Stručnjaci iz kompanije „Ce-A tehnologiz“ koji se bave naprednim istraživanjima kažu da je veštačka inteligencija neće dostići ljudsku za još nekoliko decenija uprkos velikom napretku u razvoju. „Mnogo se radi na razvoju prave opšte inteligencije, ali cela naučna zajednica se slaže da će proći još mnogo vremena pre nego što dostigne željeni nivo“, kaže Viktor Muntes-Mulero, potpredsednik Odseka za strateška istraživanja kompanije.
Osim mnogo dodatnog rada koji treba uložiti, treba imati na umu da je u pitanju i razvoj različitih aspekata inteligencije. Pored toga, treba rešiti i probleme bezbednosti koji se pojavljuju u robotici, što se ne može desiti u bliskoj budućnosti. Mnogi vodeći kritičari povremeno izjavljuju da će se za manje od deset godina u mašinama pojaviti ljudska inteligencija. Međutim, naučnici shvataju da je pravljenje mašina jednostavan posao, ali njihovo opskrbljivanje celim nizom moralnih normi, ljudskih prava i društvenih pravila, pisanih i nepisanih, biće mnogo zahtevniji zadatak.
U tom kontekstu, Muntes-Mulero kaže da istražuju metode koje bi koristili da nauče veštačku inteligenciju kako da se ponaša u skladu sa moralnim normama i dodaje da su nedavni inteligentni programi napravili ozbiljne greške u toj oblasti. Na primer, program za prevođenje kompanije „Gugl“ često pokazuje sklonost ka rodnoj diskriminaciji naročito kad prevodi rečenice, recimo sa turskog na engleski. Tad obično dobijamo prevod: „On je inženjer, a ona medicinska sestra“, ako u jeziku sa koga se prevodi ne postoji oznaka roda. Slično tome, sistem isporuke zasnovan na veštačkoj inteligenciji uglavnom zazire od delova grada nastanjenih ljudima druge boje kože.
„Iako biste želeli da veštačka inteligencija radi ono što ste vi planirali, ponekad može sasvim neočekivano da se ponaša“, kaže i dodaje da Aleksa i Siri veoma često slušaju instrukcije sa televizije i tad dolazi do rezultata koje nismo nameravali da dobijemo. Da ne spominjemo da epl sat može biti hakovan da bi se došlo do lozinke koju unosite u računar, a sve preko praćenja pokreta. Ljudski govor, osećaj za pravednost i ljudska prava su važni, ali biće potrebno još mnogo vremena da naučimo mašine da ih razlikuju. U tom kontekstu, Muntes-Mulero navodi direktora Fejsbuka koji kaže da je veštačkoj inteligenciji lakše da prepozna objekte na fotografijama nego govor mržnje.
Muntes-Mulero kaže da situacija postaje zamršenija kad shvatimo da ne postoji jedinstvena definicija pravednosti, niti jedinstvena društvena pravila i da se često razlikuju od jedne do druge države. Zbog toga je prilično teško matematički ih definisati. Ipak, cilj je nekako poboljšati svet tako što će obezbediti da veštačka inteligencija poštuje ljudska prava i bude pravedna.
Valez-Rohas, koja radi na polju „kobotike“, saradnje (kolaboracije) ljudi i robota, kaže da počinje novo doba interakcije sa robotima u kome će oni sarađivati sa nama, dakle neće nam otimati poslove, već nam u njima pomagati. Konačno, veštačka inteligencija će pomoći robotima da shvate ljudsko okruženje u kome se nalaze. Napominje da interakcija može dovesti do izvesnih problema jer je „ljudsko ponašanje nepredvidivo“.
Robote je teško naučiti da razlikuju drugačije koncepte. Recimo, ako robotu naredite da „počisti nered“, mogao bi, umesto da obriše prolivenu kafu s poda, da obriše proračune na tabli koje ste obavljali cele nedelje, a sve to jer oba navedena primera za njega predstavljaju „nered“.
Valez-Rohas kaže da su ljudi prilično unapredili robote, počevši od onih koji su obavljali aktivnosti koje se stalno ponavljaju, preko kontrolisanih, recimo, dronova, do onih koji mogu da se kreću po sobi i sami izbegavaju prepreke. Konačno, trebalo bi da napravimo robote koji će biti samostalni i pomoći ljudima u obavljanju poslova.