Nemačka uglavnom trpi kritike zbog sporog ulaganja u digitalne tehnologije, naročito u veštačku inteligenciju. Vlada želi da uloži 3 milijarde evra pre 2025. godine i pokuša da u dostigne saznanja svetskih lidera na tom polju. „Proizvedeno u Nemačkoj“ je natpis koji uglavnom izaziva odobravanje potrošača. Vekovima su se Nemci dokazivali da su pravi majstori u proizvodnji različitih stvari, od dizel-motora do helikoptera, od Bunzenovog gorionika do mikrofona. Kako se nemačka opštepoznata veština i spretnost snalaze u digitalnoj eri, posebno u sve važnijoj oblasti veštačke inteligencije? Mnogo kritičari kažu da situacija nije baš najbolja, s obzorom na to da se ispred Nemačke nalaze države kao što su Amerika, Kina, Izrael, Velika Britanija, Kanada, Japan i Francuska u trci za nadmoć u veštačkoj inteligenciji.
Prema studiji koju je objavila konsultantska firma „Makinsi“, ako Nemačka ne požuri u primeni veštačke inteligencije u različitim privrednim granama, od medicine do transporta, i to tokom sledeće decenije, njen bruto nacionalni dohodak planiran za 2030. godinu može biti manji za jednu trećinu. Drugim rečima, napredak države zavisi od toga koliko brzo će uspeti da proširi upotrebu tehnologije veštačke inteligencije. Zbog toga i ne čudi što će ceo vladin kabinet provesti 14. i 15. novembar u Potsdamu, gde najvažnija tema razgovora neće biti Bregzit, migranti, niti budućnost dizela već kako Nemačka može da postane globalni lider u razvoju veštačke inteligencije.
Ambicije u razvoju veštačke inteligencije
Iako veštačka inteligencija ne predstavlja novinu, ipak je poslednjih nekoliko godina njen budući značaj postao izuzetno istaknut što se potvrđuje sve većim ulaganjima u njeno istraživanje i razvoj u Kini, Sjedinjenim Državama i u mnogim drugim zemljama. Nemačka verovatno, možda i sa malim zakašnjenjem, želi da se uključi u trku. Glavni razlog sastanka u Potsdamu je razmatranje vlade o najboljim ulaganjima 3 milijarde dolara u istraživanje i razvoj veštačke inteligencije do 2025. godine.
U aprilu je nemačka kancelarka Angela Merkel govorila o potrebi da se dostigne Kina u razvoju veštačke inteligencije i naglasila da Nemačka značajno napreduje u planiranju budućeg razvoja. Istakla je da se stvara opšta strategija razvoja i planovi o ubrzanju rada na veštačkoj inteligenciji.
U julu je nemačka vlada objavila detalje strateškog plana razvoja veštačke inteligencije koji treba da bude završen ovog meseca i predstavljen na Digitalnom samitu u decembru ove godine. Prema istaknutim ciljevima, Nemačka bi trebalo da postane globalni lider na polju istraživanja i razvoja veštačke inteligencije. Dakle, „Veštačka inteligencija proizvedena u Nemačkoj“ postaće svetski poznati brend.
Uvrežena bojazan
Uzroke kašnjenja Nemačke u razvoju veštačke inteligencije možemo tražiti u njenim kulturološkim stavovima. Zbog nacionalne opsednutosti zaštitom privatnosti, nemački građani su posebno obazrivi u vezi sa veštačkom inteligencijom i njenom značajnom oslanjanju na podatke. S obzirom na nemačku veštinu u proizvodnji, izvesno je da se država više usredsređuje na hardver nego na softver.
Drugi razlog je taj što ljudima u Nemačkoj treba mnogo vremena da shvate da vrednost može postojati i u apstraktnim stvarima kao što su softveri, algoritmi i podaci. S druge strane, dok se sve političke partije slažu da treba pristupiti digitalizaciji i da je veštačka inteligencija pokretač napretka, narod je sumnjičav. Sve je to povezano sa strahom od gubitka posla i nastojanja da se sačuvaju podaci.
U skladu sa vremenom
Izgleda da se prilike, ipak, menjaju. Sastanak u Potsdamu bi trebalo da utvrdi vladine stavove o napretku digitalizacije. Sledeći korak bi trebalo da se sastoji u podršci kako privatnih tako i poslovnih investitora koji bi bili voljni da ulože novac u inovativne kompanije koje bi se bavile veštačkom inteligencijom.