Ako ste primetili da ovih dana dobijate mnogo više neželjene pošte, niste jedini. Broj neželjenih poziva i tekstualnih poruka povećao se tokom pandemije kovida-19. U junu 2021. godine je prijavljeno 5,9 milijardi neželjenih poziva, što predstavlja povećanje od 11 procenata. Iako povećanje broja neželjenih tekstualnih poruka nije bilo značajno (bilo ih je 7,1 milijardi, što je povećanje od 1 procenta), broj žalbi na neželjene tekstualne poruke porastao je za 146 procenata. Zapanjujući je broj neželjenih poruka e-pošte. Naime, svakog dana se pošalje 122,3 milijarde, iako većinu uhvate filteri za neželjenu poštu. Dobro poznata aplikacija Truecaller, za identifikaciju pozivaoca i blokiranje neželjene pošte, takođe je potvrdila da je došlo do neviđenog porasta poziva botova i njihovih tekstualnih poruka zbog čega je u prošloj godini izgubljeno 29,8 milijardi dolara zbog lažnih poziva.
Sasvim je sigurno da smo primetili ukupan porast broja poruka neželjene pošte, kao i povećanje onih e-poruka koje uspevaju da prođu kroz filtere za neželjenu poštu. Osim toga što nam stvaraju dodatni posao, moramo stalno da budemo na oprezu da naši uređaji ne budu kompromitovani i da naši neprocenjivi podaci ne dođu u pogrešne ruke. Iako su nam na raspolaganju razne tehnologije i algoritmi za blokiranje neželjene pošte, zašto još uvek dobijamo te tekstualne i e-poruke u 2021. godini? Pitali smo stručnjake u toj oblasti i evo šta smo saznali.
Kako pošiljaoci neželjene pošte dobijaju moje podatke?
Neželjene poruke dobijate jer je neko dobio pristup vašoj imejl adresi ili broju telefona. Razmislite o tome koliko često dajete svoj broj telefona ili adresu e-pošte kada nešto proveravate na mreži, kada se prijavljujete za nešto na mreži ili kada se prijavljujete za program nagradnih kupona u nekoj prodavnici. Mnogi od tih dobavljača usluga se pretrpeli bar jedan hakerski napad, sa čime korisnici nisu upoznati. Posle takvih neovlašćenih upada u podatke korisnika, ne postoji procedura koja bi omogućila da se oni ponovo dobiju. Tada su oni potpuno otvoreni za pozive botova, što donosi ogromnu zaradu.
Ceo postupak je jednostavan. Čak i ako ste se potrudili oko bezbednosti podataka, ne postoji način da onemogućite da se vaš broj telefona i adresa e-pošta pojave u celom svetu. To je jednostavno cena modernog života i udobnosti.
Zašto primate neprikladne neželjene poruke
Ako ste ikada primili neželjenu poruku NSFW – not safe for work (nije bezbedno za posao) koja je sadržala potpuno neprikladnu temu, niste jedini. Iako svi dobijaju neželjenu poštu, došlo je do porasta u primanju „neprikladnih“ ili „bezobraznih“ neželjenih tekstualnih i e-poruka. Loši akteri znaju šta rade. Svrha slanja neželjenih i phishing poruka je da na kraju navede primaoca da otvori, klikne ili pruži tražene informacije. Što se tiče bezobrazne neželjene pošte, loši akteri imaju uspeha sa takvim vrstama poruka, pa ih zbog šalju u mnogo većem broju nego ranije.
Čak i ako neko odgovori sa „prestani da mi ovo šalješ“, pošiljalac neželjene pošte je tada angažovao primaoca, što mu pruža put za dalje iskorišćavanje i prikupljanje podataka.
