Prošle nedelje, kompanija je ostvarila desetogodišnji san i uspešno lansirala najmoćniju raketu na svetu. Uspeh lansiranja rakete potvrđen je istovremenim povratkom dva bočna dela na Kejp Kanaveral, dok je u trećem, glavnom delu, ostao roadster, stari model automobila kompanije Tesla, za čijim volanom sedi robot-lutka Spacemen, a u pregratku za rukavice nalazi se knjiga „Autostoperski vodič kroz galaksiju“. Pošto je probni let rakete završen, kompanija SpaceX se vratila uobičajenim poslovima. Ili se varamo? Ove nedelje, kompanija će izvesti još jedno, naizgled, rutinsko lansiranje, koje bi moglo da ima mnogo značajniji uticaj na budućnost kompanije i njenu zaradu.
Osnovna misija lansiranja je isporučivanje Paza, opservacionog satelita koga je izdašno finansiralo Ministarstvo odbrane Španije. Reciklirana raketa Falcon 9 biće lansirana sa uzletišta kompanije u Kaliforniji i, osim Paza, nosiće i dva eksperimentalna kablovska satelita (proizvedena u kompaniji) na vrhu rakete. Raketa Falcon Heavy je, nesumnjivo, najmoćnije prevozno sredstvo za lansiranje, ali njena veličina i sposobnosti neće doneti veliku zaradu inovativnoj kompaniji Starlink ( pod okriljem SpaceX- a), a koja se bavi satelitskim internetom. Kompanija se nada da će prva dva probna satelita Microsat-2a i Microsat-2b prokrčiti put za čitavu flotu od nekoliko hiljada kablovskih satelita koji će biti lansirani u sledećoj deceniji.
Kompanija SpaceX planira da izvede lansiranje u sredu ujutru u 6:17 prema pacifičkom vremenu, a motor će posle lansiranja pasti u okean. Kod poslednjeg lansiranja komercijalnog satelita GovSat-1, kompanija je testirala motor rakete Falcon 9 tako što ga je upalila pri visokom potisku pre nego što će upasti u vodu. Iznenađujuće, ali motor je preživeo i plutao na površini. SpaceX će pokušati da uradi isto to i kod lansiranja Paza. Iako kompanija nije zvanično otkrila postojanje još jednog „putnika“ u svemir, Federalna komisija za komunikacije izdala je eksperimentalne dozvole kompaniji za obavljanje misije.
SpaceX planira da postavi 4.425 malih svemirskih letelica u nisku Zemljinu orbitu – između 1.000 i 1.200 km iznad površine Zemlje – i nada se da će zvanično i početi proces sledeće godine. Kompanija nakon toga namerava da napravi još veću flotu satelita od oko 7.500 na nešto manjoj visini – oko 300 km – što bi omogućilo da internet velike brzine bude dostupan u celom svetu. Pri traženju dozvole od Federalne komisije, kompanija je objasnila da bi lansiranje mikrosatelita pomoglo kompaniji da proveri da li je njihova osnovna infrastruktura ispravna i da li električni sistemi u njima rade pravilno, a najvažnije je to što bi kompanija mogla da proveri kvalitet komunikacionih veza između zemlje i svemira.
Komisija je kompaniji izdala dozvolu, što naglašava jednu značajnu komponentu plana, a to je da sateliti neće biti u istom položaju sve vreme u orbiti. Da bi obezbedila pokrivenost koju prodaje, kompanija će stalno pomerati i sinhronizovati hiljade ovih malih svemirskih letelica koje će se kretati oko zemlje. Cilj kompanije je, prema pisanju časopisa Vol strit, da obezbedi 40 miliona korisnika do 2025. godine, što bi joj donelo ukupnu zaradu od 30 milijardi dolara. Zarada bi mogla da bude i veća, ako kompanija odluči da svojoj floti satelita dodeli i neke druge zadatke.
Međutim, SpaceX nije jedina kompanija koja je u potrazi za delom ove primamljive zarade na tržištu kablovskog interneta. Kompanija OneWeb trenutno gradi prostorije nedaleko od SpaceX-a i planira da stvori flotu od 900 kablovskih satelita sledeće godine. Angažovala je i nekoliko kompanija koje bi podigle nekoliko grupa satelita u orbitu koji bi bili odmah upotrebljivi. Priča se i da Boing ulazi na tržište svemirskog interneta.
Mark Zakerberg je pokrenuo inicijativu Internet.org koja bi omogućila dovođenje besplatnog interneta nerazvijenim narodima i u toj inicijativi su mu se pridružile i telekomunikacione kompanije kao što su Qualcomm i Samsung. Međutim, program je odmah naišao na neodobravanje zbog navodnog narušavanja neutralnosti interneta jer bi se pojavljivale veb-stranice i sadržaji koji bi donosili korist društvenoj mreži i njenim partnerima. Zakerberg je hteo da iskoristi i satelit Amos- 6 da bi pokrio određene delove Afrike, ali plan je propao u septembru 2016. godine, kad je satelit zajedno sa raketom Falcon 9 eksplodirao na lansirnoj rampi pre nego što se odvojio od zemlje.
Bez obzira na sve, projekat je okupio 40 miliona korisnika do kraja 2016, što je pokazalo da 4 milijarde ljudi na svetu nema pristup internetu i da jedva čekaju neko rešenje. Manji troškovi lansiranja satelita povećaće njihov broj u orbiti, a što ih je više, to je i broj korisnika veći. To znači da će i kompanija zaraditi nekoliko milijardi od interneta što će joj dobro doći za ostvarivanje planova o odlasku na Mars.
Još više i još dalje
Dugoročni plan Ilona Maska je da uz pomoć kompanije SpaceX odvede ljude sa Zemlje i doveze ih na Mars.
Njegov plan da lansira nekoliko hiljada malih satelita za brži internet je svakako ambiciozan, ali da li će ih kompanija koristiti samo za to.
A, da. Još jedna suluda ideja: prevoziti ljude između gradova na našoj planeti pomoću raketa. Kako da ne.