Saudijska Arabija koristi vojnu tehnologiju da bi pronašla mobilne telefone žena koje su pobegle od patrijarhalnog sistema. Četiri žene, koje su zahtevale da ostanu anonimne zbog straha od odmazde, shvatile su da ih prate preko IMEI broja njihovih telefona. Preko tog jedinstvenog matičnog broja moguće je locirati telefon bilo gde u svetu. Takav postupak uglavnom koristi američka vojska da bi precizno usmerila napade bespilotnih letelica, ali vrlo retko se upotrebljava u civilne svrhe. Zbog toga je sasvim jasno da je Saudijska Arabija veoma ozbiljno shvatila okolnosti u kojima se našla. Naime, sve veći broj žena beži iz represivnog društva u kome dominiraju muškarci. Međutim, sve one znaju da će biti praćene, kao i da će vlasti ispitivati njihove prijatelje, nadzirati objave na društvenim mrežama i poništiti njihove pasoše. Ipak, niko ne očekuje da će saudijska policija tražiti stare kutije u kojima su bili spakovani telefoni u potrazi za IMEI brojem.
Ipak, prema mnogobrojnim izvorima, to se dešava kad policija pokušava da locira sve veći broj žena koje beže iz države svake godine. Kutija u kojoj je kupljen telefon može da pruži informacije koje bi mogle da – uz pomoć špijunske opreme za praćenje – vrlo precizno lociraju izbegle žene. Od svih informacija najkorisnija je ona koja sadrži petnaest cifara i predstavlja svojevrsni „matični broj“ telefona odnosno IMEI (engl. International Mobile Equipment Identity). Takav postupak praćenja uglavnom se koristi u vojne i obaveštajne svrhe.
Pošto svake godine iz Saudijske Arabije pobegne oko 1.000 žena, ne čudi što država vrlo ozbiljno shvata problem, jer smatra da je to opasnost po nacionalnu bezbednost koju stavlja u istu kategoriju sa terorističkim napadima. Četiri žene, koje su pobegle u poslednje dve godine, iznele su svoja iskustva iz perioda kad su državni organi pokušavali da ih lociraju. Dve žene koje su pobegle početkom 2019. godine rekle su da su pripadnici saudijske bezbednosne službe došli u njihove porodične kuće posle njihovog odlaska i da su tražili kutije u kojima su bili upakovani njihovi mobilni telefoni. Odbegle žene, koje su zahtevale da ostanu anonimne zbog straha od odmazde, rekle su da su saudijski agenti saopštili porodicama da su IMEI brojevi ključni podaci za pronalaženje odbeglih žena i njihov povratak kući.
Treća žena, koju su saudijski agenti uhvatili pošto je pobegla, potvrdila je da je IMEI broj odigrao glavnu ulogu u celom postupku. Agenti su je pronašli u bivšoj sovjetskoj republici Gruziji 2018. godine, a advokat koga joj je dodelila država, rekao joj je da su je obaveštajci pronašli pomoću IMEI broja i naravno, uz pomoć gruzijske policije koja je dobila zahtev od saudijske vlade da je pronađe. Žena je vraćena u Saudijsku Arabiju gde se i danas nalazi. Četvrtu ženu je skoro zadesila ista sudbina pošto je iz Saudijske Arabije pobegla u Australiju i zatražila državljanstvo. I nju su saudijski agenti pronašli pomoću IMEI broja, ali uspela je da dobije azil pre nego što su pokušali da je vrate u njenu domovinu.
„Trivijalni“ postupak za pronalaženje odbeglih žena
IMEI broj je uglavnom napisan u odeljku u koji se smešta SIM kartica или na poleđini prostora gde treba da stoji baterija mobilnog telefona. Na ajfonu 6S i starijim modelima, nalazi se na zadnjem donjem delu telefona. Praćenje ljudi pomoći IMEI broja je postupak koji koristi policija, služba nacionalne bezbednosti i vojne službe. Američka agencija za nacionalnu bezbednost koristi IMEI brojeve telefona koji pripadaju metama u Avganistanu da bi mogla da usmeri napade bespilotnih letelica, kako je navedeno u dokumentu koji je otkriven 2015. godine.
Stručnjaci tvrde da je za Saudijsku Arabiju i svaku drugu državu na svetu postupak određivanja nečije lokacije pomoću IMEI broja telefona potpuno trivijalna stvar. Kad se mobilni telefon poveže na baznu stanicu, on deli svoj IMEI broj i ostale jedinstvene identifikatore, što znači da lokalne telekomunikacione kompanije u Saudijskoj Arabiji znaju fizičku lokaciju svakog telefona u državi i mogu biti primorane da tu informacije podele sa vlastima. Univerzitet u Torontu je otkrio da su u maju saudijski obaveštajci hakovali telefone trojice protivnika saudijske vlade. Jedan od njih tuži izraelsku bezbednosnu kompaniju „ NSO Group“ koja je, prema njegovim rečima, prodala saudijskim vlastima program za hakovanje mobilnih telefona poznat pod nazivom Pegasus. Kompanija je izjavila da softver ne obuhvata praćenje IMEI broja i tvrdi da program ne predstavlja alatku za praćenje azilanata i političkih disidenata.
Kako odbegle žene narušavaju sliku saudijskog napretka
Korišćenje dobro osmišljenih procesa hakovanja disidenata i praćenja odbeglih žena u suprotnosti je sa slikom kulturnog napretka koju često ističe princ Mohamed bin Salman, koji se nalazi na čelu kraljevstva. Prema prinčevom zvaničnom planu za osavremenjivanje nacije, koji se naziva Vizija Saudijske Arabije 2030, žene su u junu 2018. godine dobile pravo da upravljaju automobilima, a novi zakon kaže da muž ne može da se razvede od svoje supruge bez njenog znanja. Pošto je beg dve žene početkom 2019. godine privukao veliku globalnu pažnju, saudijske vlasti su u februaru prikazale video sadržaj u kome se te žene smatraju terorističkim operativcima džihada i rade za Islamsku državu. Ove godine značajno se povećao broj žena koje beže iz Saudijske Arabije i privlače ogromnu medijsku pažnju, a sve zahvaljujući društvenim mrežama. U januaru je osamnaestogodišnjakinja postavila snimak svog bega od porodice i traženja azila. Ubrzo je imala 114.000 pratilaca i izazvala veliko medijsko interesovanje. Pošto se zabarikadirala u hotelskoj sobi u Bangkoku, konačno je dobila azil u Kanadi. Saudijski otpravnik poslova u Bangkoku se našalio i rekao da bi bilo bolje da joj je tajlandska policija „oduzela mobilni telefon umesto pasoša“.
Gruzija je najomiljenija destinacija za odbegle žene iz Saudijske Arabije jer im nije potrebna viza da bi ušle u zemlju. Mnoge odmah promene SIM karticu, ali to im ne pomaže mnogo jer se, u tom slučaju, menja samo IMSI (engl. International Mobile Subscriber Identity) broj, ali IMEI ostaje isti tako da dobavljači mobilnih usluga odmah vide da se u istom telefonu koristi druga SIM kartica. Da bi izbegle praćenje, trebalo bi da promene telefon, fizički uklone i zamene čip da bi dobile novi IMEI broj или jednostavno koriste telefon sa IMEI brojem koji je moguće reprogramirati.