онлајн učenje u poslednjih dvanaest meseci. „Mislim da dobra platforma za video-konferenciju, kao su Teams i Zoom, koje trenutno koristimo, zaista pomaže u stvaranju zajedničkog okruženja za raspravu o nekoj temi. Vrednost nije nužno u materijalu koji ste upravo gledali, već u diskusiji koju posle toga imate sa nastavnikom. Mislim da smo shvatili da to funkcioniše. Treba samo još da se svi usavršimo i tako će nam biti bolje i prijatnije“, kaže ona.