Evropska komisija okuplja grupu stručnjaka na projektu vrednom milijardu evra da bi stvorila super superračunar i dostigla, odnosno, prestigla najveće konkurente, Kinu i Sjedinjene Države. Ministarstvo industrije Evropske unije odobrilo je projekat vredan milijardu evra koji bi joj omogućio da dostigne Kinu, Sjedinjene Države i Japan i do 2023. godine napravi najbrži računar na svetu. Najvažniji cilj Evrope je da napravi dva eksa skalarna superračunara koja bi mogla da obavljaju bar milijardu milijardi matematičkih izračunavanja u sekundi. Oni bi bili deset puta brži od današnjih najbržih i najsavremenijih modela. Nova organizacija pod nazivom „EuroHPC“ sa sedištem u Luksemburgu upravljaće projektom od početka 2019. godine. Grupa će dobiti 486 miliona evra iz budžeta za istraživanje „Horizont 2020“ Evropske unije i približno istu toliku sumu od ostalih dvadeset i pet država članica. Naravno, među njima se ne nalazi Ujedinjeni Kraljevstvo koje prema planu treba da istupi iz zajednice u martu sledeće godine. Kompanije se, takođe, mogu pridružiti i, ako žele, finansijski pomoći projekat.
Evropa je suočena sa surovom konkurencijom koja dolazi iz Kine, Sjedinjenih Država i Japana. Naime, sve navedene države razvile su strategiju stvaranja superračunara. Kina je u avgustu predstavila prvi svetski prototip eksa skalarnog računara. Komisija smatra inicijativu izuzetno važnom za očuvanje konkurentnosti Evrope kao i njene nezavisnosti u upravljanju i korišćenju podataka. Zabrinuta je i da bi iznajmljivanje prostora na inostranim računarima povećalo verovatnoću otkrivanja komercijalnih tajni i krađe ličnih podataka.
U Evropi u ovom trenutku postoji 105 superračunara prema izveštaju o petsto računara na svetu koji se objavljuje svake druge godine. Međutim, najsavremeniji i najbolji uređaji nalaze se u Kini i Sjedinjenim Državama. Komesarka za digitalne tehnologije Evropske unije Marija Gabrijel je početkom godine izjavila da se takva dominacija mora srušiti. Danas, među prvih deset superračunara na listi nijedan nije u Evropi, dok su se 2012. godine nalazila čak četiri.
Što se tiče angažovanosti Evrope u proizvodnji hardvera za superračunare, možemo reći i da je u tom domenu u priličnom zaostatku. Naime, industrija Evropske unije obezbeđuje tek pet procenata od ukupne svetske proizvodnje komponenata za najnaprednije mašine. Stvaranje i sastavljanje današnjeg najsavremenijeg i najbržeg računara može da košta i do 250 miliona evra, a godišnja cena njegovog funkcionisanja može da dostigne i nekoliko miliona evra.
Povrh početne milijarde evra, Komisija namerava da obezbedi dodatnih 2,7 milijardi u budžetu za period od 2021. do 2027. godine za savremenije eksa skalarne računare od kojih bi neki mogli biti zasnovani na tehnologiji kvantnog računarstva.
U korak s Kinom
Svi gube trku sa Kinom, koja je poslednjih godina uspela da pretekne čak i Sjedinjene Države.
Najbrži evropski računar koji se nalazi u Švajcarskoj (koja nije članica Unije) je oko dvanaest puta sporiji od kineskog „Sanvej Tajhulajta“ koji obavlja 93 bilijarde (1015) kalkulacija u sekundi i skoro je dva puta brži od druge najbrže mašine na svetu koja, takođe, pripada Kini. „Tajhulajt“ koristi mikroprocesore kineske proizvodnje, a ne one proizvedene u kompaniji „Intel“ iz Silicijumske doline koja snabdeva 90 procenata svetskih superračunara.
Evropska unija želi da stvori prvu generaciju domaćih procesora za super brze računare. Lanac snabdevanja evropske HPC tehnologije je i dalje prilično slab, a integracija evropskih tehnologija u operativne HPC mašine i dalje je prilično zanemarljiva. Očekuje se da će tehnologije koje se razviju biti primenjive u mašinskom učenju i analizi podataka. Ističe se da će se najbolji rezultati postići ako se države članice udruže u zajedničkom cilju ne pokušavajući da konkurišu jedna drugoj. Pre nekoliko godina, Kina je bila daleko iza svih, ali uspeh prvenstveno zavisi od ulaganja, a ne od sposobnosti.
Vladama i istraživačkim centrima superračunari su potrebni ne samo da bi pokazali koliko su tehnološki nadmoćni već i da bi obavljali kompleksna izračunavanja u mnogim oblastima, od prognoze vremena do sekvenciranja DNK.