Komentar: Mark Zakerberg nudi zaista uznemirujuću opciju kad od takozvane Facebook zajednice traži da odluči koji su izvori novosti pouzdani. Čovek koji ima zadatak da ove godine popravi Facebook, odlučio je da izvršenje tog zadatka prepusti vama i to svima vama, или bolje da kažemo, onima koji imaju vremena i volje da odgovore na pitanja u anketi. Izvršni direktor kompanije Facebook je u petak odlučio da na taj način odluči kojim medijskim izvorima treba verovati, a kojima ne. Zakerberg je izjavio da će Facebook postaviti nekoliko kvalitetnih pitanja o pouzdanosti medijskih izvora da bi se kompanija izborila sa senzacionalističkim, netačnim i pristrasnim novostima. Kompanija će postaviti nekoliko pitanja o poverenju u određene izvore informacija da bi podatke dobijene od učesnika u anketi prikupila i koristila za određivanje pouzdanosti određenih izvora vesti. Nadamo se da će takav postupak uroditi plodom.
Zakerberg se ipak nada da će svako ko bude odgovarao na pitanja pronaći bar jednu или dve publikacije „sa one strane“ koja se može nazvati pouzdanom. Nadamo se i mi. Postoji i mogućnost da će ekstremisti biti mnogo raspoloženiji da odgovore na pitanja nego neki mnogo razumniji ljudi. Znate, oni kojima se već smučila tekuća svetska glupost i radije bi da se razum već vrati sa podužeg odmora. I pored toga, Zakerberg vrlo spremno prebacuje odgovornost na takozvanu zajednicu društvene mreže Facebook što može da znači da kompanija ne mora da zauzme određeni stav iako mnogi koji je smatraju medijskom platformom misle da bi trebalo to da uradi.
Ipak, Zakerberg je izjavio da je zajednica najobjektivnija u odlučivanju o tome koji su izvori nepristrasni i kojima se može najviše verovati. To je ista ona zajednica koju su očigledno u velikom broju uspele da prevare lažne novosti koje su napisali Rusi negde u vreme predsedničkih izbora. Ako to izuzmemo, ipak, moramo da se osvrnemo na jednu rečenicu u Zakerbergovom objašnjenju koja bi teško mogla da prođe test poverenja kod nekih od nas.
„Razmišljali smo da odgovor potražimo kod nezavisnih stručnjaka, što bi nam olakšalo posao, ali nam svakako ne bi rešilo problem“, rekao je Zakerberg. Takav Zakerbergov stav je nekako u skladu sa opštim stavom koji vlada prema stručnjacima. Kao da je rekao, „pa, mogli smo da pitamo ceo tim stručnjaka koji, svakako, poseduju kvalifikovano znanje o pogrešnim vestima i informacijama, ali smo odlučili da, ipak, pitamo svakog ko je voljan da odgovori na naša pitanja iz ankete.
Facebook insistira na tome da ima neku „zajednicu“, ali malo njih je uvereno da takva zajednica postoji. To što društvena mreža ima veliki broj korisnika uopšte ne znači da su svi međusobno povezani. Naprotiv, svi oni svoje Facebook vreme provode u vrlo malim grupama. I pored toga, kompanija najviše voli da odgovornost odlučivanja prebaci na tu „zajednicu“. Postoje dva razloga za takav postupak. Društvena mreža prebacuje svoju odgovornost na zajednicu, odnosno, skida sa sebe odgovornost, a drugi je – jeftinije je.
Ovo nije prvi takav slučaj. Naime, 2016. godine društvena mreža je odlučila da zajednica treba da odredi na koje događaje treba da reaguje njen sistem Safety Check, odnosno, drugom prilikom, tražila je od korisnika da odrede šta treba, a šta ne treba smatrati govorom mržnje.
Verovatno je to mnogo jednostavnije nego, recimo, uspostaviti kriterijume prema kojima bi se određivalo šta su prave, a šta lažne vesti, objaviti ih i posle toga zaposliti tim stručnjaka koji bi se postarao da se takvi kriterijumi i standardi poštuju. Izgleda da se tako nešto neće dogoditi, ali društvena mreža će u jednom trenutku morati da zauzme neki stav. Za sada nije bila spremna da komentariše.