Računar na vašem stolu i laptop u torbi su čuda tehnologije. Ko je izumeo personalni računar?
Bez obzira na to da li koristite stoni računar, laptop ili možda Apple Mac, svaki od njih svoje postojanje (ili opstanak) duguje računaru koji je predstavljen 1981. godine. Poslovni stoni računari, privatni laptopovi, pa čak i neke konzole za igre, oslanjaju se na sistemsku (i fizičku) arhitekturu koja je razvijena pre više od 40 godina.
Ko je izumeo personalni računar (ili PC)? Navešćemo ono što bi trebalo da znate o IBM personalnom računaru i kako je njegov uticaj i dalje prisutan.
IBM i rođenje personalnog računara
Vaš kućni računar ili laptop duguje svoje postojanje IBM personalnom računaru koji je imao naziv model 5150 i predstavljen je javnosti 12. avgusta 1981. godine. Iako je proizveden isključivo za poslovnu upotrebu, IBM PC je pokrenuo revoluciju koja je promenila svet.
Drugi računari su dolazili i odlazili, ali PC je ostao.
Pre 1980. godine, kompanija IBM (osnovana 1924. godine) našla se u problemima. Kompanija je imala dominaciju na ranom računarskom tržištu, jer se bavila proizvodnjom elektromehaničkih mašina za tabeliranje bušenih kartica i klasičnih mainframe sistema. Međutim, agresivna poslovna taktika dovela je do mnogih pritužbi zbog nepoštovanja antimonopolističkih pravila, tako da je kompanija izgubila vodeću poziciju na tržištu.
Kompanija je imala dve mogućnosti. Prvo mogla je da kupi kompjutersku kompaniju ili nabavi CPU od konkurenta. IBM je odabrala drugu opciju, postavila Bila Loua na čelo tima zaduženog za razvoj novog računarskog sistema koji bi mogao da bude namenjen preduzećima, sastavljen po pristupačnoj ceni i koga bi održavali i popravljali stručnjaci treće strane.
Da li je sve računare napravila kompanija IBM?
Zbog takve poslovne strategije, originalni IBM personalni računari su imali otvorenu arhitekturu. Za razliku od Apple-a i Commodore-a, koji su razvili i predstavili zatvorene sisteme, PC je imao komponente koje su napravljene tako da mogu da se uklone, zamene ili čak prošire.
Međutim, ta strategija, iako u početku bila uspešna, dovela je do toga da IBM izgubi udeo na tržištu u odnosu na konkurenciju. Spomenućemo samo neka imena, kao što su HP, Dell i Lenovo. Setićemo se i još nekih, kao što su Time, Compaq i Gateway. Svi oni su proizvodili su ili još uvek proizvode personalne računare.
IBM-ova otvorena arhitektura je bila uspešna, ali omogućila je konkurentima da obave obrnuti inženjerski postupak BIOS-a računara. Do 1982. godine, kompanija Compaq je prestavila prvog IBM-ovog klona, računar MPC 1600. Uskoro su konkurenti počeli da narušavaju uspeh IBM-a klonovima kompanijinog računara, a svi su imali hardver kompatibilan sa onim kojeg je proizvodila kompanija IBM.
Do 2005. godine IBM napušta proizvodnju PC hardvera, a taj odeljak kompanije je prodat kompaniji Lenovo.
Koje specifikacije je imao originalni IBM personalni računar?
Sa osnovnom jedinicom, tastaturom i zelenim monohromatskim monitorom, prvi IBM PC se isporučuje sa sivo/belom šemom boja.
Imao je nekoliko operativnih sistema, iako je samo jedan od njih, IBM PC DOS, bio popularan (drugi su bili CP/M-86 i UCSDp-Syistem). Kompanija Microsoft je razvila PC DOS, da bi kasnije objavila sopstvenu verziju, MS-DOS.
Iako moćniji od većine konkurentskih uređaja, IBM PC je bio skroman u poređenju sa današnjim standardima. Da vidimo kakva je bila hardverska specifikacija originalnog računara i kako je možemo uporediti sa današnjim standardima.
Originalna matična ploča računara
Ona je podržavala procesor (CPU), imala je zalemljenu RAM memoriju i portove za disk jedinice i kartice za proširenje.
U suštini je predstavljala mrežu čipova. Na modernom sistemu ovim karakteristikama uglavnom upravlja CPU.
Brzina CPU
Prvi računar je imao procesor Intel 8088 CPU, sa taktom od 4,77MHz.
Računar Dell Optiplex, čija je cena ispod 1000 dolara, ima Intel Core i5-12500 CPU sa šest jezgara i maksimalnom brzinom od 4,6 GHz.
Sistemska RAM memorija
Prvi IBM PC se isporučivao sa 16 KB ili 64 KB RAM-a, iako je memorija mogla da se proširi nadogradnjom RAM-a. Naime, još 256 KB je moglo da se doda na matičnu ploču, a do 640 KB sa eksternom jedinicom.
