Ако сте приметили да ових дана добијате много више нежељене поште, нисте једини. Број нежељених позива и текстуалних порука повећао се током пандемије ковида-19. У јуну 2021. године је пријављено 5,9 милијарди нежељених позива, што представља повећање од 11 процената. Иако повећање броја нежељених текстуалних порука није било значајно (било их је 7,1 милијарди, што је повећање од 1 процента), број жалби на нежељене текстуалне поруке порастао је за 146 процената. Запањујући је број нежељених порука е-поште. Наиме, сваког дана се пошаље 122,3 милијарде, иако већину ухвате филтери за нежељену пошту. Добро позната апликација Труецаллер, за идентификацију позиваоца и блокирање нежељене поште, такође је потврдила да је дошло до невиђеног пораста позива ботова и њихових текстуалних порука због чега је у прошлој години изгубљено 29,8 милијарди долара због лажних позива.
Сасвим је сигурно да смо приметили укупан пораст броја порука нежељене поште, као и повећање оних е-порука које успевају да прођу кроз филтере за нежељену пошту. Осим тога што нам стварају додатни посао, морамо стално да будемо на опрезу да наши уређаји не буду компромитовани и да наши непроцењиви подаци не дођу у погрешне руке. Иако су нам на располагању разне технологије и алгоритми за блокирање нежељене поште, зашто још увек добијамо те текстуалне и е-поруке у 2021. години? Питали смо стручњаке у тој области и ево шта смо сазнали.
Како пошиљаоци нежељене поште добијају моје податке?
Нежељене поруке добијате јер је неко добио приступ вашој имејл адреси или броју телефона. Размислите о томе колико често дајете свој број телефона или адресу е-поште када нешто проверавате на мрежи, када се пријављујете за нешто на мрежи или када се пријављујете за програм наградних купона у некој продавници. Многи од тих добављача услуга се претрпели бар један хакерски напад, са чиме корисници нису упознати. После таквих неовлашћених упада у податке корисника, не постоји процедура која би омогућила да се они поново добију. Тада су они потпуно отворени за позиве ботова, што доноси огромну зараду.
Цео поступак је једноставан. Чак и ако сте се потрудили око безбедности података, не постоји начин да онемогућите да се ваш број телефона и адреса е-пошта појаве у целом свету. То је једноставно цена модерног живота и удобности.
Зашто примате неприкладне нежељене поруке
Ако сте икада примили нежељену поруку NSFW – not safe for work (није безбедно за посао) која је садржала потпуно неприкладну тему, нисте једини. Иако сви добијају нежељену пошту, дошло је до пораста у примању „неприкладних“ или „безобразних“ нежељених текстуалних и е-порука. Лоши актери знају шта раде. Сврха слања нежељених и пхисхинг порука је да на крају наведе примаоца да отвори, кликне или пружи тражене информације. Што се тиче безобразне нежељене поште, лоши актери имају успеха са таквим врстама порука, па их због шаљу у много већем броју него раније.
Чак и ако неко одговори са „престани да ми ово шаљеш“, пошиљалац нежељене поште је тада ангажовао примаоца, што му пружа пут за даље искоришћавање и прикупљање података.
Нежељена пошта и регулаторна питања
Други разлог због којег настављамо да примамо нежељене позиве и е-поруке је тај што закони споро сустижу онлајн злочине, а пошиљаоци нежељене поште то максимално користе. Постоји мало или уопште не постоје закони који се односе на сајбер-безбедност или заштиту приватности података, а који би дозволили органима за спровођење закона да прогоне криминалце који су прекршили те законе или који би омогућили корисницима да заштите своје податке.
Све наведене проблеме треба брзо решавати. Стручњаци кажу да би требало омогућити корисницима да поднесу приватне тужбе против оних који продају и купују податке и да би требало повећати казне за њих (до 5 милиона долара, на пример) ако их полиција ухвати. Можда бисмо могли да одредимо и неку надокнаду за узбуњиваче, што би подстакло људе у компанијама да открију недозвољене поступке. Федерална комисија за комуникације (FCC) омогућава људима да подносе жалбе и спроводи иницијативу за борбу против аутоматизованих позива заједно са Федералном трговинском комисијом (FTC), која вам омогућава да се пријавите за National Do Not Call Registry (Национални регистар одбијања позива). FCC је слала опомене за нелегалне радње и изрицала новчане казне. Међутим, део проблема је у томе што је проблем нежељене поште једноставно сувише велики да би FCC могла сама да га реши. Блиска сарадња унутар агенције и између савезних и државних партнера може помоћи у решавању те потрошачке епидемије, навели су стручњаци.
Како да знате да ли је текстуална или е-порука нежељена пошта
Ако нисте очекивали поруку од неке особе или предузећа, то би могла бити нежељена пошта. Остале карактеристике нежељене поште су следеће:
- Призвук хитности у поруци.
- Граматичке или правописне грешке у поруци.
- Порука садржи везу на коју треба кликнути.
- Порука тражи ваше личне податке или тражи новац.
