Podvodni internet kablovi izazivaju geopolitičke tenzije

Da li se povlače pogrešne veze?

Ako ste ikada poslali imejl odmaralištu na Fidžiju или Vanuatu da biste rezervisali dugo očekivani odmor, verovatno je vaša poruka putovala podvodnim internet kablom. Takvi kablovi omogućavaju protok velikog dela internet saobraćaja širom sveta, zajedno sa podzemnim optičkim vezama i satelitima. Za ostrvske zemlje Pacifika podvodni internet kablovi mogu biti od presudnog značaja. Broj pacifičkih ostrvskih zemalja sa takvim vezama značajno se povećao poslednjih godina. Uprkos tome, mnoge zemlje se i dalje oslanjaju na samo jedan kabl, a druge uopšte nisu povezane. Svaki podvodni kabal je otprilike širine creva za zalivanje i napravljen je od zaštitnih slojeva metala i plastike omotanih oko optičkih vlakana, širokih kao dlaka, koji prenose signale kao svetlosne impulse. Svetskim morskim dnom prolazi više od 400 podvodnih kablova, ukupne dužine 1,3 miliona kilometara. Internet je započeo kao projekat američke vlade i njim i danas dominiraju Sjedinjene Države. Pošto su se kineske kompanije uključile u postavljanje podvodnih kablova, geopolitika utiče na ključne odluke o uvođenju internet kablova širom Pacifika.

Donacije i kablovi

Mnogobrojni donatori su odlučili da pomognu pacifičkim ostrvskim državama u težnji da ostvare što bolju povezanost sa internetom tako što su finansirali postavljanje novih kablova. Australija je finansirala kablovski sistem Koralnog mora za Papua Novu Gvineju i Solomonova ostrva koji je pokrenut u decembru 2019. godine. Novi Zeland je podržao deo veze kod Kukovih ostrva na kabal Manatua, koja je postavljena kod Kukovih ostrva u septembru 2020. godine. Australija, Sjedinjene Države i Japan planiraju drugi kabl za Palau, a Australija je obezbedila sredstva za procenu opcija trase za prvi kabl za Istočni Timor.

Kineske kompanije su isključene

Polaganje podvodnih internet kablova uplelo se sa geopolitikom. Nedavni tenderski proces za kabl Istočne Mikronezije, koji je trebalo da finansiraju Svetska banka i Azijska razvojna banka, izazvao je nepovoljne reakcije Sjedinjenih Država koje su upozorile savezne države Mikroneziju, Nauru i Kiribati na „bezbednosne pretnje koje potiču od ponuda kineskih kompanija po nižoj ceni ”. Možda je takva zabrinutost dovela do toga da se sve tri ponude odbace. Nauru je od tada navodno razmatrao kablovsku rutu koja bi se povezala sa Solomonovim ostrvima (omogućavajući internet saobraćaju da odatle ide ka Australiji). Druga mogućnost je da se Sjedinjene Države uključe u finansiranje kabla koji bi bio postavljen na istoj ruti koja je prvobitno planirana.

Vlada Solomonovih ostrva navodno je angažovala kinesku kompaniju da položi kabl od Solomonovih ostrva do Australije, ali tada se umešala australijska vlada koja je finansirala projekat. Taj potez isključio je iz posla kompaniju Huawei Marine, sa kojom su Solomonova ostrva ugovorila obavljanje posla.

Bezbednosni problemi

U Australiji i među saveznicima postoji zabrinutost zbog potencijalnih rizika povezanih s Kinom koja ima pristup или kontrolu nad internet kablovima. Zabrinutost se povećava otkako je kineska kompanija „Huavej“ počela da postavlja podvodne kablove. Tajvan je navodno izrazio sličnu zabrinutost: Tajvan tvrdi da Kina podržava privatna ulaganja u pacifičke podmorske kablovske mreže da bi tako špijunirala inostrane države i nezakonito došla u posed određenih podataka.
Izgleda da je zbog slične zabrinutosti došlo i do otkazivanja postavljanja tri planirana kabla, koje su, između ostalih, podržale kompanije „Fejsbuk” i „Gugl”. Trebalo je da kablovi povežu Hong Kong. Planovi su se promenili nakon uvođenja zakona o ekstradiciji u Hong Kongu i drugih promena u njegovom političkom okruženju.

Pošto se odustalo od kablovskog povezivanja Hong Konga i Amerike, napušten je projekat Pacific Light Cable, kao i Bay-to-Bay Express, koji je trebalo da poveže San Francisko i Hong Kong.

Američke sankcije

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država jasno je izrazilo svoju zabrinutost: Direktna kablovska veza između Sjedinjenih Država i Hong Konga predstavljala bi neprihvatljiv rizik po nacionalnu bezbednost i interese sprovođenja zakona Sjedinjenih Država.

Sjedinjene Države su uvele sankcije protiv kompanije „Huavej“ i drugih kineskih kompanija. Sa svoje strane, „Huavej“ je više puta odbacila optužbe za špijuniranje i veze sa kineskom državom i ponudila svoju opremu na proveru i testiranje.
U avgustu ove godine, kineska telekomunikaciona kompanija China Mobile povukla se iz vlasništva nad kablom koji treba da poveže Filipine i Sjedinjene Države. Sankcije protiv kompanije sprečile bi dalji razvoj projekta kablovske mreže.

Geopolitika nije jedina briga

Australija je nedavno najavila saradnju u izgradnji nuklearnih podmornica sa Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom, što bi moglo da se nastavi i saradnjom na uspostavljanju strateških predloga za kablovsko povezivanje. Planovi bi na prvo mesto stavili potrebe zemalja i njihovih građana u vezi sa internet kablovima. Planiranje nove internet infrastrukture takođe bi uzelo u obzir uticaj postavljanja kablova na okolinu. Ipak, izgleda da se najveća pažnja posvećuje geopolitičkim elementima takvog projekta s obzirom na to da Amerika dominira internetom i kontroliše uvođenje internet kablova ne samo na Pacifiku nego i širom sveta. Ostaje nam da vidimo šta će to značiti za ljude u ostrvskim državama Pacifika. Ako se tradicionalni partneri dogovore sa lokalnim liderima o tome šta žele, onda bi sve moglo biti u redu. Vreme će nam otkriti da li pristup internetu u pacifičkom regionu sputavaju geopolitičke tenzije.

6473-podvodni-internet-kablovi-izazivaju-geopoliticke-tenzije