Област рачунарских наука представља сплет креативних и иновативних мислилаца који припадају различитим срединама, расама и половима иако су ваши ставови у вези са тим можда другачији. Ако сте амбициозни програмер, софтверски инжењер или научник који се бави подацима – или можда студент који се бори да стекне диплому из рачунарства – вероватно ћете се запитати: „На кога да се угледам“? Ако припадате групи која је недовољно заступљена у рачунарској науци, као што су људи друге боје коже, жене и ЛГБТ особе, на то питање би тешко нашли одговор. Међутим, морамо да вас обавестимо да постоје неки врло познати рачунарски стручњаци различитих опредељења који би могли да вам буду инспирација.Рачунарском науком нису увек доминирали белци (односно, бели мушкарци). Можемо да кажемо да је та област сплет креативних и иновативних мислилаца свих раса, полова и порекла. Током времена, област постаје све разноврснија и инклузивнија.
Изоставили смо оне стручњаке за које су сви чули, као што су:
Илон Маск
Бил Гејтс
Стив Возњак
Марк Закерберг
Пол Ален
Тим Бернерс-Ли
Џон Макафи
Кен Томпсон
Кевин Систром
Лари Пејџ
Иако су сви које смо навели изузетно утицајни, они ипак представљају групу која се састоји од предузетника, мушкараца који припадају белој раси, док наша листа настоји да пружи више простора пионирским мислиоцима и недовољно заступљеним групама.
Реј Томлинсон
За име програмерског стручњака Реја Томлинсона везује се проналазак е-поште. Наиме, он је 1971. године креирао мрежну е-пошту од једног до другог корисника док је радио у компанији за истраживање и развој Bolt Beranek and Newman. Томлинсон је био први који је користио симбол „@“ да одвоји локалне од глобалних е-порука у адресама е-поште, уводећи структуру „user@host“ адреса е-поште која се сада користи.
Захваљујући Томлинсоновом експериментисању, корисницима на различитим рачунарима је омогућено да преносе поруке, што је на крају довело до револуције у људској комуникацији.
Маргарет Хамилтон
Маргарет Хамилтон је прва употребила израз „софтверски инжењер“ 1963. године. Врхунац каријере је вероватно достигла кад је постављена за руководиоца тима који је програмирао рачунар за навођење у Аполо мисијама на Месец касних шездесетих и раних седамдесетих. Свршена студенткиња МИТ-а је касније основала низ компанија за развој софтвера, укључујући Higher Order Softvare.
Барак Обама је 2016. године, уручио Хамилтоновој председничку медаљу части којом је признао њен пионирски и инспиративан допринос рачунарској науци.
Алан Тјуринг
Алан Тјуринг, један од најутицајнијих рачунарских научника свих времена, изумео је први рачунар 1936. године. Направио је Тјурингов тест, 1950. године, којим се мери способност машине да успешно опонаша људску интелигенцију. Та иновација је утицала на развој области машинског учења и вештачке интелигенције у наредним деценијама.
Тјуринг је био хомосексуалац и постао је симбол важног присуства ЛГБТ заједнице у STEM-у (енгл. science, tecnology, engineering and math). Данас је Тјурингова награда највеће признање у области рачунарства, коју додељује Удружење за рачунарске машине (Association for Computing Machinery – ACM).
Грејс Хопер
Грејс Хопер је била морнарички адмирал и зачетница компјутерског програмирања. Хоперова је, 1953. године, изумела програмски језик FLOW-MATIC, важну претечу програмског језика COBOL који се и данас користи. Програм је био први те врсте који је користио командне речи уместо симбола.
Хоперова је такође помогла у програмирању рачунара Harvard Mark I који је играо кључну улогу у последњим годинама Другог светског рата. Одликована је председничком медаљом части 2016. године, за допринос информатици.
Барбара Лисков
Барбара Лисков је програмерка, зачетница модерних техника у писању кода. Њен принцип замене (енгл. Liskov Substitution Principle) који се користи у практичном рачунарском кодирању је назван по њој. Лискова је користила концепте из вештачке интелигенције да поједностави и аутоматизује процес кодирања. Њене идеје о дизајну система и програмирању увеле су методе за толеранцију грешака и апстракцију података који се сада користе сваки дан како би помогли софтверу да ради беспрекорно. Лискова је, 2008. године, добила Тјурингову награду као признање за допринос рачунарској науци.
Џери Лосон
Џери Лосон је био црнац, дизајнер игара и заборављени зачетник индустрије видео-игара. Лосон је, 1976. године, помогао у стварању првог система видео-игара под називом Fairchild Channel F, заснованог на кертриџима. Касније је основао сопствену компанију за видео игре, Videosoft, и радио на Станфорду.
Лосонов допринос компјутерској науци је нажалост био занемариван деценијама, иако је недавно био у центру пажње у документарцу High Score који се приказивао на Нетфликсу. Преминуо је 2011. године.
Кларенс Елис
Кларенс Елис је био утицајни стручњак у области рачунарских наука, који је радио у компанији Xerox PARC седамдесетих и осамдесетих година. Био је први Афроамериканац који је стекао докторску титулу у области рачунарских наука.
Осамдесетих година прошлог века, Елис је развио програм за обраду и уређивање текста OfficeTalk, који је претходио Google документима. Био је зачетник скупа техника за организациону сарадњу засновану на технологији под називом Operational Transformation. Нажалост, преминуо је 2014. године.
Гвидо ван Росум
Гвидо ван Росум је оригинални творац програмског језика Пајтон, који је добио назив по комичарској трупи Монти Пајтон. Ван Росум је створио основни програмски језик 1989. године да би имао чиме да се забавља током радне недеље. Данас се Пајтон користи у науци о подацима, развоју софтвера и софтверском инжењерингу широм света.
Ван Росум се, 2012. године, повукао из своје улоге „Доживотног доброћудног диктатора“ представника Пајтон заједнице.
Карл Сасенрат
Карл Сасенрат је мање познати зачетник персоналних рачунара. Његова линија AMIGA, представљена 1985. године, није била први персонални рачунар, али представљала је први рачунар који је могао да обавља више задатака истовремено. То је била и прва рачунарска серија која је показала особине персоналних рачунара као свестраних алата за обављање више задатака. Ти рачунари су коришћени као кућни рачунари углавном за игре и креативни софтвер.
Сасенрат је касније наставио да развија REBOL, динамички програмски језик специјализован за мрежну комуникацију.
Кимберли Брајант
Кимберли Брајант је инжењерка позната првенствено по оснивању непрофитне организације Black Girls Code, чији је циљ да повећа заступљеност обојених жена у STEM-у. Организација представља образовну институцију који подучава црне девојке између 7 и 17 година како да програмирају. Брајантова, која је радила за Pfizer и Novalis пре оснивања организације Black Girls Code, првобитно је основала организацију како би помогла својој ћерки Кај да научи програмирање. Black Girls Code има за циљ да омогући да милион црних девојака научи програмирање до 2040. године.