- Адреса е-поште пошиљаоца припада приватној е-пошти, али пошиљалац тврди да је у питању предузеће.
- Не препознајете број, али пошиљалац тврди да је неко кога познајете.
Шта треба да радите ако добијете нежељену поруку
Ако добијете поруку за коју мислите да би могла бити нежељена, не контактирајте пошиљаоца ни на који начин. Најбоље је да поруку или е-пошту избришете и не одговарате на њу. Не одговарајте и не зовите број телефона пошиљаоца. Срећом, отварање текстуалне поруке у овом тренутку не носи никакав ризик. Ипак, врло је ризично ако кликнете на везе, слике, одговорите на текст и пружите додатне информација. Уместо да отворите текстуалну поруку, најсигурније је да је избришете. Ако нисте сигурни да ли је порука непожељна, обратите се директно појединцу или компанији и питајте их да ли су вас контактирали. Ако примите поруку од своје банке, на пример, а нисте потпуно сигурни да је та порука стигла из ваше банке, позовите своју банку директно и питајте је да ли су вам послали текстуалне поруке или е-пошту.
Чији су уређаји најрањивији?
Без обзира на то да ли користите Андроид или iOS, постоје начини да спречите примање нежељене поште или порука, али неки уређаји могу бити рањивији од других. Оперативни системи телефона носе своје ризике и рањивости, наводе стручњаци. Андроид телефони су заправо ризичнији због разноликости различитих верзија оперативног система међу произвођачима Андроид телефона. Најбоље би било да проверите да ли ваш телефон има најновију верзију софтвера. Такође је неопходно да разумете које мобилне апликације имате на телефону. Мобилне апликације такође носе нови кôд и нове рањивости. Обавезно ажурирајте своје апликације и уклоните све које не користите редовно.
Како спречити пријем нежељене поште
Осим ИД-а трећих страна и апликација које блокирају нежељену пошту, као што је Truecaller, многи мобилни оператери нуде услуге блокирања нежељене поште или као посебну апликацију коју можете преузети или као додатну услугу на коју можете да се претплатите. Један такав пример је T-Mobile Scam Shield, који је доступан корисницима бесплатно и нуди услуге блокирања разних облика преваре. Компанија „Веризон“ нуди сличан филтер позива (Call Filter) за екранизацију долазних позива и Call Filter Plus, који захтева претплату, али укључује ИД позиваоца и листу блокирања. Коначно, AT&T има AT&T Call Protect, који вам омогућава да блокирате нежељене позиве и непознате бројеве, као и да идентификујете ризик од нежељене поште. Надоградња Call Protect Plus захтева месечну претплату, али додаје ИД позиваоца, обрнуто тражење броја и детаљније контроле над категоријама позива којима је дозвољено да прођу проверу филтера.
Корисници пиxел уређаја такође могу да користе „Гуглов“ преглед позива кога контролише вештачка интелигенција да би филтрирали нежељене позиве и блокирали аутоматизоване позиве. Већина подразумеваних функција позивања и на Андроиду и на iOS-у такође има опције за блокирање позива, што вам омогућава да направите сопствену листу блокираних позива и понудите начин да извезете ту листу када и ако промените уређај.
Очистите своје податке
Осим тих основних поступака, замолили смо стручњаке да нам наведу још неке поступке којима бисмо могли да спречимо примање нежељене поште. Они предлажу да се директно обратимо продавцима података и одемо на веб-странице које се баве претраживањем корисника и да се одјавимо како не би могли да продају наше податке. Такође препоручују брисање старих и заштиту активних налога. Иако то можда не желимо да признамо, многи од нас још увек имају неки стари МyСпаце налог уз који смо живели у средњој школи, али на који деценијама нисмо помислили. Можда нам то изгледа потпуно безопасно, али ти налози су и даље изложени ризику прикупљања података, што би омогућило да сви ваши лични подаци буду доступни пошиљаоцима нежељене поште на мрачном интернету. Препоручујемо да извршите ревизију свих ваших налога е-поште, нових и старих, како бисте били сигурни да су сви стари налози друштвених медија деактивирани. Алати као што су BrandIourself’s Account Deleter или Mine могу бесплатно да аутоматизују тај процес.
Искористите предности сајтова који нуде двофакторску аутентификацију, што многи данас раде. Користите менаџере лозинки као што су ЛастПасс или ОнеПассwорд да бисте креирали сложене лозинке које су лако доступне, тако да не морате стално да их ресетујете. Такође, искористите предности нових опција приватности које су почеле да нуде сајтови као што су Фејсбук или Гугл. Ручно искључите праћење или користите алате као што је JumboPrivacy који ће то урадити уместо вас. Виртуелне приватне мреже и блокатори огласа су сјајни додатни алати за ограничавање праћења података што се дешава док претражујете на интернету.
Најлакше је да водите рачуна о својим подацима, а затим да очистите старе налоге и избришете профиле и услуге које више не користите. Можда је то досадно и заморно, али што мање личних података имате на мрежи, то боље.