Zbog toga nam stručnjak iz kompanije „Gugl“ daje pet saveta kako bismo se popravili jer ne znači da ste vešti u pretraživanju samo zato što koristite Gugl svaki dan.
Gugl pretraživač je sveprisutan u našem životu. Od njega tražimo savet kad smo bolesni, pitamo ga kako da rešimo svakodnevne probleme u kuhinji i popunjava nam rupe u pamćenju. I pored svega toga, mnogobrojne studije su pokazale da je većina nas prilično loša u „guglovanju“. Jedna sveobuhvatna studija iz 2011. godine, koju su sproveli bibliotekari na univerzitetima, pokazala je da „većina studenata – svih godina studija – ispoljava značajne poteškoće koje se pojavljuju u gotovo svakom aspektu procesa pretraživanja“. Nedavna studija koja je sprovedena na Stanfordu slaže se da 80 procenata studenata i veliki broj odraslih ne ume da odredi da li je sajt pouzdan, odnosno, da li mu se može verovati.
U doba lažnih vesti i dezinformacija, generalno pomanjkanje veštine pretraživanja ne treba da nas čudi. Ipak, iako nam je svima poznato da se mnogi ljudi muče da pronađu prave informacije na mreži, mi pretpostavljamo da smo izuzeci i da ne spadamo u tu grupu. Izvinite, ali to verovatno nije tačno. Naravno, uvek postoji neko ko može da vam pomogne da ne budete toliko loši u pretraživanju interneta. Naime, Danijel Rasel stručnjak u kompaniji „Gugl“ proveo je poslednjih 14 godina u proučavanju grešaka koje ljudi prave kad koriste Gugl pretraživač. U svojoj novoj knjizi The Joy of Search detaljno je objasnio kako svi možemo biti mnogo bolji.
Pošto nemamo baš mnogo vremena, Rasel je napisao nekoliko članaka i objava na blogovima gde je ponudio osnovne savete kako da brzo unapredimo svoje veštine pretraživanja. Za ono osnovno, kao što je pronalaženje recepta или lociranje najbliže apoteke, saveti nam nisu potrebni. Međutim, ako vam trebaju precizne informacije o nekoj kompleksnoj temi, navešćemo nekoliko Raselovih najvažnijih saveta.
• Nemojte se zadovoljiti prvim odgovorom koji dobijete. Iako vam se ovo možda čini kao nešto što se podrazumeva, prema Raselovim rečima mnogi od nas se zadovolje prvim odgovorom koji dobijemo. Dve или tri pretrage ponudiće vam mnogo više različitih stavova i verodostojnih izvora za pravilan pogled na temu kojom se bavite, napisao je na svom blogu.
• Zapitajte se, „Ko kaže i zbog čega?“ Ljudi ne prave sajtove tako što se sapletu i slučajno postave veb-stranicu. Oni to rade iz ovog или onog razloga. Da biste mogli pravilno da ocenite da li treba или ne treba da verujete određenom izvoru, treba da razmislite o motivima koji su tvorca naveli da napravi sajt. Rasel predlaže: „Razmotrite primarnu svrhu veb-sajta i zapitajte se: Čime pokušavaju da mi pomognu? Koji je njihov cilj u obezbeđivanju te informacije? Da li se informacije na sajtu slažu sa ostalim pouzdanim izvorima?
• Nemojte uključivati svoj odgovor u pretragu. I ovo se čini očiglednim, ali Rasel oseća potrebu da naglasi da, ako mislite da znate odgovor, nemojte ga uključivati u pretragu jer ćete u tom slučaju dobiti rezultate koji potvrđuju ono u šta verujete bez obzira na to da li su vaša uverenja tačna или ne. Ako pretražujete „da li su zlatni retriveri teški 40 kg“, može vam se desiti da pronađete „40 kilograma“ kao neodvojivi deo svih veb-stranica koje su se pojavile kao rezultat vaše pretrage. Umesto toga trebalo bi da unesete pojam pretrage „težina zlatnih retrivera“.
• Poigravajte se sa ključnim rečima i napravite haos sa karticama pretraživača. Pretraživanje samo jednog pojma uglavnom nikad ne daje optimalne rezultate. Ljudi koji su veoma vešti u pretraživanju obično imaju mnogo otvorenih kartica или prozora pretraživača da bi mogli da vrše pretragu na više polja jer uglavnom paralelno istražuju pomalo različite varijacije originalne pretrage. Proverite da li koristite ključne reči koje razumete i da li ste ih uneli pravilnim redosledom.
• Upoznajte se sa osnovnim operatorima. Ako pojam pretraživanja stavite u okviru znakova navoda, Gugl će pretraživati tačno takav izraz. Ako stavite znak minus ispred termina, svi rezultati koji imaju tu reč biće uklonjeni. “Site“ vam omogućava da svoje pretraživanje ograničite na određenu veb-stranicu. To su operatori i neverovatno su korisni, a takva je i tekstualna funkcija ( Control-F na personalnom računaru) koja vam omogućava da pretražujete određenu reč или frazu na veb-stranici.
Dakle, stručnjaci u pretraživanju koriste sve mogućnosti pretraživača da bi pretraživali u dubinu (pomoću varijacija upita) i u širinu (pomoću velikog broja kartica или prozora pretraživača). Uspešni stručnjaci u pretraživanju takođe znaju kako da ograniče pretragu na određenu veb-stranicu или na određenu vrstu dokumenta, pronađu izraz (stavljajuči ga u znake navoda da bi ga ograničili) или da pronađu tekst na stranici (koristeći alatke za pronalaženje teksta).
Sad kad ste dobili ove savete, možete se smatrati stručnjakom u pretraživanju.