Rekli bismo ne mnogo
Prošle godine bilo je 1.244 prijavljena upada u podatke kompanija i fizičkih lica u Sjedinjenim Državama. U nedozvoljenim pristupima podacima otkrivano je više od 446 miliona zapisa.
To su podaci do kojih došao Centar za krađe identiteta ( Identity Theft Resource Center), neprofitna organizacija koja pomaže ljudima da se izbore sa posledicama koje su se pojavile pošto su im podaci ukradeni i iskorišćeni za krađu identiteta. Organizacija je podnela godišnji izveštaj u ponedeljak u pravo vreme za obeležavanje Dana zaštite podataka.
Treba naglasiti da se navedeni podaci odnose samo na prijavljene nedozvoljene pristupe, što znači da da se u izveštaju ne nalazi ukupni broj otkrivenih podataka. Drugim rečima, problem je u suštini mnogo ozbiljniji. Pravo je vreme da zastanemo i pogledamo ono što nam je sve vreme pred očima već godinama. Kompanije od nas prikupljaju tone podataka da bi ih kriminalci, posle toga, ukrali od kompanija. Da li i dalje govorimo o privatnosti podataka? Gde je tu privatnost?
Hajde da navedemo malo blago od 773 miliona korisničkih akreditiva za prijavljivanje koje je stručnjak za zloupotrebu podataka Troj Hant otkrio pošto su bili javno dostupni u servisu za deljenje u popularnom oblaku. Prikupljeni u više od 2.000 upada u podatke, gomila je obuhvatila podatke za prijavljivanje od 2008. godine. Spomenimo samo nekoliko upada u podatke iz 2018. godine. Hakeri su upali u 30 miliona naloga na društvenoj mreži „Fejsbuk“, zatim su ukrali zapise sa 429.000 kreditnih kartica korisnika britanske avio-kompanije i uspeli su da pokupe brojeve pasoša više od pola miliona ljudi iz baze podataka lanca hotela „Mariot“. Svi ti podaci su vrlo korisnici kradljivcima identiteta koji, na taj način, ljudima mogu da naprave pakao od života.
Pametni izbori
Eva Velaskez predsednik i direktor pomenute organizacije kaže da bi kompanije trebalo da preduzmu jedan važan korak u unapređenju takvog stanja, a to je da korisnike obaveste kakve podatke prikupljaju od njih. To će im omogućiti da donesu mnogo pametnije odluke o tome koje će servise koristiti posebno kad razmotre šta se može dogoditi ako hakeri dođu do podataka.
Drugo, kompanije bi trebalo ponovo da ispitaju vrednost podataka kojima raspolažu i da razmotre koliko dugo će ih držati. Stvaranje plana o brisanju nepotrebnih podataka sprečiće da informacije dospeju u ruke hakera. Konačno, kompanije su dužne da blagovremeno objave detaljne informacije o neovlašćenom upadu u podatke i, naravno, mnogo češće nego što su to do sada činile.
Kretanje ka privatnosti
Da bi te promene bile opšte prihvaćene, potrebno je da se za njih žestoko zauzmu korisnici, grupe za zaštitu privatnosti i angažuje politička volja zakonodavaca. Na ovogodišnji Dan zaštite podataka, izgleda da se naziru počeci nekih promena. Korisnici su mnogo zabrinutiji, ali i obazriviji u vezi sa zaštitom podataka naročito posle prošlogodišnjih skandala, kao što je „Kembridž analitika“, kad su korisnici društvene mreže „Fejsbuk“ otkrili da aplikacije treće strane koju koriste njihovi prijatelji masovno rudare i njihove lične podatke.
Štaviše, u junu prošle godine, Kalifornija je usvojila najrigorozniji zakon o zaštiti podataka. Posle toga, tehnološke kompanije su predložile zakonodavcima da donesu federalni zakon o zaštiti podataka o ličnosti da bi cela država imala jedinstveni zakon. Do sada su pripadnici obe partije u Sjedinjenim Državama dale nekoliko predloga. Evropa je Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti regulisala postupanje tehnoloških kompanija prema ličnim podacima.
Kod hakera se ništa ne menja
Čak i da se neki od tih zakona usvoje, verovatno je da će u 2019. godini biti više od 446 miliona javno dostupnih podataka do kojih se došlo neovlašćenim pristupom. Za kriminalce će uvek biti dostupno dovoljno vaših podataka jer će kompanije nastaviti da ih prikupljaju. Vaši podaci su izuzetno vredni kompanijama koje ih stalno prikupljaju da bi svoje proizvode učinile prikladnijim i usklađenijim sa vašim sklonostima i da bi personalizovali oglase koje vidite. Hakeri vam kradu podatke da bi ih nelegalno unovčili.
Kad shvatimo sa kojih nas strana sve napadaju, zaista se pitamo da li privatnost podataka uopšte postoji.