Haker i seksualni prestupnik pričaju šta se dešava kad pokušavaju da prevare svoje nadzornike koji stalno prate njihove aktivnosti. Osuđenici koji su pušteni na uslovnu slobodu, a pri tom im je ograničen или u potpunosti zabranjen pristup računaru или internetu, obično pokušavaju da prevare službenike koji ih neprestano prate i nadziru.
Kada je 2002. godine, Džon Voker Lind iz Kalifornije osuđen jer je pomagao talibanima, društvena mreža Fejsbuk i servis za deljenje video sadržaja Jutjub nisu postojali. U to vreme, samo je 60% Amerikanaca imalo mobilni telefon i to, verovatno, preklopni. Pre nego što je gospodin Lind pušten iz zatvora u četvrtak, njegov nadzornik za uslovno otpuštanje zamolio je sudiju da prilagodi uslove Lindovog oslobađanja okolnostima u kojima se danas živi. Tako je sudija odlučio da Lindu dozvoli pristup „uređaju koji ima pristup internetu samo ako mu to omogući njegov nadzornik zau slovno otpuštanje“ tokom naredne tri godine. Štaviše, prema sudskoj odluci, svaki takav uređaj mora da bude pod stalnim nadzorom.
Dva nelegalno otkrivena vladina obaveštajna dokumenta iz maja 2016. godine pokazuju da je Lind nastavio da zagovara globalni džihad. U njegovom slučaju, zahtev za ograničavanjem aktivnosti na internetu je sasvim opravdan, međutim, istovremeno pokreće pitanja koja izlaze iz okvira Lindovog slučaja. Kako nedavno oslobođenim osuđenicima zabraniti pristup digitalnim informacijama? Ko ih nadgleda? Kako se snalaze da bi prevarili službenike za uslovnu slobodu?
Odgovore na neka od tih pitanja daće nam haker i seksualni prestupnik koji su pokušali da prevare nadzornike. Svoja iskustva će podeliti i socijalni radnik koji nadzire i vodi evidenciju o digitalnim aktivnostima osuđenika koji su pušteni na uslovnu slobodu.
Kakvim prestupnicima je ograničen pristup digitalnim informacijama posle napuštanja zatvora?
To zavisi od prekršaja, ali pristup internetu je uglavnom zabranjen onima koji su osuđeni zbog seksualnih prekršaja koji uključuju korišćenje interneta. Težina i dužina zabrane zavisi od toga da li je presudu doneo državni или savezni sud, da li je presuda donesena prema lokalnim zakonima, kao i od detalja slučaja i sudije koji odlučuje o tome. Oni koji su osuđeni zbog hakovanja, terorizma, prevara sa kreditnim karticama i ostalih prekršaja koji su povezani sa internetom uglavnom su suočeni sa zabranom pristupa digitalnim informacijama.
Kako to izgleda kad vas neko prati sve vreme или kad vam je zabranjeno da koristite računare?
Tridesetpetogodišnji Tomi Devos počeo je da hakuje vojne, bankarske i kompanijske internet sajtove još kad je bio mlađi tinejdžer. Kad mu je 2000. godine izrečena uslovna kazna kao maloletniku, rečeno mu je da neće smeti da koristi računare i druge elektronske uređaje, uključujući i konzole za igrice sve dok ne napuni 21. Pošto su ga računari najviše zanimali, nastavio je da ih koristi i pored izrečene zabrane pravdajući se da ne radi ništa protivzakonito pošto su mu je zabranjeno samo da poseduje računar.
Jednog jutra, njegov nadzornik ga je iznenada posetio. „Rasturio sam računar i delove sakrio ispod kreveta“, rekao je Devos.
Međutim, gospodin Devos je zaboravio da sakrije miša ispod kreveta i završio je u zatvoru. Jedan mladić u dvadesetim koji je osuđen zbog rasturanja dečje pornografije doživeo je nešto slično. Naime, dozvoljena mu je upotreba odobrenih uređaja i izričito mu je zabranjen pristup pornografskim sajtovima. Pomoću hakerskih trikova uspeo je da prevari program koji je pratio njegove aktivnosti na internetu.
