Podvodni kablovi održavaju internet u životu. Kada se okupe na jednom mestu, okolnosti postaju nezgodne.
Internet kabl AZIJA-AFRIKA-EVROPA-1 putuje 25.000 kilometara duž morskog dna, povezujući Hong Kong sa Marsejom u Francuskoj. Dok se provlači kroz Južno kinesko more ka Evropi, kabl pomaže u obezbeđivanju internet veza sa više od deset zemalja, od Indije do Grčke. Kada je kabl prekinut, 7. juna, milioni ljudi su bili isključeni iz mreže i suočili su se sa privremenim nestankom interneta.
Kabl, takođe poznat kao AAE-1, prekinut je tamo gde nakratko prolazi kopnom kroz Egipat. U tom nemilom događaju oštećen je još jedan kabl, a uzrok oštećenja nije poznat. Međutim, posledice su se odmah osetile. „Posledice su se osetile u oko sedam zemalja i uticale su na funkcionisanje niza vrhunskih usluga“, kaže Rosalind Tomas, generalna direktorka kompanije SAEx International Management, koja planira da postavi novi kabl na dnu mora koji povezuje Afriku, Aziju i Sjedinjene Države. „Najgora situacija je bila u Etiopiji, koja je izgubila 90 procenata povezanosti, a za njom Somalija koja je ostala bez 85 procenata veza.“ Naknadna analiza je otkrila da su usluge u oblaku koje pripadaju kompanijama Google, Amazon i Microsoft takođe pretrpele štetu.
Iako je veza obnovljena za nekoliko sati, prekid je istakao koliko su krhki svetski internet kablovi, kojih ima preko 550 i, pored toga, pokazao je ogromnu ulogu Egipta i obližnjeg Crvenog mora u infrastrukturi interneta. Globalna mreža podvodnih kablova čini veliki deo kičme interneta, prenosi većinu podataka širom sveta i na kraju se povezuje sa mrežama koje napajaju stanice mobilne telefonije i Wi-Fi veze. Podvodni kablovi povezuju Njujork sa Londonom i Australiju sa Los Anđelesom.
Šesnaest tih podvodnih kablova – koji često nisu deblji od creva za zalivanje bašte, a sidra brodova i zemljotresi ih mogu vrlo lako oštetiti – prolaze kroz Crveno more u dužini od 2.000 kilometara pre nego što preko kopna u Egiptu, stignu do Sredozemnog mora, povezujući Evropu sa Azijom. U poslednje dve decenije ta ruta se istakla kao jedna od najvećih svetskih internet tačaka i, verovatno, najranjivije mesto na internetu na Zemlji. (Region, koji uključuje Suecki kanal, takođe je globalna tačka zagušenja za otpremu i kretanje robe. Haos je nastao kada se kontejnerski brod Ever Given zaglavio u kanalu 2021. godine.)
„Tamo gde postoje tačke zagušenja u transportu, nalaze se i najslabije karike interneta“, rekla je Nikol Starosijelski, vanredna profesorka za medije, kulturu i komunikaciju na Univerzitetu u Njujorku i autorka mnogih radova o podvodnim kablovima. „Čim se neko mesto označi kao područje intenzivne koncentracije globalnog kretanja, to ga čini ranjivijim od mnogih mesta širom sveta.“
To područje je, takođe, nedavno privuklo pažnju Evropskog parlamenta, koji je u junskom izveštaju istakao da predstavlja najopasniju oblast u kojoj može da dođe do obimnog prekida interneta. „Najvažnije usko grlo za Evropsku uniju odnosi se na prolaz između Indijskog okeana i Sredozemnog mora preko Crvenog mora, jer jezgro veze sa Azijom teče preko te rute“, kaže se u izveštaju, a naglašeni ekstremizam i pomorski terorizam predstavljaju rizike u toj oblasti.
Piramidalna šema
Ako pogledate Egipat na mapi svetskih podvodnih internet kablova, odmah vam je jasno zašto su internet stručnjaci godinama zabrinuti za to područje. Šesnaest kablova u toj oblasti prolazi kroz Crveno more i dodiruje kopno u Egiptu, gde putuju više od 150 kilometara preko cele zemlje da bi stigli do Sredozemnog mora. (Mape kablova ne pokazuju precizne lokacije kablova.)
