Pošto je Lari Tesler, čovek koji je uveo naredbe „iseci“ i „nalepi“, kao i izraz „prilagođeno korisniku“ (engl. user-friendly ), nedavno preminuo, navešćemo još nekoliko novina u računarima koje su danas sasvim uobičajena stvar. Njegova karijera u tehnološkom sektoru trajala je pedeset godina i bio je svedok mnogih inovacija koje su sada deo našeg svakodnevnog života. Lari Tesler je 1961. godine počeo studije na Univerzitetu Stanford, koji je i sam odigrao presudnu ulogu u naglom razvoju Silicijumske doline. Tu su se sreli Bil Hjulit i Dejv Pakard pre nego što su osnovali kompaniju koja nosi njihovo ime; Lari Pejdž i Sergej Brin, osnivači „Gugla“, takođe su tamo studirali, kao i Ilon Mask.
Tesler je radio u kompanijama koje predstavljaju najveća imena u Silicijumskoj dolini: Apple, Xerox i Yahoo . Kratko je radio i u Amazon -u. Jedan od prvih računarskih stručnjaka strastveno je verovao da računari moraju da budu jednostavni za upotrebu, a neki smatraju da je Tesler tvorac izraza „prilagođeno korisniku“ (engl. user-friendly).
Sedamdesetih godina prošlog veka razvio je naredbe iseci/kopiraj i nalepi, koje se danas toliko koriste da nam je teško da zamislimo rad bez upotrebe Ctrl+X/Ctrl+C i Ctrl+V.
Evo nekih od najvećih inovacija u računarstvu koje je svet video od trenutka kada je Tesler prvi put započeo svoju karijeru na Stanfordu.
1. Priča o mišu
Još jedan veliki korak u računarstvu dogodio se sedamdesetih godina prošlog veka u istraživačkom centru Xerox Palo Alto Research Center (PARC ), u kome je Tesler radio. Bio je to miš. Iako je početni koncept za miša potekao iz rada Daglasa Engelbarta šezdesetih godina, uređaj je dorađen i usavršen u kompaniji , gde je razvijen prvi miš sa kuglicom. Miš je iz temelja promenio način na koji ljudi komuniciraju sa računarima: od čisto tekstualnog pristupa ušlo se u doba grafičkog korisničkog interfejsa sa kojim smo svi danas upoznati.
2. Dobili ste poštu
E-pošta se takođe pojavila sredinom šezdesetih i postala je jedna od najprisutnijih karakteristika modernog života. Neki bi rekli jedna od previše prisutnih. Svakog minuta svakog dana šalje se 188 miliona poruka e-pošte, a više od polovine je neželjena pošta. U ranim sedamdesetim prošlog veka, kada je simbol @ prvi put integrisan u protokole za adresiranje e-pošte, jedini koji su imali pristup poštanskom sandučetu e-pošte bili su korisnici mreže naprednih istraživačkih projekata ( ARPANET ). To je bila prva mreža širokog područja i povezala je desetine univerziteta širom Sjedinjenih Država.
3. U pokretu
Verovatno ovaj tekst ne čitate na stonom računaru. Svi uzimaju zdravo za gotovo mogućnost da ponesu svoj računar sa sobom, bilo da je u pitanju laptop, tablet или čak pametni telefon. Prva vizija mobilnog računara datira iz sedamdesetih, kada je Alan Kaj, istraživač u kompaniji Xerox PARC , dobio ideju za nešto što je nazvao Dynabook . Međutim, njegova ideja nije otišla dalje od kartonske makete. Ipak, 1981. godine svetu je predstavljen Osborne 1 – prvi prenosivi računar. Imao je ekran veličine 13 cm koji je mogao da prikaže samo 52 znaka u svakom redu teksta. Ako želite da ga imate, moraćete da izdvojite 1.795 dolara.
Prema savremenim standardima, takav uređaj je jednostavan, skoro primitivan, ali Osborne 1 je predstavljao startni pištolj u trci za proizvodnju boljih mobilnih računara. Krajem osamdesetih nekoliko kompanija je proizvodilo sopstvene uređaje, uključujući kompanije Kyocera, Epson i Apple. To je razdoblje inovacija koje je ugledalo prvu tablu osetljivu na dodir (engl. touchpad ) – pojavila se na računaru Gavilan SC , koji je pušten u prodaju 1983. godine i prvi je računar koji se pominje kao laptop.
Devedesete su bile decenija procvata za prenosive računare. Proizvođač čipova Intel je napravio prvi procesor specijalno namenjen mobilnim uređajima i mnogi veliki i poznati proizvođači računara počeli su da proizvode prenosive računare na osnovu masovno proizvedenih komponenti, kao što je ekran, procesor i štampane ploče. A onda, pre nešto više od 10 godina, svetu je predstavljen rezultat najvećeg dometa u mobilnim računarskim uređajima – pametni telefon kakav nam je svima poznat. Trenutno postoji više od 3 milijarde pametnih telefona širom sveta, a njihova upotrebna vrednost bila je jedan od ključnih faktora njihovog ogromnog uspeha.
4. Super povezana budućnost
Sledeći veliki talas u tehnologiji već nam je pred vratima: mobilna tehnologija pete generacije ( 5G ), za koju se predviđa da će ostvariti oko 3,6 biliona dolara finansijskog dobitka i stvoriti 22,3 miliona radnih mesta do 2035. godine. Igraće važnu ulogu u rastu pametnih gradova i Četvrtoj industrijskoj revoluciji. To bi čak moglo pomoći napretku ka nekim od ciljeva održivog razvoja koje su navele Ujedinjene nacije. I tokom narednih pet godina ulaganja u 5G mreže verovatno će dostići jedan bilion dolara.
Izveštaj Ujedinjenih nacija Cilj održivog razvoja 12 poziva na odgovornu potrošnju i proizvodnju, na smanjenje otpada i očuvanje resursa. Mreža 5G već pomaže u smanjenju otpada u pametnim fabrikama. Njena uloga u upravljanju pametnim gradovima, gde senzori prikupljaju podatke o svakodnevnom užurbanom gradskom životu, pomoći će u smanjenju saobraćajnih gužvi i emisije štetnih gasova tako što će omogućiti nesmetano odvijanje saobraćaja.
Takođe ima potencijal za suštinsku promenu u pružanju više vitalnih usluga kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita međusobnim povezivanjem ljudi i njihovim povezivanjem sa uređajima koji mogu da prikupljaju važne informacije. Lekari će moći da procene vitalne znakove osobe – otkucaje srca, krvni pritisak, disanje i još mnogo toga – u realnom vremenu, bez obzira na to koliko su udaljeni od pacijenta.