„Majkrosoft“ predviđa kako će svet reagovati na lažne vesti, sajber-napade, veštačku inteligenciju, trgovinske ratove i regulisanje društvenih mreža i navodi deset izazova sa kojima će se visoka tehnologija suočiti. Predsednik kompanije Bred Smit pretpostavlja da će se tehnološki sektor naći na trnovitom putu u 2019. godini uzimajući u obzir nove američke regulative u vezi sa zaštitom privatnosti, zatim trgovinski rat koji se vodi sa Kinom, odbijanje Amerike da diplomatski odgovori na hakovanje i mešanje u predsedničke izbore i, konačno, uspostavljanje propisa u oblasti veštačke inteligencije. Ključne promene koje bi mogle značajno da utiču na tehnološki sektor obuhvataju i novembarski predlog Ministarstva za trgovinu da doda veštačku inteligenciju svom kontrolisanom izvoznom rasporedu pošto je ona izuzetno važna za nacionalnu bezbednost. Smit, koji ima funkciju glavnog pravnog savetnika kompanije, kaže da sve političke strane mnogo bolje shvataju važnost Kine u razvoju veštačke inteligencije i drugih oblasti tehnologije i da pokazuju mnogo veću zabrinutost zbog posledica koje takvo stanje može imati po ekonomsku i nacionalnu bezbednost.
Smit ne spominje Donalda Trampa, ali ističe stalno povećanje američkih nameta na kinesku robu jer se američki predsednik nada da će oni naterati kineze da kupuju robu proizvedenu u Americi koja pri tom ne mora da obuhvata tehničke proizvode.
Prošle godine je direktor kompanije „Epl“ Tim Kuk zatražio da se uvedu propisi u poslovanje internet-kompanija, dok je direktor kompanije „Fejsbuk“ Mark Zakerberg konačno shvatio da će se uvesti novi zakoni. Smit je napisao da je prošle godine sve veći broj lidera u oblasti tehnologije prihvatio činjenicu da treba uvesti određena pravila i zakone u poslovanju. Treba se zapitati koje propise bi Amerika mogla da uvede. Smit navodi dokument senatora iz Virdžinije Marka Vornera, inače demokrate, u kome se predlaže uvođenje obaveze za sve platforme društvenih mreža prema kojoj bi morale da odrede poreklo naloga или objava, identifikuju lažne naloge i obaveste korisnike u slučajevima kad inteligentni roboti šire informacije.
Pošto Vorner ima vodeću poziciju u Obaveštajnom komitetu Senata, trebalo bi očekivati da njegove ideje u sledećih nekoliko meseci dođu u žižu interesovanja i rasprava.
Optimističan je u vezi sa planom za uvođenje nacionalnih propisa za zaštitu privatnosti prvenstveno zbog toga što se u Kaliforniji takvi zakoni već sprovode. Naime, ti kalifornijski zakoni, koji se smatraju najstrožim u Sjedinjenim Državama, omogućavaju korisnicima da kompanijama zabrane da prikupljaju i prodaju njihove lične podatke.
Smit kaže da će sledećih nekoliko meseci zakoni o zaštiti privatnosti proširiti u nekoliko drugih država i tako postaviti osnovu za još obuhvatniju debatu na Kapitol hilu.
Smit smatra da je prošlogodišnji pokušaj francuskog predsednika Emanuela Makrona da pronađe diplomatsko rešenje za hakovanje koje podržavaju vlade i za mešanje u izbore najveći korak u borbi protiv napada na demokratiju. Makronovoj inicijativi „Pariz zove“ odazvale su se sve članice Evropske unije i 27 od 29 zemalja NATO pakta, ali ne Sjedinjene Države. Možda će nova godina doneti prilike za neke nove odluke.
Smit očekuje da će zakonodavci početkom 2019. godine razgovarati o veštačkoj inteligenciji. Smit je u decembru objasnio zbog čega kompanija „Majkrosoft“ veruje da su ovi zakoni neophodni i da ih treba uvesti odmah da bi se regulisala upotreba tehnologija prepoznavanja lica. Prvih meseci 2019. godine, prema Smitovim rečima, zakonodavna procedura biće prebačena u glavne gradove država da bi se pre kraja godine preselila u Vašington. U Evropskoj uniji vlasti nadgledaju korišćenje tehnologije prepoznavanja lica i drugih biometrijskih tehnika sprovođenjem Opšte uredbe o zaštiti podataka ličnosti, a Evropska komisija je počela da razmatra etičke probleme mnogo šire. Na globalnom, nivou, takav postupak je tek u začetku.