Procenjuje se da oko 17 procenata svetskog internet saobraćaja putuje duž tih kablova i prolazi kroz Egipat. Alan Modlin, direktor istraživanja kompanije za istraživanje tržišta telekomunikacija TeleGeography, kaže da je prošle godine region imao 178 terabita kapaciteta, ili 178.000.000 Mbps – Sjedinjene Države imaju srednju brzinu kućnog interneta od 167 Mbps.
Egipat je postao jedna od najistaknutijih tačaka zagušenja interneta iz nekoliko razloga, kaže Dag Madori, direktor internet analize u kompaniji za praćenje Kentik. Pre svega, njegova geografija doprinosi koncentraciji kablova u tom području. Prolazak kroz Crveno more i preko Egipta je najkraći (uglavnom) podvodni put između Azije i Evrope. Dok neki interkontinentalni internet kablovi putuju preko kopna, generalno je sigurnije da budu postavljeni na dnu mora gde ih je teže ometati ili pronaći. Prolazak kroz Egipat je jedina dostupna i praktična ruta. Na jugu, kablovi koji prolaze oko Afrike su duži; dok na severu samo jedan kabl (Polar Express) ide preko Rusije. „Svaki put kada neko pokuša da napravi alternativni put, opet se vraćamo kroz Siriju ili Irak, Iran ili Avganistan, a sva ta mesta imaju mnogo problema“, kaže Madori. Kablovski sistem JADI koji je zaobišao Egipat zatvoren je zbog građanskog rata u Siriji, kaže Madori, i nije ponovo aktiviran. U martu ove godine, još jedan kabl kojim se izbegava Egipat presečen je kao posledica invazije Rusije na Ukrajinu.
Poremećaji se dešavaju i oko samog Crvenog mora. „Crveno more je prilično plitka vodena površina i zbog toga je bilo mnogo slučajeva presecanja kablova“, kaže Madori. Egipatska mornarica je 2013. godine, uhapsila tri osobe koje su navodno sekle internet kablove u regionu. I drugi kablovi u blizini su bili presečeni iste godine. Taj region nije jedina oblast u kojoj se nalazi veli broj kablova. Velika Britanija, Singapur i Francuska su ključne tačke internet veza, a Malajski moreuz, u blizini Singapura, još je jedna tačka zagušenja. „Malajski moreuz je takođe problematično područje, ali ne mislim da je tako loš kao Egipat“, kaže Tomas iz SAEx-a.
Moldin kaže da egipatski region može da se smatra jedinstvenom slabom tačkom zbog broja kablova na jednom mestu. Međutim, pored smanjenja troškova, postoje i drugi razlozi zbog kojih više kablova prolazi kroz Crveno more. „Postoje prednosti u okupljanju kablova jer je potrebno da se mreže međusobno povežu“, kaže Moldin. „Istovremeno je potrebno to da uravnotežite sa potrebom da imate raznovrsnost (ruta).“
Kada se podvodni kablovi pojave iznad kopna, na samom severu Crvenog mora i Sueckog zaliva, uključuje se Telekom Egipat, glavni dobavljač interneta u državi. Kompanija naplaćuje vlasnicima kablova uslugu provođenje kablova širom zemlje. Kablovi putuju preko kopna između više različitih ruta – i ne idu u Suecki kanal – tako da postoje varijacije u načinu na koji su raspoređeni.
„To Egiptu daje veliku moć u pogledu telekomunikacijskih pregovora“, kaže Starosijelski. Nedavni izveštaj agencije Data Center Dinamics, koja pokriva egipatsku „snažnu kontrolu” u industriji podmorskih kablova, citira neimenovane industrijske izvore koji tvrde da Telekom Egipat naplaćuje ogromne naknade za svoje usluge koje se mogu nazvati iznuđivačkim.
