„Ne možemo da koristimo sistem u kome ljudi mogu da komuniciraju samo ako sistem finansira treća strana čiji je jedini cilj da manipuliše korisnicima.“ Osamdesetih godina dvadesetog veka, osnivač veštačke inteligencije i virtuelne stvarnosti Džeron Lanijer održao je prvi govor na TED konferenciji. Tad je prvi put prikazao mogućnosti virtuelne stvarnosti i svojom izjavom umanjio oduševljenje publike koja ga je pažljivo slušala. „Suočeni smo sa vrlo opasnom budućnošću“, rekao je Lanijer na ovogodišnjoj TED konferenciji u Vankuveru. „Tehnologija koja nam je potrebna i tehnologija koju volimo doći će nam glave.“ Ispostavilo se da su njegova predviđanja koja je otkrio pre trideset godina neverovatno tačna. Pošto platforme kao što su Google i Facebook nisu uspele da zaštite svoje korisnike i sasvim je jasno da su propustile da adekvatno ispitaju informacije koje se kreću kroz njihove programe, izgleda da je propast društva koju je Lanijer predvideo vrlo blizu.
Uzrok takvog stanja, prema Lanijerovim rečima, treba tražiti u pogrešnom postupku najranijih osnivača savremenih tehnologija. „Verujem da smo napravili grešku na samom početku“, rekao je, „ali možemo da je ispravimo jer smo shvatili gde smo pogrešili.“
Greška se sastoji u sledećem: Lanijer i njegovi saradnici, pioniri savremenih tehnologija, čvrsto su verovali da platforme i sistemi koje su razvijali moraju biti dostupni i besplatni za sve ljude koji bi ih koristili. „Ali voleli smo i naše uspešne tehnološke preduzetnike, našeg Stiva Džobsa i njegov mit o mladom programeru koji može da ostavi svoj trag u svetu“, rekao je. To je stvorilo priličnu zbrku u novonastaloj industriji: „Kako ćete oceniti uspešnost preduzetnika i kompanije ako je sve besplatno?“
Lanijer kaže da je odgovor bio u reklamnom modelu. „Društvena mreža Facebook je stvorena kao besplatna, ali sa reklamama, što je bio slučaj i sa kompanijom Google“, rekao je Lanijer. „U početku je to bilo simpatično – naročito kad ste mogli da vidite reklamu za ordinaciju vašeg lokalnog zubara.“
Međutim, algoritmi su postajali pametniji, oglašivači sve veći, manje specifični, ali usmereniji, što je prema Lanijerovim rečima, iz temelja promenilo prirodu mreža. „Ne mogu više da ih zovem društvenim mrežama. Sad iz nazivam imperijama koje menjaju ljudsko ponašanje.“
Finansiranje platformi pomoću plaćenih oglasa nije više moguće. Zbog toga se pojavljuju lažne vesti, korporativne manipulacije i neobezbeđeni podaci uglavnom kod društvene mreže Facebook i pretraživača Google. „ Ne možemo da koristimo sistem u kome ljudi mogu da komuniciraju samo ako sistem finansira treća strana čiji je jedini cilj da manipuliše korisnicima“, objasnio je.
Dakle, postoji li alternativa? Hajde da vratimo vreme i promenimo odluku koja je dovela do te fatalne greške. Umesto da se korisnici besplatno prijavljuju na Facebook или pretražuju uz pomoć Google- a, trebalo bi da plate malu nadoknadu za te usluge. Lanijer podseća one koji ne veruju da bi ljudi pristali da odvoje novac za te platforme da je takav način funkcionisanja u potpunosti uspeo kod Netflixa. „I tako smo dobili vrhunsku televiziju. Voleo bih da zamislim kako bi izgledala vrhunska društvena mreža kad bi se primenio isti postupak.“ U takvoj društvenoj mreži mogli bismo da pristupimo pravim i proverenim informacijama, umesto da prihvatamo one koje su nam spremili „prevaranti“. Tako bi kanali za komunikaciju bili oslobođeni od mešanja oglašivača.
Prema njegovom mišljenju sistem nadoknade ne bi mogao da bude jednostavan kao plaćanje pretplate bez obzira na potrošnju. Recimo, platforme kao što su Facebook i Google mogle bi da plaćaju nekim svojim korisnicima kompenzaciju za podatke kojim hrane sisteme ove dve platforme, dok bi korisnike u nepovoljnijem materijalnom položaju mogla da subvencioniše država kroz neki određeni program.
„Ne moramo da kažnjavamo Silicijumsku dolinu – samo moramo da promenimo odluku“, kaže Lanijer. „Treba utvrditi mnogo detalja, ali plan je sasvim izvodljiv.“