Odluka kompanije „Amazon“ da odustane od izgradnje svog drugog sedišta ( HQ2) u Njujorku zbunila je kako stručnjake u oblasti tehnologije, tako i kritičare. Međutim, pokrenula je i neka pitanja u vezi sa ambicioznom ekspanzijom tehnoloških kompanija kao i sa njihovom saradnjom sa državnim i lokalnim vlastima. Stručnjaci kažu da su planovi kompanije propali u Njujorku jer je javnost žestoko protestvovala protiv ogromnih poreskih olakšica koje se nude korporativnoj Americi. Dodaju da bi slučaj kompanije mogao nepovoljno da utiče na ugovore drugih kompanija kao i njihov odnos prema stavu javnosti u vezi sa njihovim širenjem i bogatstvom koje poseduju. Treba da napomenemo da su i druge istaknute firme, među njima su „Gugl“ i „Epl“, takođe dobile milione poreskih olakšica dok su se širile u Sjedinjenim Državama. Poznavaoci prilika kažu da će posle ovog slučaja i druge kompanije biti mnogo obazrivije pri sklapanju ugovora. To ne znači da novih sedišta i podružnica više neće biti, već da će kompanije biti mnogo umerenije u zahtevima za poreskim olakšicama nego što je to bio slučaj do sada pošto znaju da bi posao mogao da im propadne zbog pritiska javnosti.
Što se tiče javnosti u Njujorku, navešćemo nekoliko razloga koje su istakli ondašnji aktivisti protiv „Amazona“. Prvo su naveli kompanijine poslovne veze sa Odeljenjem za imigraciju i agencijama nadležnim za carinu i granične prelaze zbog čega bi njeno prisustvo u Kvinsu bila neka vrsta uvrede za stanovnike tog dela Njujorka jer su tu nastanjeni uglavnom doseljenici. Drugi razlog je povećanje stanarina i izmeštanje siromašnijih stanovnika koji tu više ne bi mogli da žive. Grad se pobunio kad je direktor kompanije izjavio da će njegova firma sigurno reagovati ako radnici pokušaju da organizuju bilo kakav oblik sindikalnog udruživanja.
Ipak, najveće negodovanje su izrazili lokalni zakonodavci i pravnici zbog sveopšteg angažovanja javnosti dok je kompanija tragala za najboljim mestom za svoje sedište, što je nateralo Njujork da ponudi „Amazonu“ poreske olakšice u iznosu od 3 milijarde dolara da bi privukao kompaniju. Jedan od vođa pokreta protiv „Amazona“ ističe da se podzemna železnica u gradu raspada, da u školama nedostaju klupe i knjige, da se uvodi štednja u javni gradski sektor, ali da se odjednom pojavilo 3 milijarde dolara za najbogatijeg čoveka na svetu i njegovu najveću korporaciju na planeti.
„Amazonova“ višemesečna potraga za lokacijom novog sedišta privukla je neverovatnu pažnju od početka, a mnogi gradovi su kompaniji slali svoje ponude da bi konkurisali za dobijanje projekta. Nastala je opšta pomama; neki gradovi su bili spremni da promene naziv, drugi su isticali svoju moć, a kompanija je sve vreme bila prilično tajnovita. Konačno, objavila je spisak koji se sastojao od 20 gradova, da bi na kraju proglasila pobednike, Njujork i Severnu Virdžiniju, kao i Nešvil u kome je smeštena manja podružnica. Sve to se odigralo u novembru 2018. godine.
Čuju se i mišljenja da je proces potrage za lokacijom od početka bila smicalica, naročito kad su počele da se šire glasine o Vašingtonu i Njujorku, dok je kompanija davala lažnu nadu nekim manje razvijenijim gradovima koji bi jedva i oberučke dočekali tehnološkog giganta u svojoj okolini. Potraga za lokacijom je, u stvari, predstavljala ispitivanje količine podataka koje bi mogla da izvuče iz gradova i naravno količine novca. Izgleda da je Njujork uspeo da se odbrani od korporativne pohlepe, eksploatacije radnika i moći najbogatijeg čoveka na svetu.
Ipak, nije još sasvim jasno kako će neuspeh „Amazona“ uticati na ostale tehnološke kompanije koje proširuju svoje polje delovanja. S druge strane, „Gugl“ i „Epl“ se godinama brzo proširuju po celoj zemlji, ali mnogo tiše i sa manje pompe. Tim Kuk je rekao da ga „Amazonova“ potraga podseća na „izbor za mis“. Kompanija „Gugl“ je u sredu objavila da će uložiti 13 milijardi dolara u kancelarije i centre za obradu podataka u 14 država, uključujući Ohajo, Teksas, Nebrasku i Nevadu. Na taj način, kompanija će biti prisutna u 24 države Sjedinjenih Država. Pri tom, obezbedila je posao za 10.000 radnika prošle godine i investirala 9 milijardi dolara.
Na kraju prošle godine, kompanija „Epl“ je objavila da će poslovanje proširiti u gradove među kojima su Sijetl, San Dijego i Kalver Siti u Kaliforniji, a planira da otvori poslovnice u Pitsburgu, Njujorku i Bolderu u Koloradu u naredne tri godine. Kompanija kaže da je na dobrom putu da stvori ukupno 20.000 radnih mesta do 2023. godine. U Odseku za odnose sa javnošću u „Guglu“ kažu da se njihova kompanija neprestano razvija već 18 godina, ali nikada nisu oko toga dizali buku или tražili pomoć od države. Sve su postigli samo svojim marljivim radom.
Ipak, sigurni smo da će poreske olakšice drugih kompanija mnogo temeljnije ispitivati. Međutim, „Vašington post“ je u petak objavio da je kompanija „Gugl“ do sad dobila milione dolara poreskih olakšica, veoma često bez mnogo buke, tako da su lokalni stanovnici bili potpuno neobavešteni. Prošlog maja, recimo, Teksas je odobrio 10 miliona poreskih olakšica za centar za podatke kompanije „Gugl“. Veoma često se i dve pomenute kompanije navode kao glavni krivci za porast cena stanarina i izmeštanje siromašnih stanovnika. Povlačenje „Amazona“ iz Njujorka moglo bi da ohrabri protivnike širenja kompanija i pojača proces koji bi se mogao nazvati „pobuna protiv tehnoloških giganata“.
Kompanija se povukla iz Njujorka jer se odmah suočila sa antikorporativnim otporom koji ju je nazvao pohlepnim orijašem koji izrabljuje najmanje plaćene radnike. Stručnjaci kažu da je kompanijin dogovor sa Njujorkom propao zbog ogromnih poreskih olakšica koje su joj obećane, dakle zbog pohlepe.
Amazon ipak ne odustaje, ali sad zagovara strategiju koja mnogo više liči na ono što rade „Epl“ i „Gugl“. Kompanija kaže da planira da stvori još 25.000 radnih mesta u 17 gradova u kojima već ima podružnice i nastavlja sa izgradnjom sedišta u Arlingtonu i poslovnice u Nešvilu. Iako je otkazala izgradnju centrale u Kvinsu, kompanija kaže da će, ipak, otvoriti 5.000 radnih mesta u Njujorku. Amazon će i dalje nastojati da proširi poslovanje u tom gradu i stvoriće 25.000 novih radnih mesta u toku sledećih deset godina.
Mnogi veruju da će u tome i uspeti.