Tržište rada se, nesumnjivo, menja. Davno su prošli dani kad smo se obučavali za jedan posao i obavljali ga celih četrdeset godina da bismo se konačno povukli i uživali u penziji. Prema izveštaju Američkog zavoda za statistiku za 2016. godinu, zaposleni su se zadržavali na jednom radnom mestu u proseku 4,2 godine pre nego što su prelazili na drugo radno mesto. Prema izveštajima Svetskog ekonomskog foruma, do 2020. godine, očekuje se da će se promeniti 35% veština potrebnih za rad u bilo kojoj privrednoj grani. Novi tehnološki razvoj utiče na to da izvesna radna mesta postaju suvišna i zastarela. Pošto ne možemo zaustaviti inovacije, inicijativu treba usmeriti na obučavanje radnika koji bi tako stekli potrebne veštine za obavljanje poslova. Na Svetskom ekonomskom forumu u 2016. godini, istaknuto je da treba promeniti metode podučavanja, a da pri tome, metode zavise od napretka savremenih tehnologija.
Radnici su shvatili da moraju ostati u toku sa tim napretkom tako da se danas 87% radnika u Americi trudi da savlada nove veštine i usavrši one koje već poseduje kako bi ostali konkurentni ne samo na radnom mestu, već i na tržištu rada. Tehnologija u svom napretku neprestano menja proces savladavanja novih veština, međutim, dobra je vest da će biti sve lakše uhvatiti korak sa vrlo promenljivim procesima učenja. Navešćemo tri važna trenda stručnog obučavanja:
1. Nestajanje učionice na radnom mestu
Sve više se zastupa stav da koristi od seminara i tradicionalnog podučavanja ne opravdavaju novac koji se na njih potroši, što znači da nema nikakvog poslovnog opravdanja za slanje polovine zaposlenih na drugi kraj zemlje da bi pohađali neki seminar. Instinktivno pomislimo da je neophodan neposredni kontakt sa predavačem, ali zaboravljamo na mnoge seminare na mreži, korišćenje video sadržaja do koga možemo doći klikom na vezu, korišćenje simulacija i proširene stvarnosti.
Uglavnom smo se obrazovali i sticali veštine na tradicionalan način, dakle, u učionici, zbog čega nam je prilično teško da se od takvog metoda obrazovanja odviknemo. Međutim, sa napretkom tehnologije, zaposleni mogu da stiču i usavršavaju svoje veštine virtuelno. Učenje na daljinu ima svojih prednosti svuda i u svakom vremenu i lako se može uklopiti u svaki zgusnuti raspored.
2. Napredak veštačke inteligencije i mašinskog učenja
Veštačka inteligencija će zameniti ljude na mnogim radnim mestima, ali osposobiće zaposlene da se odazovu novim izazovima. Sistemi će biti sposobni da predvide sve mogućnosti i željene rezultate za nekoliko sekundi što će im omogućiti da naprave sadržaj za učenje na mreži koji će odgovarati potrebama svakog pojedinca, njegovim ciljevima, brzini učenja i oblastima u kojima želi da napreduje. Tehnologija može da unapredi veštine zaposlenih obezbeđivanjem povratnih informacija u vezi sa učenjem na mreži koje bi unapredile učenje i usmerile polaznike bez bilo kakvog angažovanja stručnjaka.
3. Stalno učenje umesto pojedinačnih slučajeva obuke
Profesionalno usavršavanje zahteva od svakog stručnjaka da stalno bude u toku sa novim trendovima. Svi oni koji su svoje obrazovanje stekli pre mnogo godina znaju koliko je važno obnavljati stečeno znanje i unapređivati ga jer, u suprotnom, postaje manje korisno i upotrebljivo. Istraživanje je pokazalo da su ljudi koji rade u prodaji i redovno unapređuju svoje veštine mnogo uspešniji, a posebno ako su za to dodatno nagrađeni, što ih podstiče da neprestano unapređuju svoje veštine tako što redovno koriste materijale za obuku koji im se nude. Ipak, najveća nagrada koju dobijamo tokom karijere je lični napredak i razvoj. Savladavanje novih veština koje su nam potrebne za uspeh doprinose da nam posao bude zanimljiv i zabavan. Iako je to uvek bilo važno, danas je neodvojivi deo svakog posla. Pošto će se tržište rada i dalje razvijati, radnici moraju da se pobrinu za unapređivanje svojih veština da bi uvek bili konkurentni na tržištu rada. Srećom, tehnologija je svakom omogućila pristup unosnim veštinama i znanju.