Dogovor da se preduzmu mere protiv kompanija kao što su „Fejsbuk“ i „Gugl“ naišao na neslaganja. Plan Evropske unije da oporezuje „Gugl“, „Fejsbuk“ i druge internet firme izgleda da neće biti sproveden jer su mnoge države članice izrazile svoje protivljenje. Evropska unija proučava predloge o uvođenju poreza od 3% za sve internet kompanije koje novac zarađuju od podataka korisnika i digitalnog oglašavanja da bi ih na taj način dovela u ravnopravan položaj sa ostalim kompanijama koje plaćaju mnogo veći porez. Međutim, ideja je naišla na ozbiljno protivljenje Irske, Švedske i Danske koje su svoj stav javno iznele u utorak. Samo da napomenemo, da bi se plan sproveo u delo, svih 28 članica moraju da se slože. Nemačka je isprva podržala ideju u zajedničkom dogovoru sa Francuskom, ali sad traži izlaz iz tog saveza i zalaže se za odlaganje, što, s druge strane, izaziva nepovoljne reakcije Pariza.
Desetak država već je započelo sprovođenje sopstvenog plana o oporezivanju digitalnih kompanija, među kojima su Španija i Velika Britanija, koje su se, takođe, nedavno predomislile. Filip Hamond je prošle nedelje izjavio da je Velika Britanija već spremila sopstveni plan oporezivanja i očekuje da će zakon stupiti na snagu do aprila 2020. godine i u državnu kasu ubaciti oko 400 miliona funti.
Protivnici uvođenja poreza digitalnim kompanijama plaše se gneva Trampove Bele kuće, koja smatra napore Evropske unije da obezbedi pošteno oporezivanje internet kompanija napadom na američke kompanije, što, naravno, Evropska unija odbacuje. Danski ministar finansija, Kristijan Jensen, smatra da je takva reakcija sasvim očekivana pošto je i proces oporezivanja uređen tako da cilja kompanije iz Sjedinjenih Država.
Irska, u kojoj su se smestile velike tehnološke kompanije uključujući „Epl“, „Fejsbuk“ i „Gugl“, takođe se protivi uvođenju poreza. Ministar finansija te zemlje se pita kako bi Evropa reagovala kad bi se njoj nametnuo sličan porez. Ministar finansija Francuske kaže da bi uvođenje poreza digitalnim kompanijama u Evropi podstaklo međunarodno odobravanje i slaganje i da bi takav pokret mogli da predvode stručnjaci iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Pariz se plaši da bi neuspeh dogovora oko toliko važnog pitanja pre majskih izbora u Uniji mogao da bude poklon nacionalistima, protivnicima Evropske unije koji tvrde da Evropa dužnik velikih poslovnih kompanija. Ipak, francuski ministar finansija je učinio veliki ustupak kad je u utorak izjavio da će podržati odlaganje donošenja zakona o porezu da bi omogućio OESR da napravi obimniji predlog.
Međutim, Pariz je duboko razočaran jer Berlin nije podržao ideju pošto su se dve države pre 18 meseci dogovorile da će zajedno glasati za oporezivanje, potvrdile zajednički stav u junu i u Meseburškoj deklaraciji izrazile zajedničku viziju evropske budućnosti. Između ostalog, složile su se da će pravedan zakon o oporezivanju biti donet do kraja 2018. godine. Francuska vlada nije ubeđenja da je reakcija Amerike pravi razlog za odlaganje jer Nemačka nema nikakvo opravdanje čak i kad bi Velika Britanija, koju tradicionalno posmatraju kao najbližeg saveznika Vašingtona, mogla da predloži oporezivanje digitalnih kompanija.
Ministarka privrede Švedske je izjavila da njena zemlja ne može da podrži predlog i da nema te vlade koja bi imala neko drugačije mišljenje. Austrijski ministar finansija, koji je predsedavao sastanku, rekao je, da bi ublažio jaz između podeljenih država, da bi trebalo razjasniti da li države imaju tehničke или političke primedbe. Posle sastanka je naglasio da bi trebalo pronaći usklađeno rešenje za Evropu, što neće biti lako pošto već jedanaest država – i Španija je dvanaesta – imaju posebna nacionalna rešenja za oporezivanje digitalnih kompanija.