Nekoliko sati pre toga, bilo je odobreno njegovo izručenje Sjedinjenim Državama gde ga traže zbog poreskih prekršaja. Tvorac antivirusnog softvera Džon Mekafi pronađen je mrtav u svojoj ćeliji u Španiji pošto je, kako je zaključeno, izvršio samoubistvo, samo nekoliko sati pošto je najviši sud u zemlji odobrio njegovo izručenje Sjedinjenim Državama, gde je tražen zbog krivičnih prijava povezanih sa porezom za koje je izrečena zatvorska kazna do 30 godina. Mekafi, tvorac antivirusnog softvera McAfee , uhapšen je prošlog oktobra na međunarodnom aerodromu u Barseloni dok je čekao da se ukrca na let za Istanbul. Hapšenje poznatog preduzetnika usledilo je dan nakon što su američke vlasti objavile poternicu zbog navodnih poreskih prekršaja. Tužioci u Tenesiju optužili su Mekafija za utaju poreza jer nije prijavio prihod ostvaren od promocije kripto valuta dok je obavljao konsultantske poslove, kao i prihod od predavanja i govora koje je održao i prodaje prava na svoju životnu priču za dokumentarac. Džon Mekafi, tvorac programa koji je među najčešće korišćenim programima za zaštitu od virusa na svetu, bio je kontroverzna ličnost, promoter kripto valuta, protivnik poreza i begunac koji se dva puta bezuspešno kandidovao u trci za američkog predsednika.
Javno je priznao da koristi opijate, da voli oružje i seks, a bila je dobro poznata cela lista njegovih pravnih nevolja koje su se prostirale od Tenesija, preko Centralne Amerike sve do Kariba.
Rođen je u Velikoj Britaniji, 1945. godine, kao Džon Dejvid Mekafi. Preselio se u Sjedinjene Države kao dete i odrastao u Virdžiniji sa ocem koji ga je „nemilosrdno tukao“ i koji se ubio kada je dečak imao petnaest godina, kako navodi Stiv Morgan, koji je provodio mnogo vremena sa Mekafijem u Alabami 2016. godine jer je pisao Mekafijevu biografiju. Morgan je rekao da je Mekafi jedan jedini put plakao tokom njihovog dugačkog druženja i to kad je govorio o smrti svog oca. Mekafi je diplomirao matematiku 1967. godine na koledžu Roanoke u državi Virdžinija, a dve decenije kasnije, osnovao je svoju čuvenu kompaniju. U to vreme, rekao je Morgan, upravljao je BBS-om, sistemom oglasnih tabli koji je bio svojevrsni prethodnik svetske mreže i sarađivao je sa svojim šurakom. Kada je 1986. godine, prvi ozbiljni računarski virus pod nazivom Brain, napao, Džon je odmah pozvao svog poznanika programera i rekao mu: „Pruža nam se velika prilika. Moramo nešto da preduzmemo. Hajde da napišemo neki kôd da se izborimo sa ovim virusom“, priča Morgan. Program je nazvao VirusScan i kompaniju McAfee Associates.
Morgan tvrdi da je Mekafi bio pravi pionir, ne samo kao stručnjak za bezbednost interneta, već je i njegova kompanija bila jedna od prvih koja je distribuirala softver putem interneta. Mekafi je izgubio ogroman novac u globalnom finansijskom krahu 2008. godine i emigrirao u Belize, gde je odnegovao imidž narko-bosa, zajedno sa naoružanim telohraniteljima i plaćenim gangsterima. Takođe je dao niz donacija lokalnoj policiji. Ipak, kalifornijski proizvođač čipova Intel kupio je Mekafijevu kompaniju 2011. godine za 7,68 milijardi dolara. Jedno vreme, Intel je nastojao da što više udalji brend od njegovog kontroverznog osnivača tako što ga je smestio u svoje veće odeljenje za sajber bezbednost. Međutim, pokušaj promene brenda je bio kratkog veka, a Intel je 2016. godine, izdvojio jedinicu za sajber bezbednost u novu kompaniju pod nazivom McAfee .
Policija ga je 2012. godine, pozvala na razgovor u vezi sa smrću Gregorija Vianta Faula, koji je ubijen početkom novembra te godine na ostrvu u Belizeu, gde su živela obojica muškaraca. Mekafi je tada živeo sa sedamnaestogodišnjom devojčicom. „Družim se sa tinejdžerkama i to sa mnogima odjednom“, rekao je u intervjuu koji se pojavljuje u dokumentarnom filmu iz 2016. godine. Sud na Floridi je 2019. godine, naložio Mekafiju da plati 25 miliona dolara Faulovoj porodici prema tužbi za izazivanje smrti iz nehata. Odbio je da je plati, a u svojoj objavi na Tviteru je napisao da „u poslednjih 11 godina nisam odgovorio ni na jednu od 37 tužbi“. Tvrdio je da nema imovinu. Novinar jednog časopisa, koji je proveo šest meseci istražujući Mekafijev život tokom te godine, prepričao je incident u kome je Mekafi igrao ruski rulet: Nekoliko puta je pritiskao obarač, kako je tvrdio, napunjenog pištolja uperenog u glavu, da bi ilustrovao svoju izjavu.
S druge strane, međutim, ma koliko čudno zvučalo, Mekafi je ostao vatreni branilac digitalne bezbednosti. Posebno ga je brinula poslovna politika kompanije „Gugl“. U intervjuu za britanski „Gardijan“, 2015. godine, rekao je da kompanija pokušava da vas natera da verujete da, ako nemate šta da krijete, zašto bi vas bilo briga ako ljudi sve znaju o vama. „Kada prvi put sretnete nekoga, ne otkrivate mu svoje najdublje tajne. Ako privatnost nije bitna, da li biste bili spremni da svoj novčanik date potpuno nepoznatom čoveku i dozvolite mu da pretura po njemu i zapiše sve što nađe unutra? Zašto bismo onda, zaboga, verovali da ako ne radimo ništa loše, ne bi trebalo da nas zanima da li neko ima naše informacije?“