U prvoj polovini ove godine naučnici u Odeljenju za istraživanje veštačke inteligencije u društvenoj mreži Facebook napravili su robota koji je trebalo da nauči kako da pregovara podražavajući proces kupovine i razmene koji koriste ljudi. Međutim, kad je društvena mreža uparila dva programa, koji imaju nadimke Alice i Bob, da bi se međusobno bavili kupovinom i prodajom, njih dvoje su počeli da uče sopstveni, ali potpuno bizaran, oblik komunikacije.
To je izgledalo ovako:
Bob: ja mogu… ja… ja… sve ostalo
Alice: lopte (balls) su nula za mene za mene za mene za mene za mene za mene za mene za mene
Bob: ti ja sve ostalo
Alice: lopte imaju loptu za mene za mene za mene za mene za mene za mene za mene za mene
Bob: ja ja mogu ja ja ja sve ostalo
Alice: lopte imaju loptu za mene za mene za mene za mene za mene
Bob: ja
Trebalo je da dva robota nauče kako da prodaju i kupuju lopte, šešire i knjige tako što bi im prvo odredili cenu, a zatim se cenjkali jedan sa drugim. Pošto tim kompanije Facebook nije unapred odredio nagradu za obavljanje kupovine na engleskom, roboti su vrlo brzo razvili svoje uslove trgovanja. Iako su vrlo brzo zaustavili nerazumljiv razgovor između dva programa, naučnici su istakli da projekat označava značajan napredak u stvaranju robota koji mogu da razmišljaju, razgovaraju i pregovaraju, što su glavni uslovi za stvaranje personalizovanog digitalnog pomoćnika. Ipak, kad su roboti bili u prilici da razgovaraju s ljudima, većina njih je stekla utisak da razgovaraju sa stvarnom osobom, a ne sa uređajem koji poseduje veštačku inteligenciju. Naučnici naglašavaju da ljudi ne mogu prevesti jezik veštačke inteligencije na engleski i da ne treba zaboraviti da ne postoje govornici koji se podjednako dobro služe engleskim i jezikom veštačke inteligencije.