Većina nas svakodnevno provodi sate na internetu. Ako već posvećujemo toliko vremena nekoj aktivnosti, bilo bi neophodno da znamo kako da je pravilno obavljamo. Ipak, izgleda da sami sabotiramo sopstveno iskustvo pregledanja veba zbog nekoliko jednostavnih grešaka koje pravimo.
U ovom slučaju sabotiramo sve, od pregledača kojeg usporavamo do nas samih, jer se potpuno otvaramo za napade virusa i hakera. Najtužnije od svega je to što „pravilne navike pregledanja“ ne zahtevaju mnogo truda, ali korisnici ih i dalje zanemaruju iako su oni sami žrtve.
- Zanemarivanje ažuriranja pretraživača
Sigurno ste videli obaveštenje koje se s vremena na vreme pojavljuje i pita da vas da li želite da ažurirate pretraživač na sledeću verziju. Korisnici Chrome-a verovatno ne znaju o čemu govorimo jer Google većinu svojih ažuriranja obrađuje u pozadini, ali za one druge je to malo obaveštenje važno.
Ažuriranja pretraživača postoje iz dva ključna razloga: za dodavanje novih funkcija i za ispravljanje nedostataka u prethodnim verzijama. Veće funkcije se obično dodaju u glavnim ažuriranjima verzija, tako da većinu vremena ta manja ažuriranja pretraživača predstavljaju manje promene i popravke koje mogu da se primene za samo nekoliko sekundi.
Kakve su to promene? Na primer, jedna od njih je ispravljanje bezbednosnih propusta. Još jedan uobičajen primer je poboljšanje korisničkog iskustva, kao što su rešavanje problema u korišćenju memorije i uskih grla.
Osim ako imate dobar i svrsishodan razlog da se držite starije verzije, na primer, to je poslednja verzija iz koje nije uklonjena neka izuzetno važna funkcija, uvek je najbolje da izaberete najnoviju verziju pregledača. - Omogućavanje kolačića sa svih strana
Verovatno ste već čuli za kolačiće, ali možda ne shvatate šta su i zašto su toliko važni. Ne morate mnogo da znate o njima, ali ako želite da sačuvate svoju privatnost u potpunosti dok pretražujete veb, trebalo bi da naučite šta su kolačići.
Ukratko, kolačići su datoteke koje se kreiraju na vašem računaru kada posetite veb-stranicu. Te datoteke su namenjene skladištenju informacija; kao što su podaci za prijavu, koje moraju da budu dostupne od jedne do druge posete stranici i nisu same po sebi štetne. Međutim, mogu da se koriste na pogrešan način, recimo za praćenje vašeg ponašanja na vebu.
Trebalo bi da dozvolite kolačiće prve strane, koje postavlja stvarni domen stranice koju posećujete, i da zabranite kolačiće treće strane, koje postavljaju drugi domeni, kao što su mreže za oglašavanje.
Nekim stranicama su potrebni kolačići trećih strana da bi pravilno funkcionisale. Na primer, onlajn bankarstvo ponekad zahteva te kolačiće za verifikaciju korisnika. Uobičajeni primer su komentari na Disqus-u, koji ne funkcionišu kada su onemogućeni kolačići treće strane. - Način razmišljanja „Meni se to neće dogoditi“
Pravi alati svakako mogu da vam olakšaju da ostanete bezbedni, ali u celini, bezbednost se više odnosi na način razmišljanja i stav nego na specifične alate koje koristite. To jest, možete da postupite potpuno ispravno, a da i dalje budete izloženi riziku zbog arogantnog pristupa vebu.
Prvo što treba da uradite je da instalirate antivirusni softver ako već niste. Postoji mnogo besplatnih antivirusnih rešenja, a podrazumevane bezbednosne aplikacije, kao što je Windows Security Essentials su prilično efikasne. Zbog toga bi trebalo da ih uključite.
Posle toga, treba da obratite pažnju na prevare. S obzirom na to da vas na internetu mogu neverovatno lako prevariti, nikada ne smete da se opustite. Postoje prevare na eBay-u, na Craiglist-i, na Facebook-u, pa čak i lažne kritike koje muče skoro svako postojeće onlajn tržište.
Naučite da prepoznate znakove upozorenja. Ako vam se neka onlajn ponuda učini sumnjivom ili suviše dobrom da bi bila istinita, ne oklevajte da od nje odustanete. Čak i kada sve izgleda sasvim u redu, uvek sve proverite dva ili tri puta. - Zatrpavanje prostora karticama
„Otvoriću sada; pročitaću kasnije“, moto je mnogih od nas koji pregledaju veb. Kad god naiđete na neku zanimljivu vezu, odmah je otvorite u novoj kartici. Vremenom se kartice gomilaju, dok ne ispune pretraživač desetinama kartica koje mogu da utiču na njegovo funkcionisanje. U tom slučaju najlakše je da koristite funkciju grupisanja kartica. Grupisanje kartica je minimalističko rešenje za preopterećenje karticama u skoro svim modernim pretraživačima. Takav postupak vam omogućava da kategorišete kartice prema temi i da imate otvorene samo kartice određene grupe u bilo kom trenutku.
