U oktobru 1981. godine, kompanija je napravila istorijski potez kad je sliku Stiva Džobsa postavila na naslovnu stranu časopisa. U to vreme, Džobs je imao dvadeset i šest godina i kompanija „Epl“, koja je tada nosila naziv „Epl kompjuter“ tek je pustila svoje akcije na tržište. Džobs je vredeo, prema tadašnjoj proceni, 163 miliona dolara. Imao je bradu i dugačku kosu i ostao takav zarobljen u vremenu. Valjalo bi se malo pozabaviti prvim danima kompanije, dakle, onim periodom pre ajfona, ajtjunsa, pre Mekbuk računara, čak pre Mekintoša. To je kompanija, koje se seća X -generacija, koja je tad išla u osnovnu или srednju školu, ona koja je prvi put naučila nešto malo o programiranju na računaru Epl II.
U razmatranju prvih koraka kompanije, trebalo bi spomenuti dva momenta. Prvi se odnosi na glavnog izvršnog direktora kompanije Majkla Skota koji je na tom položaju bio od februara 1977. godine pa sve do marta 1981. Drugi se uglavnom odnosi na odluku koju je Skot doneo 1980. godine i izrazio je u poruci koja se sastojala od osam rečenica i koju je, naravno, cirkularno poslao svim zaposlenima.
STUPA ODMAH NA SNAGU!!! PISAĆE MAŠINE SE NE SMEJU VIŠE KUPOVATI, IZNAJMLJIVATI, itd, itd.
„Epl“ je inovativna kompanija. Moramo imati veru i biti lideri u svim oblastima. Ako je tekst procesor toliko savršen, hajde da ga koristimo!
Cilj: Do 1, januara 1981. godine u kompaniji „Epl“ NEĆE biti nijedne pisaće mašine… Smatramo da je pisaća mašina zastarela. Hajde da to dokažemo i pokušamo da ubedimo i naše kupce u to.“
Danas nam poruka izgleda zabavno zastarelo, ali 1981. pisaće mašine su bile izuzetno delo tehnike. Sama izjava da cela kompanija više neće koristiti pisaće mašine predstavljala je ogroman gorak napred. Pošto je kompanija „Epl“ u to vreme bila vodeći proizvođač računara, bilo je potrebno utvrditi koliko je Epl II računara prodato do 1981. godine. Međutim, zapisi koji postoje o akcijama kompanije i poslovanju na berzi, ipak, ne sežu toliko daleko, ali postoji još jedan izvor gde se takvi podaci mogu dobiti. Tu je pronađeno da je kompanija 1981. godine ostvarila 334 miliona dolara profita. Dakle, ako smo procenili da je računar Epl II u to vreme koštao 2.500 dolara, onda možemo reći da je kompanija prodala oko 132.000 računara te godine.
Došli smo do još jednog podatka, ne toliko osnovanog, da je kompanija do kraja 1982. prodala 750.000 računara Epl II . Bilo kako bilo, to je, ipak, mali broj. Međutim, trebalo je da osvoji prilično veliko tržište. S druge strane, „Epl“ je objavila da je samo prošle godine prodala skoro 47 miliona telefona.
Stiv Džobs je u članku koji je objavljen u pomenutom časopisu, na čijoj je naslovnoj strani bio, rekao da je personalni računar na istom nivou kao četiri druge inovacije koje u to vreme nisu bile toliko stare, a to su: električna IBM pisaća mašina, kalkulator, kopir-aparat kompanije Xerox i noviji i napredniji telefonski sistem. Taj članak predstavlja najbolji primer istorije poslovanja. Za razliku od političke i vojne istorije, mislim da se ne vraćamo dovoljno u istoriju poslovanja da bismo se stavili u položaj onih ljudi koji su u to vreme morali da donose važne odluke i tako naučili ponešto iz iskustva tih poslovnih ljudi. Ipak, u slučaju kompanije „Epl“ iz 1981. godine, Skot, čak i Džobs koji se, dobro je poznato, nikako nije slagao sa njim, govorili su isto, ali na drugačiji način, a to je: „Ako mi nismo sposobni da pojedemo ono što smo spremili, zbog čega bi to naši kupci morali da urade?
Ako želite nešto savremeniji primer, spomenućemo kompaniju „Majkrosoft“, koja je početkom ove godine, svojim zaposlenima zabranila da na radnom mestu koriste neke druge aplikacije za razgovor osim aplikacije Majkrosoft tims. Radi se o tome da svoju firmu gradite jer verujete u nešto. I vi i vaši zaposleni moraju biti vernici u tom smislu. Ako ne želite da živite danas koje je već vaša vizija sutrašnjice, zašto bi vas bilo ko drugi pratio na tom putu? Mogli bismo svi jednostavno da se vratimo pisaćim mašinama.