Borba protiv monopolista počinje da se zahuktava. Do sada se o takvoj borbi samo nadugačko razgovaralo, ali neke konkretne akcije nije bilo, bar ne u Americi. Nadležni su samo spominjali obračun sa monopolistima, ali ništa nisu preduzimali. Izgleda da prilike počinju da se menjaju i da su velike tehnološke kompanije napadnute sa tri strane i to iz Amerike, Evropske unije i Velike Britanije. Prošle nedelje je kandidatkinja za predsednicu Elizabet Voren navela neke od smernica smelog plana da se tehnološki giganti „razbiju“ na manje delove, odnosno, da se elementi njihovih platformi odvoje od poslovnih ogranaka koji plasiraju proizvode na platformama. Rekla je da kompanija „Amazon“ ne bi trebalo da rukovodi tržištem na kome prodaje proizvode, niti bi kompanija „Gugl“ trebalo da upravlja pretraživačem koji treba da odluči kako da rangira svoje servise.
S druge strane, Džejson Furman, profesor sa Harvarda i nekadašnji savetnik Baraka Obame, napisao je izveštaj na 150 strana za britansko Ministarstvo finansija. Ovde ćemo vam pružiti samo kratku analizu najvažnijih elemenata njegovog izveštaja, koji, ukratko rečeno, predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju Silicijumskoj dolini. Treba dodati da se značajno razlikuje od plana Vorenove kao i od predloga koji je dala Evropska unija.
Mali korak za Furmana
Izveštaj profesora Furmana nedvosmisleno navodi da tehnološko giganti nemaju dovoljno jaku konkurenciju na tržištu. Osim promene i osavremenjivanja britanskih zakona, potrebno je ovlastiti novu vladinu agenciju koja bi sprečila nasilničke postupke lidera na tržištu. Upravna kancelarija za konkurenciju na tržištu bi trebalo da ima veću moć pri sprečavanju spajanja digitalnih kompanija. Osim toga, trebalo bi da sprovede zvanično istraživanje tržišta digitalnog oglašavanja kojim vladaju dve monopolističke kompanije „Fejsbuk“ i „Gugl“.
Najzanimljiviji predlog je omogućavanje potpune pokretljivosti podataka, što znači da biste mogli da prikupite listu svojih prijatelja sa „Fejsbuka“ или svoju istoriju pretraživanja sa „Gugla“ i da ih u potpunosti prenesete u konkurentski servis, odnosno, kompaniju. Tehnički, takva mogućnost je već utvrđena Opštom regulativom o zaštiti podataka o ličnosti koja je na snazi u Evropskoj uniji, ali čini nam se da još nije donela očekivane rezultate. Kad bi se stavovi regulative doslovno i strogo primenjivali, onda bi društvena mreža morala da vam omogući takvo prebacivanje podataka koje je vrlo slično onom koje postoji između banaka u Britaniji, između komunalnih službi или dobavljača usluga mobilne telefonije koji moraju da sarađuju i odmah vas na vaš zahtev prebace u drugu kompaniju.
U izvešaju je naveden još jedan vrlo zanimljiv predlog, a to je „otvorenost podataka“, što znači da bi velike kompanije mogle biti primorane da otvore neke od svojih podataka manjim firmama i tako im omoguće da se takmiče na mnogo ravnopravnijem polju. Ipak, to bi moglo da pogorša ionako tešku situaciju u vezi sa zaštitom privatnosti podataka, s obzirom na skandale koji su se nedavno dogodili kad su različite aplikacije između sebe delile podatke korisnika. U izveštaju se navodi da se mora očuvati anonimnost podataka kao i stroga kontrola nad njima. Ako bi se taj problem prevazišao, otvorile bi se nova mogućnosti za zdravu konkurenciju i, potencijalno, kompletna tržišta za male firme koje zavise od podataka većih kompanija.
Plan za razvoj tržišta
Treba da spomenemo i po čemu se Furmanov plan razlikuje od onog predloženog u Americi i od predloga koji je pojavio u Evropskoj uniji. U njemu se ne spominje brzopleta odluka Vorenove da tehnološke platforme koje prevazilaze određeni veličinu nazove „uslugama“, niti im je zabranjeno da trguju na sopstvenim platformama. U stvari, Furmanov plan odbacuje predlog da se velike kompanije tretiraju kao uslužne i da im se naloži da se lepo ponašaju. Umesto toga, plan se bori za sprovođenje mera koje bi olakšale novim kompanijama da se nadmeću da gigantima. Plan ne prati iste smernice kao Margaret Vestager, komesarka za zaštitu konkurencije na tržištu Evropske unije, koja je novčano kaznila kompaniju „Gugl“ zbog favorizovanja svojih servisa u rezultatima pretrage i zbog toga što primorava proizvođače telefona koji koriste operativni sistem android da unapred instalira 11 aplikacija čiji je vlasnik kompanija „Gugl“. Izveštaj podržava evropski plan i kaže da bi nadležnima trebalo dati više moći da preduzmu određene mere. Ipak, izveštaj smatra da su sve preduzete aktivnosti nedovoljne i da dovode do nesigurnosti. Prema izveštaju, potrebno je uspostaviti pravila koja će naterati moćnike da konkurenciji malo pomognu.
Dakle, trenutno postoje tri različita pristupa rešavanju monopolističke situacije na tržištu na kome učestvuju tehnološke kompanije. Izgleda da je britanski pristup najliberalniji i najnaklonjeniji tržištu. Ne bi trebalo isticati razlike između stavova jer i Furman podržava razvoj saradnje između Upravne kancelarije za konkurenciju na tržištu sa sličnim organizacijama u drugim zemljama. Ipak, bilo bi lepo videti kakav će uticaj tri predložena plana imati na promenu prilika u monopolističkoj situaciji i da li će uopšte početi da se primenjuju.