Jedan čovek je proveo u pritvoru 15 dana. Policija je zapretila porodici drugog stanovnika Šangaja. Treći je proveo osam sati zavezan za stolicu dok su ga policajci ispitivali. Optuženi su za postavljanje objava na društvenoj mreži Tviter. U skladu sa pojačanom cenzurom koju sprovode državne vlasti, policija ispituje i zadržava u pritvoru sve veći broj korisnika Tvitera iako je društvena mreža blokirana u Kini i većina ljudi u zemlji ne može da je koristi. Kažnjavanje je najnovija taktika u kampanji predsednika Đinpinga da bi se proširilo državno ograničavanje aktivnosti na internetu van granica Kine. U suštini, vlasti proširuju kontrolu nad životom građana Kine na mreži bez obzira na to odakle šalju objave. Vong Ajdžong, jedan od kineskih aktivista i boraca za ljudska prava, ističe da je društvena mreža jedino mesto gde mogu slobodno da izražavaju svoje stavove. Inače, policija mu je naredila da obriše sve poruke u kojima kritikuje kinesku vladu.
Kad god Peking ne može da natera aktiviste da obrišu tvitove, uvek se nađe neko ko će to uraditi umesto njih. Gospodin Vong odbio da obriše objave na Tviteru. Jedne večeri prošlog meseca, dok je čitao knjigu, oglasio se telefon. Primio je poruku od društvene mreže koja je sadržavala rezervne kodove za njegov nalog. Posle sat vremena, svih 3.000 tvitova na njegovom nalogu su izbrisani. Smatra da su to učinili hakeri koji su direktno povezani sa vladom iako ne postoje pouzdani dokazi za to.
Portparolka društvene mreže odbila je da komentariše kampanju koju sprovodi kineska vlada.
Kina odavno kontroliše šta njeni građani mogu da vide i kažu, čak i na mreži, ali poslednji poduhvat pokazuje da vladino viđenje kontrole interneta obuhvata i društvene mreže širom sveta. Poruke na aplikaciji WhatsApp, koja je blokirana u Kini, počele su da se pojavljuju kao dokazi na suđenjima u Kini. Kineska vlada proširuje svoje zahteve kompanijama „Gugl“ i „Fejsbuk“ da uklone sadržaje kojima se vlasti protive iako su sajtovi obe kompanije nedostupni u Kini. Pošto je prognani kineski milijarder Gvo Vengvi koristio platforme da bi obasuo optužbama vodeće kineske lidere, „Fejsbuk“ i „Tviter“ su privremeno suspendovale njegove naloge navodeći pritužbe korisnika i otkrivanje ličnih podataka. Gospodin Gvo se u međuvremenu vratio na društvene mreže.
Iako je Tviterova platforma zabranjena u Kini, ipak igra važnu ulogu u raspravama o problemima u zemlji. Mala, ali aktivna zajednica koristi softver da bi zaobišla vladine prepreke i stigla do jedinog utočišta gde se mogu voditi političke debate. Prema proceni istraživanja koje je sprovedeno među 1.627 kineskih korisnika interneta prošle godine, samo 0,4% kineskih korisnika interneta, или oko 3,2 miliona ljudi, koristi Tviter. Uz to, zvanični mediji, kao što su novine Komunističke partije i novinska agencija Sinhua koriste Tviter da bi utvrdili kakvo mišljenje ostatak sveta ima o Kini.
I dok državni mediji imaju neometan pristup platformama da bi stigli do miliona ljudi, s druge strane, obični ljudi u Kini rizikuju policijsko ispitivanje i zatvaranje ako koriste iste te platforme da bi komunicirali međusobno i sa ostatkom sveta. Međutim, Tviter nije jedina platforma koja se povinuje kineskim pravilima cenzure. Poslovna društvena mreža „LinkedIn“ odavno poštuje državnu cenzuru. Prošlog meseca je ukinula nalog Pitera Hamfrija, britanskog privatnog detektiva koji je jednom prilikom bio uhapšen u Kini, a ovog meseca ukinula je nalog Džou Fengsua, borca za ljudska prava. Kompanija je poslala poruke obojici vrlo slične onima koje se šalju u slučaju kršenja pravila cenzure.
Oba naloga su se ubrzo ponovo našla na mreži. Kompanija se izvinila zbog ukidanja naloga i rekla da se to desilo slučajno. Društvena mreža „Tviter“ je ipak najbolja meta kineskih vlasti jer predstavlja vrlo živu i pogodnu platformu za kineske aktiviste. Iz razgovora sa devetoro korisnika „Tvitera“ koje je ispitivala policija i iz pregleda zapisnika četvoročasovnog ispitivanja utvrđena je slična šema. Naime, policija nabavi odštampane tvitove i savetuje korisnike da izbrišu pojedinačne poruke или ceo nalog. Posebno su osetljivi kad su u pitanju objave koje kritikuju kinesku vladu или spominju predsednika.
Prema izjavama korisnika koji su prošli ispitivanje, policija je koristila pretnje i ponekad fizičku silu. Jedan od njih je rekao da su mu ruke i noge bile vezane za stolicu osam sati dok ga je policija ispitivala. Kad je sve bilo završeno, morao je da potpiše izjavu da više neće koristiti „Tviter“. Neki od korisnika koji su bili pozvani na razgovor nisu provodili mnogo vremena na društvenoj mreži. Jedan od njih, građevinski radnik, koji je imao 4.000 pratilaca, objavio je karikaturu i kritiku nepoštovanja ljudskih prava. U novembru, policija ga je ispitivala dvadeset sati. Pošto je obrisao nekoliko tvitova, pušten je i pomislio je da je mučenje završeno. Međutim, policajci su se nedugo zatim pojavili na njegovom radnom mestu i strpali ga u automobil. Tražili su da potpiše dokument u kome je pisalo da je narušio društveni poredak. Pristao je. Zatim su mu pokazali i drugi dokument u kome su ga obavestili da će biti pritvoren. Proveo je sledeće dve nedelje u prostoriji sa još deset ljudi. Sve vreme su gledali propagandne filmove.
Novi pristup uključuje i obuhvatnu akciju kineskog Ministarstva za javnu bezbednost koje nadgleda sprovođenje zakona i političku bezbednost. Nekoliko korisnika „Tvitera“ je istaklo da postoji i policija za internet, kao ogranak Ministarstva za bezbednost koja nadgleda aktivnosti na mreži.