Ovaj članak je napisao čovek. Osetio sam potrebu da to naglasim jer se nedavno pojavio veoma impresivan i neverovatno popularan ChatGPT, koji je podstakao razgovor o tome da li stvaramo mašine da nam pomognu ili da nas zamene.
Svi oni koji provode suviše vremena na mreži, baš kao i ja, primećuju da su ljudi, poslednje dve nedelje, potpuno opsednuti najnovijom predstavom na polju visoke tehnologije. Naime, sve se to dešava jer je predstavljen veoma zanimljiv chatbot, zapravo, softverska aplikacija koja može da vodi onlajn razgovor. Bot koji poslednje dve nedelje stvara pometnju je ChatGPT, prototip chatbot-a koji poseduje veštačku inteligenciju i koji je usredsređen na vođenje razgovora i na to koliko je moguće tu sposobnost iskoristiti i svakodnevnom životu. Istraživačka laboratorija OpenAI, sa sedištem u San Francisku, razvila je softver i izazvala čitavu buru u svetu savremenih tehnologija.
ChatGPT koristi veliki jezički model koji je izgrađen metodom mašinskog učenja i zasnovan je na modelu GPT-3 kojeg je razvila laboratorija OpenAI. Sposoban je da napravi tekst, vrlo sličan onom kojeg bi napravio čovek, kada dobije upit na prirodnom jeziku. Predstavlja odličan primer onog što se naziva „generativna veštačka inteligencija“, dakle, softver koji koristi algoritme mašinskog učenja kako bi omogućio mašinama da generišu veštački sadržaj – tekst, slike, audio i video-sadržaje na osnovu podataka koje je dobio tokom obučavanja – ali tako da ubedi ljudskog korisnika da je ono što je stvorio „stvarno“.
ChatGPT je postao veoma popularan, jer svako može lako da mu pristupi i da ga koristi, odnosno, može da se pokrene u pregledaču. Treba samo da otvorite nalog na stranici OpenAI, potpuno besplatno, a zatim da date programu zadatak tako što ćete mu na engleskom objasniti šta želite da uradi. Na primer, možete da ga pitate (kao što sam i ja uradio): „Da li je Donald Tramp zaista narcisoidna ličnost?“, a on će odgovoriti: „Postoje široko rasprostranjene spekulacije i debata među psiholozima i stručnjacima za mentalno zdravlje o tome da li Donald Tramp pokazuje ili ne pokazuje simptome narcisoidnog poremećaja ličnosti. Neki tvrde da su njegovo ponašanje i izjave u skladu sa dijagnostičkim kriterijumima za poremećaj, dok drugi veruju da je njegovo ponašanje bolje objašnjeno drugim psihološkim faktorima.“
Očigledno, misli mu nisu baš posebno duboke, ali, ako ništa drugo, bar su izrečene gramatički ispravno. Takođe, naginje kvazi-autoritativnom stilu, što bi trebalo da predstavlja znak za uzbunu, jer dezinformacije koje zvuče autoritativno mogu da privuku veću pažnju običnih smrtnika nego uobičajene budalaštine. Ipak, izgleda da ljudi vole novog bota. Čak je i Dejli mejl impresioniran. „Postojanje programa koji govori i poseduje veštačku inteligenciju“, piše u članku, „dovelo je do toga da mnogi pretpostavljaju da bi mogao da zameni pretraživač kompanije Google u roku od dve godine… Njegova sposobnost da odgovori na složena pitanja navela je neke da se zapitaju da li bi to moglo da ugrozi monopol Google-ovog pretraživača.”
ChatGPT je najnoviji nastavak dugotrajne debate o digitalnoj tehnologiji. Da li predstavlja priliku za unapređenje ljudskih sposobnosti? (Kao što su tabele ili Google pretraga, recimo.) S druge strane, možda je konačni cilj takve tehnologije da zameni ljude? Pošto su ti generativni sistemi veštačke inteligencije znatno bolji od prethodnih tehnologija u proizvodnji gramatički ispravnog teksta, mnogi ljudi su bez nekog posebnog razloga oduševljeni njima. Neki su toliko zadivljeni da su čak počeli da se pitaju da li su mašine razumne. Međutim, ChatGPT je uspeo da iznenadi i neke od skeptika koji su proverili kako program radi.
Najznačajnije pitanje koje se postavlja zbog postojanja takvog programa je da li će to promeniti pretpostavke ljudi kada razmišljaju o uticaju veštačke inteligencije na zapošljavanje. Čak i onim ljudima koji se ne razumeju u savremene tehnologije sasvim je jasno da su proceduralni zadaci, zasnovani na pravilima i ustrojstvu najviše izloženi riziku od automatizacije. U tom kontekstu, jedan od najzanimljivijih eksperimenata sa ChatGPT-om sproveo je profesor poslovne škole Itan Molik, koji je od njega tražio da uradi neke od ključnih zadataka koje on obavlja. Na primer: „Napravi nastavni plan za 12 predavanja na master nivou za predmet Uvodu preduzetništvo i pripremi prva četiri predavanja. Za svako od njih pripremi lektiru i zadatke, kao i rezime onoga što će biti pokriveno. Uključi pravila ponašanja na predavanjima.”
Rezultati su ga iznenadili i zadivili. Program je napravio „izuzetno dobar nastavni plan i program za uvodni čas za MBA (mastere poslovne administracije). Izabrana lektira je prilično moderna (iako ne daje brojeve stranica, između ostalih grešaka), a sama struktura predavanja uspeva da dovede do izrade konačnog projekta. Eksperiment je podstakao neka trezvenija razmišljanja. „Umesto da automatizujemo poslove koji se ponavljaju i koji su opasni“, razmišljao je Molik, „sada postoji mogućnost da će veštačka inteligencija prvo ugroziti poslove koji su analitičniji, kreativniji i podrazumevaju više pisanja i komunikacije.“
Pretpostavljam da svi jedva čekamo da vidimo kako će se ovo završiti. Naravno, pre nego što sam se upustio u pisanje ovog članka, dao sam instrukcije programu da „Napiše novinsku kolumnu od 850 reči u stilu (onda sam rekao svoje ime i prezime) o tome da li alati generativne veštačke inteligencije povećavaju ili zamenjuju ljudske sposobnosti“. Dobio sam članak koji je bio potpuno bezličan. Mogla je da ga napiše samo mašina koja je bila obučena na člancima koje su napisali neki neuki novinari u trećerazrednim novinama kad su imali slobodan dan. Fuj! Kolumnisti nastavljaju da rade ispunjeni optimizmom.