Da li se sećate prvog pojma koji ste uneli u pretraživač Gugl. Da li se sećate poslednjeg? Dnevno se širom sveta obavi nekoliko milijardi pretraga na Guglu. Teško se možemo setiti vremena kad nismo mogli da pitamo pametni telefon gde je najbliži restoran или kafić или da otkrijemo koliko je potrebno vremena da se odmrzne ćurka za praznični ručak или da proverimo šta je „lažirana fotografija“ ne postavivši nijedno pitanje. Međutim, pre dvadeset godina, kad je mala firma „Gugl“ tek počela da se razvija da bi stigla do današnjeg giganta vrednog 800 milijardi dolara, bila je tek nerealna maštarija dva studenta koji su iz garaže krenuli na jednostavnu misiju da organizuju internet i učine ga dostupnim običnim ljudima. Danas, posle niza kontroverzi, „Gugl“ je postala najskoriji tehnološki gigant u Silicijumskoj dolini koji je pod udarom ne samo političara iz Evrope, već i onih u Americi, odakle i potiče.
Misija kompanije „Gugl“
Iako je tek napunila dvadeset godina, kompanija je ipak uspela da stekne poslovnu reputaciju. Lako zaboravljamo ceo niz njenih proizvoda jer ih svakodnevno koristimo. Njih su stvorili prvi zaposleni u kompaniji koji su želeli da postanu mnogo produktivniji u svom svakodnevnom životu.
Spomenućemo prvo Gugl slike, inspirisane naglim prilivom pretraga za ozloglašenim izrezom na donjem delu zelene haljine Dženifer Lopez na dodeli nagrade „Gremi“ 1997. godine. Spomenućemo Gmail, Guglove mape, pretraživač Chrome, operativni sistem android i projekat autonomnih vozila Waymo.
Uprkos radnoj biografiji u kojoj se spominju softverske alatke i uređaji u širokoj upotrebi – kao što su „piksel“ telefon или „Gugl kuća“ – „Gugl“ je ipak iza kompanija „Epl“ i „Amazon“ što se zarade tiče. To je možda greška dvojice osnivača Larija Pejdža i Sergeja Brina koji su se čvrsto držali svojih principa na kojima su počeli da razvijaju svoj poduhvat. Kad su kompanija prvi put pojavila na NASDAQ- u 2004. godine, osnivači su upozorili investitore da neće napustiti svoju misiju i da će se uvek boriti da podatke učine dostupnim ljudima širom sveta. I dok su neki delovi poslovanja usredsređeni na zaradu – kao što su reklame koje donose profit – snažniji naglasak bi bio stavljen na ostale oblasti poslovanja koje bi mogle da pomognu da se poboljša svet u kome živimo.
Šta je sledeće?
Zbog toga su milijarderi, osnivači kompanije „Gugl“, bili neobično ćutljivi u sadašnjoj situaciji kada se kompanije iz Silicijumske doline nalaze u nemilosti javnosti. Obojica su odbila da prokomentarišu skandale kao što su „Dragonfly“, inače tajni naziv za „Guglov“ navodni prodor u Kinu, čemu se zaposleni u kompaniji protive. Nisu hteli da govore ni o optužbama koje ih terete za političku pristrasnost, a protiv konzervativnih stavova kao i za presudnu ulogu kompanije u ruskoj propagandnoj kampanji za koju Kongres smatra da je uticala na predsedničke izbore 2016. godine.
Mnogo toga se promenilo za dvadeset godina. Nekad dva ozarena i mlada stručnjaka sada nose breme odgovornosti da informacije učine dostupne svima. Sudbina naredne dve decenije zavisiće od toga kako će se postupati prema tim obavezama.