Neželjena pošta i regulatorna pitanja
Drugi razlog zbog kojeg nastavljamo da primamo neželjene pozive i e-poruke je taj što zakoni sporo sustižu onlajn zločine, a pošiljaoci neželjene pošte to maksimalno koriste. Postoji malo ili uopšte ne postoje zakoni koji se odnose na sajber-bezbednost ili zaštitu privatnosti podataka, a koji bi dozvolili organima za sprovođenje zakona da progone kriminalce koji su prekršili te zakone ili koji bi omogućili korisnicima da zaštite svoje podatke.
Sve navedene probleme treba brzo rešavati. Stručnjaci kažu da bi trebalo omogućiti korisnicima da podnesu privatne tužbe protiv onih koji prodaju i kupuju podatke i da bi trebalo povećati kazne za njih (do 5 miliona dolara, na primer) ako ih policija uhvati. Možda bismo mogli da odredimo i neku nadoknadu za uzbunjivače, što bi podstaklo ljude u kompanijama da otkriju nedozvoljene postupke. Federalna komisija za komunikacije (FCC) omogućava ljudima da podnose žalbe i sprovodi inicijativu za borbu protiv automatizovanih poziva zajedno sa Federalnom trgovinskom komisijom (FTC), koja vam omogućava da se prijavite za National Do Not Call Registry (Nacionalni registar odbijanja poziva). FCC je slala opomene za nelegalne radnje i izricala novčane kazne. Međutim, deo problema je u tome što je problem neželjene pošte jednostavno suviše veliki da bi FCC mogla sama da ga reši. Bliska saradnja unutar agencije i između saveznih i državnih partnera može pomoći u rešavanju te potrošačke epidemije, naveli su stručnjaci.
Kako da znate da li je tekstualna ili e-poruka neželjena pošta
Ako niste očekivali poruku od neke osobe ili preduzeća, to bi mogla biti neželjena pošta. Ostale karakteristike neželjene pošte su sledeće:
- Prizvuk hitnosti u poruci.
- Gramatičke ili pravopisne greške u poruci.
- Poruka sadrži vezu na koju treba kliknuti.
- Poruka traži vaše lične podatke ili traži novac.
- Adresa e-pošte pošiljaoca pripada privatnoj e-pošti, ali pošiljalac tvrdi da je u pitanju preduzeće.
- Ne prepoznajete broj, ali pošiljalac tvrdi da je neko koga poznajete.
Šta treba da radite ako dobijete neželjenu poruku
Ako dobijete poruku za koju mislite da bi mogla biti neželjena, ne kontaktirajte pošiljaoca ni na koji način. Najbolje je da poruku ili e-poštu izbrišete i ne odgovarate na nju. Ne odgovarajte i ne zovite broj telefona pošiljaoca. Srećom, otvaranje tekstualne poruke u ovom trenutku ne nosi nikakav rizik. Ipak, vrlo je rizično ako kliknete na veze, slike, odgovorite na tekst i pružite dodatne informacija. Umesto da otvorite tekstualnu poruku, najsigurnije je da je izbrišete. Ako niste sigurni da li je poruka nepoželjna, obratite se direktno pojedincu ili kompaniji i pitajte ih da li su vas kontaktirali. Ako primite poruku od svoje banke, na primer, a niste potpuno sigurni da je ta poruka stigla iz vaše banke, pozovite svoju banku direktno i pitajte je da li su vam poslali tekstualne poruke ili e-poštu.
Čiji su uređaji najranjiviji?
Bez obzira na to da li koristite Android ili iOS, postoje načini da sprečite primanje neželjene pošte ili poruka, ali neki uređaji mogu biti ranjiviji od drugih. Operativni sistemi telefona nose svoje rizike i ranjivosti, navode stručnjaci. Android telefoni su zapravo rizičniji zbog raznolikosti različitih verzija operativnog sistema među proizvođačima Android telefona. Najbolje bi bilo da proverite da li vaš telefon ima najnoviju verziju softvera. Takođe je neophodno da razumete koje mobilne aplikacije imate na telefonu. Mobilne aplikacije takođe nose novi kôd i nove ranjivosti. Obavezno ažurirajte svoje aplikacije i uklonite sve koje ne koristite redovno.
