Kineske vlasti počele su da koriste novu alatku za nadzor koja se zove softver za prepoznavanje koraka i koristi oblik ljudskog tela i način hodanja da bi identifikovala pojedince čak i onda kad im se ne vidi lice. Tehnologija se već koristi na ulicama Pekinga i Šangaja i deo je akcije koja se sprovodi širom Kine da bi se razvio nadzor zasnovan na veštačkoj inteligenciji i velikim podacima. Takav postupak izaziva priličnu zabrinutost za razvoj tehnologije u tom smeru. Huang Jongdžen, direktor kompanije „Vatriks”, u kojoj je softver razvijan, kaže da njen sistem može da prepozna ljude na udaljenosti od 50 metara, čak i kad su leđima okrenuti kameri или im je lice pokriveno. Ovaj sistem može popuniti nedostatke u prepoznavanju lica, koje zahteva krupni plan lica i fotografije osobe visoke rezolucije da bi mogao da funkcioniše.
„U slučaju prepoznavanja hoda uopšte nije potrebna saradnja pojedinca da bismo mogli da ga prepoznamo“, rekao je Huang. „Štaviše, sistem prepoznavanja hoda ne možete prevariti ako se pretvarate da hramljete или bilo kako promenite korak или se pogrbite jer analiziramo sva svojstva celog tela.“ Kompanija je prošle nedelje objavila da je dobila 14,5 miliona dolara da ubrza razvoj i prodaju tehnologije prepoznavanja hoda, što su objavili kineski mediji.
Kineska policija koristi tehnologiju prepoznavanja lica da bi identifikovala ljude u gomili, uhvatila one koji prelaze ulicu na nedozvoljenom mestu i razvijala integrisani nacionalni sistem podataka prikupljenih pomoću nadzornih kamera. Naravno, nije baš svima prijatno zbog novog sistema nadzora.
Zvaničnici zaduženi za bezbednost u provinciji Sinđijang, na krajnjem zapadu, izuzetno su zainteresovani za softver pošto na njenoj teritoriji žive muslimani koji se već nalaze pod strogim nadzorom i kontrolom.
Vlada mišljenje da ne iznenađuje što je takva tehnologija našla pogodno tlo za razvoj baš u Kini, a ne u nekoj drugoj državi sveta, jer Peking najveći naglasak stavlja na društvenu kontrolu. Korišćenje biometrijskog prepoznavanja da bi se održala društvena stabilnost i upravljalo društvom je nezaustavljivi trend, ali i vrlo unosan poslovni poduhvat.
Takva tehnologija ne predstavlja novinu. Naučnici u Japanu, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama već se deset godina bave istraživanjem prepoznavanja hoda i koriste različite načine da bi prevazišli nevericu u mogućnost prepoznavanja pojedinaca preko njihovih koraka. I pored toga, skoro niko nije pokušao da komercijalizuje tehnologiju prepoznavanja pojedinaca pomoću načina hoda. Kompanija iz Izraela se, takođe, bavila ovom tehnologijom, ali zatvorena je u prvoj polovini ove godine zbog unutrašnjih nesuglasica pošto je naišla na neke tehničke poteškoće u svom proizvodu.
Profesor sa Univerziteta u Sautemptonu kaže da je takva biometrija mnogo kompleksnija od bilo koje druge i da su za nju potrebni mnogo snažniji računari jer u slučaju prepoznavanja hoda potrebni su vam serije slika, a ne samo jedna.
Kompanijin softver izdvaja siluetu pojedinca iz video zapisa i analizira pokrete siluete da bi stvorio model kretanja pojedinca. Zbog toga još nije moguće obavljanje prepoznavanja u realnom vremenu. Korisnici moraju da postave video zapis u program, a računaru je potrebno deset minuta da pretraži ceo video zapis. Nisu mu potrebne specijalne kamere, dakle, program može da koristi nadzorne kamere da bi analizirao način kretanja. Huang, koji se nekad bavio istraživanjem, rekao je da je napustio akademiju da bi učestvovao u osnivanju kompanije „Vatriks“ jer je video koliko mnogo tehnologija može da ponudi. Inače, kompaniju je stvorila Kineska naučna akademija. Iako softver još nije toliko dobar kao onaj za prepoznavanje lica, Huang kaže da je uspešnost od 94% sasvim dovoljna da se program učini dostupnim na tržištu. S druge strane, očekuje da se prepoznavanje hoda koristi zajedno sa softverom za skeniranje lica.
Huang dodaje da se program, osim nadzora, može koristiti da uoči ljude koji su u nevolji, recimo, starije sugrađane koji su pali na ulici i tako učini život bezbednijim i sigurnijim. Iako ljudi i dalje ne veruju da bi ih neko mogao prepoznati po koraku, većina je uverena da ih svako može prepoznati uz pomoć skeniranja lica. Ipak, stručnjaci veruju da svako od nas hoda na drugačiji, ali poseban način.