Trenutni računari se obično imaju najmanje 8 GB RAM-a.
Prostor na čvrstom disku
Možda zvuči neverovatno, ali originalni IBM PC nije imao čvrsti disk. To je promenjeno već u sledećem modelu koji je imao naziv IBM Personal Computer XT (ili PC/XT).
Novi računari u 2023. godini, uglavnom imaju SSD diskove kapaciteta od 1TB ili više.
Prenosivi mediji
Bio je obezbeđen prostor za do dve flopi disk jedinice od 5,25 inča, sa kontrolnom karticom koja je zauzimala slot za proširenje. Bili su podržani i čitači magnetnih traka, ali softver nije bio distribuiran na kaseti.
Danas, računari nemaju standardne disk jedinice. Najbliži ekvivalent je slot za SD karticu ili USB port, osim ako vaš računar nema DVD ili Blu-ray optički uređaj.
Opcije za proširenje
IBM personalni računar imao je pet 62-pinskih slotova za kartice za proširenje. Kompanija je nameravala da ti slotovi budu namenjeni hardveru treće strane. Ubrzo su grafika, zvuk, proširenje portova, podrška za miš i umrežavanje bili dostupni preko tih slotova.
Pogledajte zadnju stranu svog stonog računara i naći ćete nekoliko rezervnih PCI Express slotova za proširenje. Grafička kartica može da zauzima jedan ili više njih. Većina računara ima tri do pet slotova, uz druge mogućnosti proširenja koje se pružaju zahvaljujući USB-u.
Koje je portove imao prvi IBM PC?
Za komunikaciju sa drugim uređajima bili su obezbeđeni serijski i paralelni portovi. Oni su omogućavali vezu sa drugim računarom ili štampačem. Prvi personalni računar je imao i 15-pinski port za proširenje za kontrolere za igre i interfejs koji je na kraju dodat zvučnim karticama.
Osim Etherneta, današnji računari uglavnom obavljaju sve komunikacije i ulaz preko USB-a. Ako je potreban specijalizovani port, on se može dodati u slot za proširenje.
Koliko je koštao prvi računar?
Prvi IBM PC koštao je 1.565 dolara, što je ekvivalentno današnjem iznosu od oko 4.665 dolara. Samo da napomenemo da se u reklami za prvi računar pojavio imitator Čarlija Čaplina. Poređenja radi, Apple III se pojavio 1980. godine i imao je cenu od 4.340 dolara (do 7.800 dolara u zavisnosti od specifikacija) što bi danas iznosilo 14.270 dolara (odnosno do 25.650 dolara). U međuvremenu, konkurent Commodore se udaljio od vrhunskih poslovnih mašina (kao što je Commodore PET) i odlučio da se posveti široj publici sa Commodore 64 od 700 dolara, koji se pojavio 1982. godine.
Naravno, danas možete da nabavite dobar stoni računar ili laptop u prodavnici ili onlajn za manje od 500 dolara.
Zbog čega nam je računar i dalje izuzetno važan?
Dok razmatramo sistemske specifikacije i cene, možete da pomislite: „U redu, sjajno zvuči, ali kakve to veze ima sa mojim laptopom?“
Postoji direktna veza koja ide od IBM PC-a do uređaja koji se danas koristite. Ako već govorimo o razvoju, onda možemo da primetimo da IBM PC sa monohromatskim ekranom i niskim specifikacijama liči na vaš stoni računar isto onoliko koliko vi ličite na jednoćelijski organizam.
Različite revizije i verzije PC hardvera su objavljene u poslednjih 40 i više godina. Usput, one su podržale uvođenje (ili pozajmljivanje od drugih sistema) sledećih funkcija:
Digitalne tabele, koje su od vitalnog značaja za finansijsko upravljanje.
Obrada teksta, što je izuzetno važno one koji pišu izveštaje, za studente i scenariste.
Grafički korisnički interfejs (GUI) ili operativni sistemi sa ikonama, jer je korišćenje miša u većini slučajeva udobnije od unošenja komandi pomoću tastature.
PC igre, koje su, uglavnom sve, nastale na računaru.
E-pošta i veb, jer je računar je bio prvi uređaj koji je omogućavao pristup vebu.
Personalni računar budućnosti bi mogao da bude laptop ili hibrid, ili ugrađen u TV, ili samostalan sistem otvorene arhitekture. U svakom slučaju, ogroman broj ljudi širom sveta i dalje koristi personalni računar.
Vaš računar ili laptop je najnovija faza evolucije
Računari su prisutni svuda i uređaji su koje morate da imate u svakoj kancelariji i domu. Računar je opstao četiri decenije, bilo u obliku stonog računara ili laptopa.
To ne bi bilo moguće bez IBM PC-a, uspostavljanja kompatibilnosti, Microsoft Windowsa i interneta. Zajedno su, doslovno, promenili svet.