Još jedan osuđenik pušten na uslovnu slobodu koji je želeo da ostane anoniman, ali njegov nadzornik je potvrdio njegovu priču, rekao je da su mu nadležni pregledali disk i ustanovili da je prekršio uslovnu kaznu. Vratili su ga u zatvor, ali kad je izašao pronašao je nove načine da zaobiđe zabranu. Prema njegovim rečima, nekad mu uspeva, ali mnogo češće ga uhvate.
Kakvi se metodi nadzora koriste?
U slučaju optužbi za terorističke aktivnosti, sudija uspostavlja pravila, a zatim nadzornik i agent FBI- ja nadziru optuženog, kaže Mičel Silber bivši direktor odseka za obaveštajnu analizu u njujorškoj policiji. Inače, Silber je osnivač neprofitne organizacije koja se bavi rehabilitacijom ekstremista. Osoba zadužena za digitalni nadzor u realnom vremenu je uglavnom socijalni radnik (u Lindovom slučaju to je nadzorni službenik oblasnog suda Sjedinjenih Država za istočnu oblast Virdžinije).
Metodi praćenja se razlikuju od jedne do druge oblasti. Službenici zaduženi za nadzor zatvorenika uslovno puštenih na slobodu uglavnom se oslanjaju na alatke koje im omogućavaju da prate korišćenje dugmadi na tastaturi, pojmove pretraživanja i preuzimanja i još mnoge druge. Naravno, postoje i slučajevi lažnog uzbunjivanja koji se javljaju kad osoba pod nadzorom unese pojam kao što je „erotska hrana“ или ako pri slanju poruke elektronske pošte spomene šefa i, opisujući ga, upotrebi neku reč koja počinje slovom „J“.
Mnogi stručnjaci smatraju da je neposredni pregled aktivnosti mnogo efikasniji od metoda uzbunjivanja. Odluka o tome da li je neka aktivnost narušava postavljenja pravila uslovne slobode ponekad zahteva razgovor i poligrafski test. Na primer, nedavno je nadzornik utvrdio da seksualni prestupnik mnogo vremena provodi na stranici archive.org, koja skladišti stare veb stranice. Pretpostavio je da kriminalac pokušava da izbegne kontrolu da bi mogao da se uloguje na pornografske sajtove. Veliku grešku prave svi oni koji misle da je nadzor digitalnih aktivnosti jednostavan proces. Međutim, on zahteva mnogo rada i razumevanja svakog pojedinačnog slučaja.
Šta se dešava ako je osobi zaista neophodan računar?
Gospodin Silber je jednom prilikom radio sa nekadašnjim pristalicom Al Kaide kome je bilo zabranjeno da koristi internet dok je bio na uslovnoj slobodi. Mogao je da pošalje poruku elektronske pošte samo u prisustvu advokata. Sasvim je uobičajeno da se seksualnim prestupnicima u potpunosti zabranjuje upotreba interneta, što, kako mnogi advokati smatraju, obeshrabruje ljude koji žele da promene svoj život. Javna pravobraniteljka u Luizijani Kristi Gibens se borila i izborila protiv odluke da se njenom klijentu doživotno zabrani pristup internetu jer, prema njenim rečima, čovek nije mogao da vodi normalan život. Ponekad, nadzornici i sudije malo ublaže ograničenja zbog dobrog ponašanja или u nekim izuzetnim slučajevima.
Devos je pokušao da se izbori za ublaženje kazne jer je hteo da studira, ali zahtev mu je odbijen. Pošto nije mogao da dobije posao koji je povezan sa upotrebom elektronskih uređaja, morao je da radi kao pomoćnik u kuhinji. Nije mu bilo dozvoljeno ni da sam otkuca karticu da bi se prijavio da je došao na posao. Od kada je izašao iz zatvora zbog poslednjeg narušavanja uslovne slobode, zabrana korišćenja uređaja savremene tehnologije je prestala da važi. Danas radi kao „lovac na sistemske bagove“, odnosno, dobija platu da bi hakovao računarske sisteme kompanija u potrazi za najslabijim i najranjivijim mestima u mrežama.