Kompanije „Epl“, „Gugl“ i „Fejsbuk“ nadmeću se u jačanju bezbednosti podataka, dok njihovi direktori javno kritikuju jedni druge. „Privatnost ne može da bude luksuzna roba koja se nudi samo onim ljudima koji imaju dovoljno novca da priušte premijum proizvode i usluge“, napisao je glavni izvrši direktor kompanije „Gugl“ Sandar Pikaj u svojoj kolumni u „Njujork tajmsu“ ove nedelje. „Privatnost mora da bude dostupna svima bez razlike.“ Mogli bismo da kažemo da je Pikajeva kolumna, objavljena povodom godišnje razvojne konferencije kompanije „Gugl“, bila uvredljiva sa dva stanovišta. Prvo, izgledala je kao pokušaj kompanije da se umota u plašt zaštitnika privatnosti iako je jedna od glavnih stvaralaca i primarnih korisnika digitalnog nadzora, dok je istovremeno osula kritike i optužbe na svoje konkurente. U Silicijumskoj dolini reč „privatnost“ je u 2019. godini popularna kao što je izraz „reciklirano drvo“ bilo u 2010, odnosno obavezni deo opreme koji nagoveštava određeni stepen autentičnosti i uklapanja u modne trendove koji bi mogao u najgorem slučaju da posluži i kao oružje.
Pikajeva kritika, u slučaju da niste navikli na fine nijanse izražavanja direktora tehnološkog giganta, upućena je „Eplu“. Kompanija „Gugl“ je u utorak predstavila novi pametni telefon koji košta 399 dolara i želi da takvom cenom natrlja nos proizvođaču ajfona, čije su početne cene uređaja daleko iznad pomenute. To je takođe zakasnela reakcija na odluku kompanije „Epl“ da naruči ogroman bilbord na kome je pisalo: „Ono što se desi na ajfonu, ostaje na ajfonu“, koji je bio postavljen u Las Vegasu na godišnjoj konferenciji potrošača u januaru. Novine „Vašington post“ opisale su bilbord kao „ne naročito suptilan napad na „Gugl““, a sve zbog dugogodišnjih kritika koje je direktor kompanije „Epl“ Tim Kuk upućivao poslovnim modelima „Gugla“ i „Fejsbuka“ koje je neprestano trebalo hraniti podacima.
Naravno, reputacija kompanije „Fejsbuk“ u vezi sa pitanjima privatnosti je toliko loša da je se niko od zaposlenih u kompaniji nije nasmejao nedavnoj šali Marka Zakerberga. Ipak, to nije omelo kompaniju u pokušajima da javno iskaže svoju posvećenost očuvanju privatnosti svojih korisnika. U uvodnom govoru na godišnjoj razvojnoj konferenciji kompanije prošle nedelje, Zakerberg je stajao ispred velikog ekrana na kome je pisalo. „Budućnost je lična“ dok je iznosio plan o integrisanju različitih aplikacija za razmenu poruka u vlasništvu „Fejsbuka“ u jednu, potez koji su mnogi kritičari protumačili kao cinični pokušaj da preduhitri antimonopolsku tužbu. U centralnom delu kompanijine podrške zaštiti privatnosti smestila se kritika upućena kompaniji „Epl“: jedan od osnovnih principa „nove platforme usredsređene na privatnost“ je obećanje da neće skladištiti osetljive podatke u zemljama koje imaju lošu praksu zaštite ljudskih prava kao što su sloboda govora i zaštita privatnosti da bi onemogućili da se podaci koriste u pogrešne svrhe.
To bi u prevodu sa jezika rukovodilaca tehnoloških giganata trebalo da znači sledeće: Kompanija „Epl“ skladišti neke podatke u Kini dok kompanija „Fejsbuk“ to ne radi, dakle, „Fejsbuk“ više ceni privatnost nego „Epl“. Ne obraćajte pažnju na čoveka iz kulisa koji drži isečke iz novina prikupljane skoro 10 godina, a koji detaljno opisuju neuspele pokušaje kompanije „Fejsbuk“ da uđe na kinesko tržište. Istovremeno kompanija „Majkrosoft“ okuplja streljački vod dok pokušava da izazove pozitivne stavove javnog mnjenja hrabrim govorima o, recimo, potrebi da se zakonski reguliše tehnologija prepoznavanja lica. Stav kompanije je zvučao sjajno sve dok nije počela da lobira protiv regulisanja tehnologije prepoznavanja lica u svojoj matičnoj državi Vašington.
Dakle, da li je neka od ove tri kompanije zaista dobra u zaštiti privatnosti? Ili su samo oportunističke kukavice koje su se zakačile za trenutno najpopularniji termin? Odgovor u velikoj meri zavisi od toga koji aspekt privatnosti vam je najvažniji. U svom uvodnom govoru Pikaj je naglasio sposobnost „Gugla“ da zaštiti vaše informacije. Za kompaniju kakva je „Gugl“, svi napori su ujedinjeni u zaštiti njenih informacija i, prema tome, i zaštiti vaših informacija, ali napori se razilaze pri njihovom prikupljanju i korišćenju. Nijedna velika kompanija koja pokušava da istakne svoju snagu u zaštiti privatnosti nije voljna da se povinuje pravilima koji se suprotstavljanju njenim poslovnim interesima или koja bi mogla da izmene njen poslovni model.
Kompanija „Fejsbuk“ je možda prihvatila šifrovanje poruka između pošiljaoca i primaoca, ali još nije uvela alatku za brisanje istorije koju je obećala još prošle godine – svojstvo bi, kako su sami priznali, narušilo njihovu zaradu od oglašavanja. Kompanija „Epl“ je verovatno u pravu kad kaže da je prodaja proizvoda mnogo povoljniji model poslovanja za očuvanje privatnosti nego oglašavanje, ali njeno angažovanje u Kini i dalje izaziva opravdanu zabrinutost. „Gugl“ je možda zaslužila pohvale za uvođenje inkognito režima pri korišćenju Gugl mapa, ali postavlja se pitanje zbog čega to nije bila podrazumevana postavka od početka.
Treba spomenuti i naslove u ovonedeljnim novinama i časopisima koji se bave savremenim tehnologijama kao što je „Fejsbuk priča o privatnosti čiji je stvaralac Gugl“. Naravno, ljudi veruju u sve te priče koje kritikuju one loše momke – to je „Fejsbuk“ – dok u odbranu staju dobri momci, a to su „Gugl“ i „Epl“. U stvari, niko od njih ne mari za privatnost. Samo pokušavaju da kod običnih ljudi stvore sliku da su čvrsto povezani sa zaštitom privatnosti korisnika i u tome uspevaju. Ljudi su potpuno poverovali u laž.