Kablovske veze
Podvodni kablovi su relativno krhki i lako ih je oštetiti. Svake godine se dogodi više od 100 incidenata u kojima su kablovi presečeni ili oštećeni. U većini slučajeva uzrok je transport ili oštećenje životne sredine. Međutim, poslednjih meseci raste zabrinutost zbog sabotaže. Nakon eksplozija gasovoda Severni tok, vlade širom sveta su se obavezale da će bolje zaštititi podvodnu infrastrukturu i kablove. Velika Britanija je, takođe, tvrdila da ruske podmornice nadgledaju kablove.
Uprkos opasnostima, internet je izgrađen tako da bude prilično otporan. Nije lako ukloniti velike delove interneta. Kompanije koje šalju podatke preko podvodnih internet kablova ne koriste samo jedan kabl i imaju prostor na više kablova. Ako se nešto desi jednom kablu, saobraćaj se na kraju preusmerava kroz druge. (U nekim oblastima, kao što je Tonga, gde postoji samo jedan kabl, njegovo presecanje može da ima razorne posledice.) S obzirom na to da postoji potreba za redundantnošću, kompanije Google, Facebook i Microsoft poslednjih godina troše stotine miliona na sopstvene podvodne internet kablove.
Kada su u pitanju Egipat i Crveno more, opcije su ograničene, a povećanje broja kablova je skoro uvek jedino rešenje. Dok je Starlink Ilona Maska popularizovao satelitski internet, takav sistem ne nudi zamenu za podvodne kablove. Sateliti se koriste za povezivanje na ruralnim lokacijama ili kao rezervne opcije u hitnim slučajevima, ali ne mogu u potpunosti da zamene fizičku infrastrukturu.
Zbog toga je izuzetno važno da se naknadno zaštite rute oko Egipta. Moldin kaže da se duž egipatske obale grade dodatna mesta, kao što je Ras Ghareb u Egiptu, na kojima će podvodni kabl izaći na kopno, kako bi kablovi mogli da se spoje na različitim lokacijama. Egipatske telekomunikacione vlasti takođe grade novu kopnenu rutu za kablove duž Sueckog kanala – veruje se da će kablovi biti smešteni u betonske kanale kako bi ih zaštitili.
Međutim, kompanija Google ulaže najveći napor da se zaobiđe Egipat. U julu 2021. godine, kompanija je objavila da postavlja podvodni kabl Blue-Raman koji će povezati Indiju sa Francuskom. Kabl ide kroz Crveno more, ali umesto da pređe preko kopna u Egiptu, stiže do Sredozemnog mora preko Izraela. Kompanija je podelila kabl u dva odvojena projekta: Blue (plavi) vodi kroz Izrael i Evropu, dok se Raman povezuje sa Saudijskom Arabijom pre nego što prođe do Indije. (Izrael i Saudijska Arabija imaju složen odnos.)
Moldin kaže da će nova ruta, za koju se očekuje da bude završena 2024. godine, verovatno predstavljati presedan jer će više kablova tokom vremena putovati kroz Izrael. Kada se jedan kabl postavi, dolaze drugi. „Teško je pretvoriti predlog ili samo dobru ideju u stvarnost“, dodaje Madori. „Ako ste Google i imate neograničena sredstva za tako nešto, onda je posao lak.“
S druge strane, Tomas kaže da je u planu da predloženi SAEx kabl zaobiđe Evropu i poveže Afriku sa Amerikom i Singapurom. Tomas kaže da će ruta biti u potpunosti pod vodom i tvrdi da će uspeti da izbegne mnoge trenutne rizike. I pored svih pomorskih opasnosti, ratnih zona i zemalja visokog rizika, kabl i Blue Raman verovatno neće zameniti Egipat, već se samo pružiti alternativu.
Na kraju krajeva, Egipat će uvek biti u centru evropskih i azijskih internet veza. Geografija se ne može promeniti. Međutim, kaže Moldin, trebalo bi da se uradi nešto više na zaštiti svetskih podvodnih internet kablova, jer se svi oslanjaju na njih. Mnogo je važno za nacionalnu bezbednost i za ekonomiju, da se oni održavaju i rade.