U septembru prošle godine, Evropski parlament je glasao za uvođenje Zakona o zaštiti autorskih prava koji bi trebalo da unapredi položaj autorskih prava u današnjem vremenu kad je internet deo našeg svakodnevnog života. Međutim, protivnici tvrde da će zakon potpuno uništiti internet. I dok se raspravlja o konačnom tekstu direktive, kompanija „Gugl“ je objavila upozorenje u kome se vrlo slikovito prikazuje šteta koju će sprovođenje zakona prouzrokovati. Naime, kompanija je prikazala snimak isečka ekrana na kome se nalazi potpuno prazna stranice pretrage. Da budemo precizniji, u pitanju je prazna stranica pretraživanja vesti. Najkontroverzniji deo Direktive o zaštiti autorskih prava je Član 11, u kome se izdavačima daje pravo da traže nadoknadu od bilo koga ko želi da objavi bar delić njihovih članaka. Kompanija „Gugl“ bi u tom slučaju mogla da bira između plaćanja dozvole za objavljivanje vesti или da jednostavno uopšte ne prikazuje delove tekstova.
Kompanija je objavila „probni“ isečak ekrana na kome je prikazana stranica pretrage u slučaju da ne plati izdavačima za dozvolu da objavi deo vesti. Ako korisnik iz Evropske unije u okvir za pretraživanje unese pojam „najnovije vesti“, videće samo veze do sajtova izdavača zajedno sa nekim beskorisnim oznakama o vremenu objavljivanja vesti.
Neće više biti ni naslova, ni slika.
Potpredsednik odeljenja za vesti u kompaniji Ričard Gingras je u decembru prošle godine u svom blogu objasnio stav „Gugla“ prema Članu 11 i rekao da će od njega najviše koristi imati veći izdavači, a kompanija će biti primorana da bira između „pobednika i gubitnika“ kad bude plaćala dozvolu za objavljivanje kratkog sadržaja. Servisi na mreži koji ne donose prihod, kao što je Gugl novosti, moraće da bira s kojim izdavačima će sarađivati. Trenutno više od 80.000 novinskih izdavača pojavljuje se na servisu Gugl novosti, ali Član 11 će taj broj značajno smanjiti, dodao je Gingras. S druge strane, priča se da kompanija objavljuje isečke ekrana u svojevrsnoj taktici zastrašivanja, ali slažu se da to nije tek besmislena interpretacija zakona. Kompanija pokušava da pokaže šta će biti primorani da urade zbog Člana 11, i da takva mogućnost zaista postoji.
Šta se dešava sa samom Direktivom o zaštiti autorskih prava? Kada će biti konačno završena i kada će početi njeno sprovođenje? Kao što obično biva u zakonodavstvu Evropske unije, datum se ne može tačno odrediti. Pošto je Evropski parlament glasao u septembru prošle godine, zakon je ušao u proces koji je poznat pod nazivom „trilogija“, što znači da ga iza zatvorenih vrata razmatraju Evropska komisija, savet i parlament. U tom tripartitnom procesu razmatranja, članovima Evropskog parlamenta pruža se prilika da malo poprave tekst zakona i potencijalno uklone neke problematične delove. Da bi se to postiglo, potrebno je da se više od 36% populacije u Evropskoj uniji udruži. Ključne države koje bi mogle da utiču na sprovođenje zakona su Poljska i Nemačka.
Nažalost, rasprave u vezi sa zakonom nisu javne i zbog toga se ne mogu predvideti moguće izmene. Sledeća velika prekretnica biće glasanje u petak 18. januara u Evropskom savetu. Ako zakon dobije većinu glasova, sledi konačna rasprava između Evropskog parlamenta i saveta 21. januara, da bi konačno glasanje bilo planirano u martu. Posle toga, narodi u Evropskoj uniji moraće da uklope Direktivu o autorskim pravima u svoje nacionalne zakone 2021. godine, a isečak ekrana na kome je prikazana prazna stranica pretraživanja pomoću gugl pretraživača mogla bi da postane stvarnost.