Kartice možete da sačuvate da biste ih kasnije pročitali. Možete da koristite ugrađenu funkciju Reading List u Chrome-u i drugim pregledačima, a takođe možete da koristite dodatne aplikacije trećih strana koje vam isto to omogućavaju u Chrome-u. - Oslanjanje na suviše veliki broj dodatnih programa
Dodatni programi za pregledač svakako poboljšavaju vaše iskustvo pregledanja, jer vam pružaju jedinstvene nove funkcije ili poboljšavaju postojeće. Dodaci, kao što su provera gramatike, menadžeri lozinki, programi za preuzimanje video-zapisa i mnogi drugi, veoma su popularni.
Ti dodaci su, u stvari, male aplikacije, koje troše memoriju i resurse dok su instalirani i omogućeni. Ako koristite suviše dodataka, oni mogu da nepovoljno utiču na funkcionisanje pregledača.
Trebalo bi da zadržite samo neophodne dodatke i obrišete ili deaktivirate one koje ne koristite često. Dodaci koje koristite za personalizaciju teme i izgleda pretraživača takođe mogu da ga uspore, a nemaju skoro nikakvu upotrebnu vrednost. - Ne koristite virtuelnu privatnu mrežu na javnoj bežičnoj mreži
Virtuelna privatna mreža (VPN) sakriva vašu IP adresu od veb-stranica koje posećujete da biste bili bezbedni, a vaše aktivnosti ostale privatne na vebu. VPN vam daje virtuelnu IP adresu tako da niko ne može da vas prati. Ne morate čak ni da instalirate VPN aplikaciju, jer je mnogo VPN ekstenzija dostupno kao dodaci za pregledač.
Virtuelna privatna mreža može da bude posebno korisna ako koristite javnu bežičnu mrežu. Tako možete lako da zaštitite poverljive podatke u slučaju da se javna bežična mreža koristi za hakovanje. - Korišćenje istih lozinki bez 2FA
Slabe lozinke su jedan od najčešćih uzroka krađe i hakovanja na mreži. Uvek treba da koristite jaku lozinku, a ako niste sigurni kako da je napravite, naučite karakteristike dobre lozinke i uvek koristite različitu lozinku za svaku stranicu da biste sprečili da haker koji otkrije jednu lozinku dobije pristup svim vašim nalozima.
Ako ne možete da zapamtite sve lozinke, razmislite o korišćenju alata za upravljanje lozinkama. Oni su praktični i efikasni.
Možete da odete i korak dalje, odnosno, koristite dvofaktorsku autentifikaciju da biste zaštitili naloge. Na taj način dobijate kôd na registrovanom uređaju ili broju mobilnog telefona za završetak procesa prijave. Tako su vaši akreditivi mnogo sigurniji i bezbedniji. - Brzopleto otvaranje veza i oglasa u e-porukama i na veb-stranicama
Hakeri koriste metod koji se zove spoofing da bi lažne veze i e-poruke izgledale sasvim normalno. Ta vrsta napada je uglavnom usmerena na korisnike veba. Hakeri uglavnom koriste privlačne oglase na veb-stranicama i u e-porukama koji nude popuste ili besplatne poklone da bi vas privukli.
Kada kliknete na takve oglase i veze, hakeri vam šalju viruse ili pokušavaju da vam ukradu podatke. Dakle, prilično je važno da steknete naviku da izbegavate da otvarate takve sumnjive veze. - Korišćenje kreditne kartice na sumnjivim veb-stranicama
Uz kreditne kartice kupovina na mreži je prilično udobna. Međutim, od vitalnog je značaja da kreditnu karticu koristite samo na veb-stranicama koje imaju dobru reputaciju. Ako ste sumnjičavi, postoje postupci za proveru bezbednosti veb-stranice.
Podrazumeva se da podla veb-stranica može da vam ukrade novac ako joj date podatke o kreditnoj kartici. Hakeri vam možda neće odmah isprazniti račun, ali to mogu da urade u bilo kom trenutku. Ako ste nedavno koristili kreditnu karticu na sumnjivoj veb-stranici, možda biste mogli da obavestite svoju banku da preduzme neophodne mere kako biste osigurali bezbednost. - Delite suviše informacija na društvenim mrežama
Društveni mreže imaju svoje prednosti, ali imaju i neke rizike. Na primer, ne možete da pronađete onog ko vas proganja. Ako delite suviše informacija na društvenim mrežama, recimo, na koji fakultet idete, mesta koja posećujete i gde živite, to vas može potencijalno dovesti u opasnost.
Na internetu postoje i oni koji posmatraju ljude i prate njihovo kretanje. U tom slučaju nije samo pojedinac u opasnosti, već i svi oni koji se nalaze u njegovom okruženju.
Dakle, uvek koristite društvene mreže pažljivo i obazrivo i ne otkrivajte javno svoje lokacije, navike i finansijske informacije. Prihvatite zahtev za prijateljstvo samo od onih koje poznajete i ograničite ažuriranja i deljenja podataka samo sa njima.
Budite bezbedni dok pretražujete veb
Pretraživanje veba je nešto što radite svaki dan. Dakle, izuzetno je važno da razumete da pored prednosti, postoje i mogući rizici pregledanja i pretraživanja interneta.