Pre trideset godina Tim Berners-Li je stvorio internet dok je radio u CERN -u, evropskoj laboratoriji za fiziku, smeštenom u blizini Ženeve. Ovog meseca navršava se trideset godina od kad je mladi softverski inženjer koji je radio u laboratoriji pored Ženeve stvorio sistem koji je trebalo da omogući naučnicima da dele informacije, a koji je konačno izmenio ljude i njihovo okruženje. Trideset godina pošto je stvorio internet, Tim Berners-Li je upozorio javnost da su njegov izum „preuzeli prevaranti“ koji će konačno dovesti do njegovog potpunog uništenja. Berners-Liova stara kancelarija u evropskoj fizičkoj laboratoriji u CERN -u potpuno je ista kao i sve ostale smeštene duž jednoličnog hodnika u ogromnoj građevini. Jedino obeležje koje nam ukazuje da je istorijski razvoj svetske mreže počeo tu je samo mala spomen-ploča i stranica iz starog CERN -ovog imenika, na kojoj piše „TRENUTNO NIJE U KANCELARIJI“ i pričvršćena je na vrata pored Bernersovog imena. „Tim je mnogo radio“, kaže tehničar Fransoa Flukiger, koji je preuzeo brigu o timu zaduženom za mrežu pošto je Berners-Li otišao u Tehnološki institut u Masačusetsu (MIT) 1994. godine. Ipak, svetlo je uvek uključeno u Berners-Liovoj kancelariji.
Stvaranje istorije
Dok je Berners-Li bio odgovoran za interne podatke u CERN -u, želeo je da pronađe odgovarajući metod kojim bi povezao sve naučnike sveta da bi sarađivali sa laboratorijom i na jednostavniji i lakši način delili rezultate do kojih su došli u svojim istraživanjima. Njegova vizija „decentralizovanog sistema za upravljanje informacijama“ uskoro je dovela do nastanka svetske mreže. Primitivni oblik interneta – mreža povezanih računara –već je postojao, ali tek je svetska mreža omogućila prikupljanje veb-stranica kojima se moglo pristupiti pomoću pretraživača. „Vrlo brzo smo shvatili da prisustvujemo stvaranju istorije“, rekao je Flukiger. Belgijski naučnik Robert Kelio pridružio se timu 1990. godine da bi promovisao pronalazak koji je koristio jezik za opis hiperteksta (HTML), kao standard za stvaranje veb-stranica. Posle toga, stvoren je protokol za prenos hiperteksta ( HTTP ), koji omogućava korisnicima da pristupe izvorima klikom na hiper-vezu, kao i uniformni lokator resursa (URLs) koji predstavlja sistem adresa veb-stranica.
Krajem 1990. godine Berners-Li je pokrenuo prvi CERN -ov veb server za pretraživanje. Pretraživač je prvi put postao dostupan ljudima van CERN -a 1991. godine, prvo naučnicima u istraživačkim institutima, a kasnije i širokoj javnosti. Flukiger, koji je sad u penziji, kaže da je svetska mreža jedna od tri najznačajnija pronalaska 20. veka koja je omogućila stvaranje digitalnog društva, zajedno sa internet protokolom (IP) i algoritmima za pretraživanje kompanije „Gugl“. Ipak, sa žaljenjem spominje i „maltretiranje na mreži, lažne vesti i masovnu histeriju“ koji su preplavili internet, ali posebno naglašava ugrožavanje privatnosti. „Trebalo bi da se zapitamo da li smo, na kraju, ipak, stvorili čudovište koje se otelo kontroli.
Varalice i čudovišta
Berners-Li je pokrenuo sopstvenu kampanju da bi spasao svetku mrežu. U novembru prošle godine na Samitu o svetskoj mreži u Lisabonu, predložio je pokretanje „Sklapanja ugovora za korišćenje mreže“, koji bi, pored svega ostalog, svima omogućio ravnopravni pristup internetu i osigurao osnovno pravo na privatnost. „Mrežu su oteli varalice i čudovišta i koriste je da bi manipulisali ljudima širom sveta“, Berners-Li je izneo upozorenje u decembru prošle godine, navodeći pretnje sa kojima se suočavamo od mračnog veba, preko sajber-kriminala i lažnih vesti do krađe ličnih podataka. U januaru je „otac svetske mreže“ pozvao globalnu elitu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da se pridruže borbi protiv polarizacije rasprava na mreži. Predložio je stvaranje platformi za diskusiju koje bi povezale ljude različitih stavova i obrazovanja, a koje se znatno razlikuju od današnje uobičajene prakse da se stvaraju geta na vebu, pročišćeni i ograničeni prostori kao i petlje povratnih informacija gde ljudi vrlo retko sreću mišljenja i stavove koji se razlikuju od njihovih.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izrazio je u Davosu zabrinutost zbog smera u kome se kreće razvoj svetske mreže. Upozorio j na uticaj koji imaju tamni i duboki veb i na sve probleme sa kojima se susreće sajber-bezbednost i predložio stvaranje „umerenih mehanizama“ koji bi pomogli njihovo obuzdavanje u zemljama koje koriste tu tehnologiju da bi narušili ljudska prava.
Otvoreni kod
Niko nije mogao, te daleke 1989. godine, ni da pretpostavi važnost svetske mreže u nastajanju. U CERN -u se nalazi nekoliko suvenira koji podsećaju na prve dane: prvu kratku Bernersovu belešku o svom izumu, njegov NeXT računar i tastaturu. Ipak, CERN se, osim čuvanja nekoliko upečatljivih predmeta koji obeležavaju istorijski pronalazak, bori da mreža ne padne u pogrešne ruke. Organizacija je, 1993. godine, objavila da će mrežni softver učiniti javno dostupnim, što je trebalo da omogući pojedincima или kompanijama da ga prisvoje i upravljaju njegovim razvojem. Ipak, zahvaljujući sudbini, ali i Flukigeru, sprečena je potencijalna nesreća. Posle razgovora sa pravnom službom CERN -a, Flukiger je 1994. godine, odlučio da pokrene novu verziju mreže otvorenog koda. Ispostavilo se da je to bio ključni potez koji je omogućio CERN -u da zadrži pravo intelektualnog vlasništva nad pronalaskom i istovremeno omogući svima da pristupe, koriste i modifikuju mrežu besplatno i bez bilo kakvih troškova.
Prava na intelektualnu svojinu su 1995. godine prebačena na konzorcijum – poznat kao W3C – koji je osnovao Berners-Li i nalazi se van Tehnološkog instituta. „Imali smo sreću da niko nije ugrabio mrežu tokom tih 18 meseci“, primetio je Flukiger. „Da jeste, verovatno danas ne bi postojala.“