Glavni ključ je doslovno nadohvat ruke.
Tajne poruke, bez obzira na to da li sa napisane limunovim sokom da bi bile nevidljive или su šifrovane složenim matematičkim postupcima, prenose se na bezbroj čudnih i zamršenih načina. Tim inženjera iz Kine predstavio je novi način tajnog prenosa naših najtajnijih podataka или pristupanja bezbednim lokacijama pomoću alata koji se u bilo kom trenutku nalazi kod vas, a to je naša šaka. U svom radu objavljenom u ponedeljak u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, tim je pokazao kako se infracrveno zračenje (tj. toplota) koje potiče od ruke može koristiti ne samo za dešifrovanje tajnih poruka, već i za stvaranje lozinki koje ne mogu da se kloniraju или reprodukuju, kao i za omogućavanje jedinstvenog pristupa informacijama или lokacijama samo jednim zamahom.
Integracija bi ponudila multifunkcionalni sistem za dešifrovanje bez napajanja uz inteligentnu integraciju čoveka i mašine – drugim rečima, moćan način za zaštitu podataka kojima upravlja ljudsko telo umesto računara. Toplota koju odašilje ljudsko telo već se dugo koristi na polju bezbednosti i odbrane (npr., za otkrivanje životinja или drugih ljudi u mraku pomoću naočara za noćni vid), ali do sada, kako pišu autori, to infracrveno zračenje retko kad je korišćeno da bi se omogućilo ljudima da zaista kontrolišu takve kompjuterizovane sisteme.
Takvo novo povezivanje ljudskog tela sa tehnologijom podseća na današnje skenere otisaka prstiju, ali moglo bi da pruži mogućnosti povezivanja bez upotrebe ruku i napajanja. „Korišćenje delova ljudskog tela kao izvora infracrvene svetlosti može potencijalno da omogući značajno bolje upravljanje i fleksibilnost projektovanih sistema“, pišu autori. „Ljudska šaka nije samo prirodni i pasivni izvor infracrvene svetlosti, već i višeslojni izvor svetlosti, gde svaki prst može da služi kao nezavisni izvor svetlosti.“ Takav ljudski integrisani sistem ne samo da bi pružio održiviji pristup stvaranju sistema za šifrovanje i dešifrovanje (gde se informacije mogu sakriti i gde im se može pristupiti samo pomoću ključa или koda), već bi mogao da pomogne i budućem potpuno bezbednom šifrovanju.
Današnji proces šifrovanja štiti sve – od lozinki za e-poštu do tajni Nacionalne bezbednosne agencije – od jednostavnog hakovanja tako što ih iz običnog teksta pretvara u kodirane podatke koji mogu da se dešifruju na drugoj strani, ali ne i između te dve tačke. Proces šifrovanja uglavnom se oslanja na neverovatno složenu matematiku – koju bi hakeri mogli da otkriju posle nekoliko godina или decenija – da bi se zaštitile informacije od neovlašćenog korišćenja. Međutim, kvantni računari – koji će imati daleko bolju procesorsku snagu od klasičnih računara – moći će grubom silom da prodru u te sisteme.
Posedovanje nepromenljivih, fizičkih sistema za šifrovanje (kao što je šaka, na primer) nude nove, robusne metode za šifrovanje, što postaje sve važnije, jer naš životi i najosetljivije informacije postaju sve digitalizovanije. Ako vaša šaka treba da bude svetionik koji osvetljava skrivene misterije, zašto onda izgleda da ne svetli kad je pogledate? To je zato što je deo elektromagnetnog spektra u kome naše šake (i celo telo) „sijaju“ izvan vidljivog opsega, što znači da naše oči jednostavno nisu sposobne da ga vide. Taj elektromagnetni opseg obuhvata sve, od velikih niskofrekventnih radio talasa (kao što su oni koji šalju melodije vašoj omiljenoj FM radio-stanici) do neverovatno malih i visokofrekventnih gama zraka (kao što su oni unutar atomskih jezgara или dubina svemira). Vidljiva svetlost – koja beleži sve boje koje vidimo – kreće se od 750 nanometara talasne dužine do 380 nanometara, a infracrvena svetlost počinje tačno izvan ovog opsega sa talasnim dužinama između 1 milimetra i nešto iznad 750 nanometara.
