Kompanija je organizovala svojevrsni ratni štab koji briše milijarde lažnih naloga dok je zasipaju gomile lažnih vesti, lažnih informacija i govora mržnje. Pre manje od tri godine direktor kompanije „Fejsbuk“ Mark Zakerberg narugao se tvrdnjama mnogih koji su smatrali da su lažne vesti na njegovoj platformi doprinele da Donald Tramp postane predsednik Sjedinjenih Država. Danas kompanija priznaje da je pod opsadom milijardi lažnih naloga koji pokušavaju da izigraju sistem društvene mreže i tako pobede na izborima, zarade novac или utiču na ljude na bilo koji drugi način dok se bori protiv oluje lažnih vesti, pogrešnih informacija i govora mržnje. Pošto je pobeda u toj borbi uslov za korporativni opstanak, kompanija želi da obavesti korisnike i zakonodavce da ulaže sve veće napore dok istovremeno pokušava da ih ubedi da je potpuno promenila politiku poslovanja.
Ove nedelje, desetak novinara je posetilo „ratni štab“ u Dablinu koji se nalazi u centru borbe za odbranu izbora za Evropski parlament. Kompanija im je pokazala da ulaže znatna sredstva u zaštitu izbora koji će se sprovesti u većem delu starog kontinenta.
Do presudnog 23. maja i nekoliko dana posle toga, oko 40 ljudi će pažljivo posmatrati ekrane danonoćno, nadgledati ritam razgovora koji se vode na internetu, tražiti znake koji nagoveštavaju manipulaciju, lažne vesti i govor mržnje. Podršku im daje globalna mreža, stručnjaci za obaveštajne pretnje, stručnjaci za podatke, istraživači i inženjeri. Izvorni govornici 24 jezika u Evropskoj uniji takođe su deo tima, navela je Leksi Stardi koja je stigla iz Sjedinjenih Država da bi predvodila proces zaštite izbora pošto je upravljala sličnom operacijom tokom izbora za Američki kongres.
Izazov sa kojim se suočava kompanija dok pokušava da sa scene ukloni loše igrače je ogroman. Ričard Alan potpredsednik za javnu politiku u „Fejsbuku“ kaže da je kompanija uspela da ukloni 2,8 milijardi lažnih naloga između oktobra 2017. i novembra 2018. godine. Pored tih lažnih naloga, postoje i oni regularni koji dele lažne vesti, namerno šire pogrešne informacije i promovišu govor mržnje. Kompanija je počela da zabranjuje ljudima da objavljuju političke reklame.
Uprkos sredstvima koja su uložena da bi se sprečili svi pokušaji da glasači budu izmanipulisani na platformi, od objavljivanja lažnih političkih reklama do širenja govora mržnje, „Fejsbuk“ se i dalje bori da isključi ljude i mreže koje naziva lošim igračima. Samo prošlog meseca, aktivisti i novinari su otkrili krajnje desničarske mreže u Španiji koje su stigle do skoro 1,7 miliona ljudi, pronašli reklame koje su objavljivane tokom Trampove kampanje u Americi, a koje su kršile pravila koje je postavila društvena mreža i otkrili reklamnu kampanju koja je podsticala Bregzit bez dogovora, navodno, u organizaciji običnih građana da bi se kasnije ispostavilo da je celu akciju predvodio nekadašnji politički operativac.
Kompanijine alatke nisu primetile nijedan od navedenih problema iako rukovodstvo tvrdi da se alatke stalnu unapređuju, ali priznalo je da kompanija nema mogućnost da u potpunosti zaštiti izbore. U takvoj situaciji, tvrde dalje, nijedna pojedinačna organizacija ne može sama da se uhvati u koštac sa takvim problemima. Novinari i aktivisti su nam potrebni da bi ojačali napore kompanije, dodali su rukovodioci. U službi za bezbednost kažu da bi voleli da mogu da uoče svaku takvu aktivnost, ali bezbednost zahteva usredsređenost što većeg broja ljudi na problem koji se pojavi.
Navedena su i dva međunarodna pristupa za zaustavljanje zloupotrebe. Kompanija koristi veštačku inteligenciju da bi otežala izigravanje svog sistema i ubrzala proces uklanjanja onih koji krše pravila. Cilj je da se loši igrači nateraju da provode vreme zamajavajući se filterima, a ne širenjem poruka.
Kompanija je odbila da pruži podatke o tome gde je intervenisala da bi zaustavila ljude koji su se okomili na evropske izbore. Stardi je rekla da su prethodno vrlo uspešno identifikovali nagomilavanje govora mržnje u Brazilu posle prvog kruga predsedničkih izbora prošle godine. Za sat vremena novi mim je skinut sa mreže. U izborima za Američki kongres, automatizovani sistem Fejsbuka otkrio je 90 % pokušaja da se onemoguće glasači koje je odmah uklonio dok su korisnici uočili i naznačili samo 10%.
Ipak, neuspeh takvih automatizovanih sistema – nikako ne možemo da znamo, na primer, koliko je slučajeva onemogućavanja glasača promaklo, kako ljudima, tako i automatizovanim sistemima – mogli bi da ugroze glasanje u manjih i siromašnijim zemljama. Društvena mreža nije jasno naznačila ko bi mogao da obavi dodatne provere u zemljama u kojima su mediji i aktivisti pod pritiskom. Mađarski novinar je ukazao na jedan propust u Evropi i pitao direktore zbog čega nisu angažovali proveru činjenica u Mađarskoj pošto su glavni novinski sajtovi, uključujući i jedan koji je povezan sa vladom, kritikovani zbog objavljivanja lažnih vesti, a kompanija je odgovorila da nije našla pravog partnera za taj posao.
Pored evropskih izbora, Alan je obećao da će kompanija obezbediti neku vrstu zaštite glasača u državama širom sveta, ali nije dao naznake o tome kako bi najosnovnija zaštita u tom slučaju izgledala. Naveo je da će se preduzimati različite mere zaštite u različitim državama u zavisnosti od vrste pretnji i rekao da će, koliko to bude u njihovoj moći, zaštititi sve izbore u svetu.