Kako sprečiti prijem neželjene pošte
Osim ID-a trećih strana i aplikacija koje blokiraju neželjenu poštu, kao što je Truecaller, mnogi mobilni operateri nude usluge blokiranja neželjene pošte ili kao posebnu aplikaciju koju možete preuzeti ili kao dodatnu uslugu na koju možete da se pretplatite. Jedan takav primer je T-Mobile Scam Shield, koji je dostupan korisnicima besplatno i nudi usluge blokiranja raznih oblika prevare. Kompanija „Verizon“ nudi sličan filter poziva (Call Filter) za ekranizaciju dolaznih poziva i Call Filter Plus, koji zahteva pretplatu, ali uključuje ID pozivaoca i listu blokiranja. Konačno, AT&T ima AT&T Call Protect, koji vam omogućava da blokirate neželjene pozive i nepoznate brojeve, kao i da identifikujete rizik od neželjene pošte. Nadogradnja Call Protect Plus zahteva mesečnu pretplatu, ali dodaje ID pozivaoca, obrnuto traženje broja i detaljnije kontrole nad kategorijama poziva kojima je dozvoljeno da prođu proveru filtera.
Korisnici pixel uređaja takođe mogu da koriste „Guglov“ pregled poziva koga kontroliše veštačka inteligencija da bi filtrirali neželjene pozive i blokirali automatizovane pozive. Većina podrazumevanih funkcija pozivanja i na Androidu i na iOS-u takođe ima opcije za blokiranje poziva, što vam omogućava da napravite sopstvenu listu blokiranih poziva i ponudite način da izvezete tu listu kada i ako promenite uređaj.
Očistite svoje podatke
Osim tih osnovnih postupaka, zamolili smo stručnjake da nam navedu još neke postupke kojima bismo mogli da sprečimo primanje neželjene pošte. Oni predlažu da se direktno obratimo prodavcima podataka i odemo na veb-stranice koje se bave pretraživanjem korisnika i da se odjavimo kako ne bi mogli da prodaju naše podatke. Takođe preporučuju brisanje starih i zaštitu aktivnih naloga. Iako to možda ne želimo da priznamo, mnogi od nas još uvek imaju neki stari MySpace nalog uz koji smo živeli u srednjoj školi, ali na koji decenijama nismo pomislili. Možda nam to izgleda potpuno bezopasno, ali ti nalozi su i dalje izloženi riziku prikupljanja podataka, što bi omogućilo da svi vaši lični podaci budu dostupni pošiljaocima neželjene pošte na mračnom internetu. Preporučujemo da izvršite reviziju svih vaših naloga e-pošte, novih i starih, kako biste bili sigurni da su svi stari nalozi društvenih medija deaktivirani. Alati kao što su BrandIourself’s Account Deleter ili Mine mogu besplatno da automatizuju taj proces.
Iskoristite prednosti sajtova koji nude dvofaktorsku autentifikaciju, što mnogi danas rade. Koristite menadžere lozinki kao što su LastPass ili OnePassword da biste kreirali složene lozinke koje su lako dostupne, tako da ne morate stalno da ih resetujete. Takođe, iskoristite prednosti novih opcija privatnosti koje su počele da nude sajtovi kao što su Fejsbuk ili Gugl. Ručno isključite praćenje ili koristite alate kao što je JumboPrivacy koji će to uraditi umesto vas. Virtuelne privatne mreže i blokatori oglasa su sjajni dodatni alati za ograničavanje praćenja podataka što se dešava dok pretražujete na internetu.
Najlakše je da vodite računa o svojim podacima, a zatim da očistite stare naloge i izbrišete profile i usluge koje više ne koristite. Možda je to dosadno i zamorno, ali što manje ličnih podataka imate na mreži, to bolje.