Telekomunikaciona politika bi trebalo da bude zasnovana na objektivnim standardima, a ne na geopolitičkim merilima. Prema najnovijim merama koje su sproveli Kongres i Trampova administracija zvanično je zabranjeno američkim kompanijama i univerzitetima da posluju i obavljaju istraživanja sa kompanijom „Huavej“, što neće unaprediti bezbednost američke komunikacione mreže. Naprotiv, nepovoljno će uticati na američka preduzeća i potrošače, a istovremeno će stvoriti lažni utisak o bezbednosti dok će, u stvari, rizik biti znatno povećan. Zvanična zabrana korišćenja kineske telekomunikacione opreme mogla bi biti upućena američkim kompanijama u obliku „nacionalne uzbune“ koja se zasniva na „vanrednoj opasnosti“. Ipak, prava opasnost se zasniva na neosnovanim optužbama protiv kompanije „Huavej“ koje će onemogućiti Sjedinjenim Državama da povedu mnogo važniji i racionalniji razgovor o potrebi kontrolisanja sajber rizika. Takve okolnosti bi mogle da spreče Ameriku da dostigne tehnološki i privredni razvoj koji je mogla da ostvari da je samo malo bolje razmotrila činjenice. To se posebno odnosi na Univerzitet MIT koji je morao da prekine saradnju u istraživanju sa kompanijom „Huavej“, koja je bila najbolji i najnapredniji saradnik u oblasti telekomunikacija.
Težnja da se odbace kompanije kao što je „Huavej“ nema nikakve veze sa tehnologijom i efikasnom kontrolom rizika. Kompanija ima besprekoran tridesetogodišnji radni staž na polju sajber-bezbednosti i preko 500 klijenata širom sveta. Nijednom od njih nikada nisu bili ugroženi podaci zbog opreme koju je kompanija proizvela. Štaviše, njena istraživanja su vodeća u svetu koji ih oblino preuzima i kopira.
Poslušajte Ministarstvo unutrašnjih poslova
Zabrinutost zbog kompanije „Huavej“ koja se zasniva na geopolitičkim elementima je sasvim razumljiva, ali najbolje bi bilo, u tom slučaju, da se ostvari saradnja kao i pristup koji bi se sastojao od sveobuhvatne kontrole rizika, kako preporučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. S druge strane, potpuno odbacivanje kompanije stvoriće nekoliko ozbiljnih posledica i uticaće na to da država zaostane u trci u oblasti savremenih tehnologija.
Prvo, zabrana bi isključila glavni izvor inovacija – ideje, ljude i proizvode – sa američkog tehnološkog tržišta. Prošle godine, kompanija je bila peti najveći investitor u oblasti istraživanja i razvoja i uložila je više novca od kompanija kao što su „Epl“, „Intel“ i „GE“. „Huavej“ je počela sa istraživanjem 5G tehnologije pre deset godina i do sad je uložila više od 2 milijarde dolara u istraživanje, uključujući i 800 miliona dolara samo prošle godine. Zbog toga je kompanija „BT“ kao najveći dobavljač telekomunikacionih usluga u Velikoj Britaniji rekla da je „Huavej“ „trenutno jedini pravi dobavljač opreme za 5G mrežu“.
Kad vlade zabrane glavnim proizvođačima pristup tržištu, konkurencija slabi. Troškovi se povećavaju, preduzeća smanjuju investicije, a inovacija je sve manje, što znači da potrošači plaćaju veću cenu za lošije proizvode i usluge. Smanjenje konkurencije je poseban problem u Sjedinjenim Državama, gde samo dve kompanije, „Erikson“ i „Nokia“ prodaju više od 90% opreme za bežične mreže (samo da napomenem, nijedna nema sedište u Americi). Takvo stanje na tržištu primoralo je male bežične operatere da se godinama žale na visoke cene koje plaćaju za mrežnu opremu koju moraju da nabavljaju od jednog od dva navedena proizvođača.
Međutim, postoje mnogo značajnije prednosti koje donosi konkurencija od povoljnih cena. Isključivanje kompanije „Huavej“ sprečiće mnoge male dobavljače bežičnih usluga da prošire svoje mreže i prihvate naprednu 5G tehnologiju u narednim godinama i tako im onemogućiti da ponude nove i bolje usluge i inovativnije proizvode. To dalje znači da će biti manje radnih mesta i prostora za napredovanje američke privrede. Zabrana će nepovoljno uticati i na male operatere u Americi koji će morati da uklone svu opremu koju su kupili od kompanije „Huavej“ i instaliraju novu nabavljenu od drugih proizvođača. Govorimo o ogromnoj količini novca. Zbog toga će neki mali dobavljači biti prinuđeni da prekinu poslovanje jer neće moći da podnesu trošak uklanjanja postojeće i postavljanje nove opreme.
Međutim, nepovoljne posledice neće osetiti samo mali operateri već i njihovi korisnici: domovi, škole, biblioteke i mala preduzeća koji se oslanjaju na operatere da bi im obezbedili povezanost sa ostatkom Amerike i to naročito u onim delovima države gde velike telekomunikacione kompanije ne posluju. Posebno su pogođeni američki poljoprivredni proizvođači. Od poljoprivrede živi 2 miliona američkih porodica, a današnjim farmama je potrebna mobilna internet mreža da bi analizirali količinu useva, stanje zemljišta i druge važne podatke. Neto zarada na američkim poljoprivrednim imanjima bila je najmanja u poslednjih 12 godina.
Umesto da zabranite, pokušajte da testirate
Umesto zabrane, strogo i sveobuhvatno testiranje softverskog koda svih proizvođača koji ulaze u mreže Sjedinjenih Država bio bi mnogo bolji pristup. Neke države su to već uradile. U decembru prošle godine, Nemačka je podstakla sve proizvođače telekomunikacione opreme da uspostave nezavisne kontrolne laboratorije u kojima bi stručnjaci treće strane mogli da ispitaju kod i utvrde da li postoje slabosti. Kompanija „Huavej“ je otvorila postrojenje za testiranje u Bonu u novembru i još jedno u Briselu početkom ove godine. U Velikoj Britaniji, vladini predstavnici nadgledaju kompanijin centar za testiranje poslednjih osam godina i kažu da je „najrigorozniji“ na svetu.
Američki stručnjaci za bezbednost podržavaju mnogo razumniji pristup kontroli rizika nego što je jednostavna zabrana poslovanja kompanija u zavisnosti od toga gde im se nalaze glavna sedišta. Strateški dokument koji je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova prošlog proleća ne cilja na određene države u pogrešnom uverenju da opasnosti vrebaju samo u određenim delovima sveta или da su samo proizvodi kompanija iz određenih zemalja ranjivi.
Da bi Amerika učvrstila svoj položaj lidera u oblasti savremenih tehnologija, trebalo bi da sarađuje sa vodećim tehnološkim kompanijama i njihovim istraživačkim laboratorijama, umesto da im zabranjuje rad na svojoj teritoriji. Što se tržišta tiče, trebalo bi da uspostavi objektivne standarde prema kojima će se određivati pouzdanost tehnologije kompanija, standarde koji bi se primenjivali na proizvođače, uključujući i one iz Amerike, a koji žele da svoje proizvode prodaju na američkom tržištu. To bi bila mnogo efikasnija strategija od zabrane proizvođača samo na osnovu države iz koje potiču. Umesto zabrane, sveobuhvatni pristup koji bi važio za sve proizvođače unapredio bi digitalnu mrežu u Americi i učinio je bezbednijom.