Ipak, ne znači da svetlost koju emitujemo ne postoji samo zbog toga što je ne vidimo. Baš kao što vaša ška izgleda potpuno neponovljivo ljudskom oku, njen infracrveni potpis je takođe jedinstven. S obzirom na to da bez bilo kakvog dodatnog napora generišemo tu svetlost samo održavanjem tela u homeostazi, autori navode da je zbog toga baš ta svetlost savršeni alat bez napajanja za dešifrovanje. Tim je, da bi transformisao neupečatljivu ljudsku šaku u moćno sredstvo za dešifrovanje, samo morao da odvoji ambijentalno infracrveno zračenje (npr. toplotu u sobi) od infracrvenog zračenja koje dolazi posebno iz šake. Kuhinjska vaga vam može pomoći da shvatite kako je tim to postigao.
Ako bi vaša kuhinjska vaga merila težinu posude za mešanje, kao i brašno koje dodajete, recept bi vam potpuno propao. Umesto toga, pekar će podesiti vagu posle postavljanja posude za mešanje (i pre dodavanja brašna) tako da pokazuje nulu. To je u suštini ono što je tim uradio sa svojim sistemom dešifrovanja. Tim je koristio sprej polidimetilsiloksana sa niskom refleksivnošću na aluminijum da bi šifrovao skrivenu poruku koja je „postavljena na nulu“ na sobnoj temperaturi, što znači da je bilo koje infracrveno zračenje koje se već nalazi u sobi neće otkriti. Međutim, kada se pomoću šake doda infracrveno zračenje, skrivena poruka или slika mogu da se otkriju.
„Kada nema šake, obrazac kodiranja, uključujući i oblast niske infracrvene refleksivnosti i oblast visoke infracrvene refleksivnosti, u temperaturnoj je ravnoteži sa pozadinom, što znači da obrazac kodiranja nije prikazan u infracrvenoj slici“, pišu autori. „Međutim, kada se ljudska šaka koristi kao izvor svetlosti, infracrveno zračenje iz ruke odražava se u svim oblastima, dakle, oblast visoke infracrvene refleksivnosti ima veći porast infracrvenog zračenja od oblasti niske infracrvene refleksivnosti, što dovodi do diferencijacije infracrvenog zračenja i omogućava proces dešifrovanja.“ Tim je otkrio da su, koristeći samo infracrvenu svetlost koja dolazi od ljudske šake, uspeli da otkriju sve složenije slike, uključujući one koje se kreću u različitim dubinama (npr. one sa više slojeva primenjenog šifrovanog materijala).
To što smo otkrili da bi postupak dešifrovanja mogao biti precizno podešen za rad na različitim dubinama može biti izuzetno značajno, pišu autori, jer to znači da bi otisci prstiju (sa svojim jedinstvenim grebenima i dolinama) mogli da se koriste kao ključevi za šifrovanje koji ne mogu da se kloniraju. Tim je povezao svoj sistem sa američkim znakovnim jezikom i pokazao da jedinstveni pokreti šake mogu da se koriste i kao ključevi za šifrovanje, gde je svaki pojedinačni prst jedinstveni izvor svetlosti. „Specifični pokret šake u kome učestvuju različiti prsti može da se koristi kao odgovarajući ključ i za dešifrovanje informacija, što povećava nivo bezbednosti u poređenju sa upotrebom cele šake kao izvora svetlosti“, pišu autori.
Još uvek postoji mnogo elemenata koji moraju da se uklope da bi ova tehnologija mogla da funkcioniše, uključujući uspostavljanje složenih pokreta šakama или čak držanje ruku na odgovarajućoj temperaturi u odnosu na toplotu okoline (mada istraživači kažu da se to može lako postići trljanjem šake o šaku da bi se zagrejale). Konačno, autori veruju da bi takva tehnologija mogla da odigra veliku ulogu u povećanju inteligencije i mogućnosti kontrole sistema šifrovanja, što bi ljude ponovo dovelo na čelo zaštite podataka.