Kompanija je u petak negirala navode iz Netfliksove dokumentarne drame „Društvena dilema“, koja je postala hit. Film je možda prvi put nekim gledaocima otkrio kako društvene mreže koriste algoritme da bi naterale ljude da ih svakodnevno koriste. Takođe se pozabavio uticajem tehnoloških kompanija na izbore, na snaženje etničkog nasilja i povećanje stope depresije i samoubistava. Neki gledaoci su rekli da su obrisali Fejsbuk i Instagram odmah pošto su pogledali film. Smatra se da „Fejsbuk“ osporava navode u filmu verovatno zbog toga što je zabrinuta da će dokumentarac uticati na smanjenje broja korisnika. Film „Društvena nedoumica“ nalazio se u septembru na Netfliksovoj listi deset najpopularnijih filmova i TV emisija i još uvek je naveden u odeljku U trendu.
„Fejsbuk“ se u objavi, koju je postavila na svoju veb-stranicu, pozabavila nekolicinom problema koje ima u vezi sa filmom, od problema stvaranja zavisnosti kod svojih korisnika, preko tvrdnje da su njeni korisnici tretirani kao „proizvod“, do algoritama, očuvanja privatnosti podataka, polarizacija, izbora i dezinformacija. „Film, umesto da nudi nijansirani pogled na tehnologiju, daje iskrivljen pogled na to kako platforme društvenih mreža rade da bi od njih stvorio prikladnog žrtvenog jarca za teške i složene društvene probleme“, navodi se u Fejsbukovoj objavi.
Rečeno je da dokumentarac na senzacionalistički način opisuje društvene mreže i pruža iskrivljen pogled na njihov rad. Kompanija, na primer, tvrdi da njeni algoritmi pružaju korisnicima da vide ono što je za njih „relevantno i korisno“, baš kao što to čine Netfliks, aplikacije za sastanke i kompanije „Amazon“ i „Uber“. Međutim, film razmatra jedan problem koji se pojavljuje u Fejsbuku, a to je da su njeni algoritmi napravljeni tako da mogu da saznaju konkretnije stvari o korisnicima, kao što je naklonost prema određenoj političkoj stranki i da korisnicima prikazuju vesti sa kojima misle da će se složiti. Takav problem nemaju platforme sa kojima se Fejsbuk poredi. Film sugeriše da bi društvene mreže trebalo da gledaocima prikažu raznovrsna mišljenja kako bi uspostavile bolju ravnotežu.
„Fejsbuk“, takođe, tvrdi da njeni proizvodni timovi nisu vođeni idejom da stvaraju takva svojstva koja bi naterala ljude da sve više vremena provode u korišćenju njenih usluga. Kompanija kaže da je 2018. godine unela određene promene koje su smanjile vreme provedeno na mreži za 50 miliona sati dnevno. Ipak, u svakom izveštaju o zaradi, „Fejsbuk“ ističe evidenciju o broju „svakodnevno aktivnih korisnika“, koji se neprestano povećava iz godine u godinu. Ti korisnici su sredstvo koje kompaniji obezbeđuje zaradu i zbog toga je vrlo bitno da se oni stalno vraćaju društvenoj mreži, bez obzira na to koliko često. Više od 1,79 milijardi ljudi svakodnevno koristi Fejsbuk, kako se navodi u finansijskom izveštaju za drugi kvartal 2020. godine, a 2,7 milijardi ljudi ga koristi svakog meseca. Kompanija čak navodi i podatke o tome koliko vrede ti korisnici. Naime, prosečni prihod po korisniku u drugom kvartalu ove godine bio je 7,05 dolara.
„Priznali smo da smo pogrešili 2016. godine“, navodi se u „Fejsbukovoj objavi“, a misli se na rusko mešanje u izbore 2016. godine putem društvenih mreža. „Fejsbuk“ je preduzela nekoliko koraka da bi, kako je rekla, osigurala integritet izbora, a to su zabrana objavljivanja novih oglasa nedelju dana pre izbora i onih kojima se ugrožava i ruši legitimitet izbora. „Ideja da dozvoljavamo da se na našoj platformi šire dezinformacije или da na neki način imamo koristi od takvog sadržaja je pogrešna“, navela je kompanija, pokušavajući da ospori navode u dokumentarcu „Društvena dilema“ prema kojima društven mreža širi lažne vesti, govor mržnje i dezinformacije. Kompanija kaže da sarađuje sa više od 70 agencija za proveru činjenica i da je uklonila više od 22 miliona govora mržnje. Ipak, pokazalo se da se dezinformacije uvek nekako „provuku“ i da društvena mreža stalno mora da ih traži i uklanja.