Nacrt zakona o bezbednosti na mreži šteti slobodi govora i kontrolu nad internetom predaje u ruke Silicijumskoj dolini, tvrdi nova kampanja. Kampanja Legal to Say. Legal to Type (Ako je legalno da kažete, legalno je i da napišete) tvrdi da će američke tehnološke kompanije dobiti suviše veliku moć ako se zakon usvoji. Naime, nacrt zakona daje kompanijama društvenih mreža nove obaveze koje se sastoje u tome da moraju da uklanjaju štetan или nezakonit sadržaj. Vlada je rekla da bi kompanije trebalo da imaju zaštitne mere koje bi osigurale slobodu govora. To bi značilo da bi ljudima kojima je uklonjen sadržaj bilo omogućeno da podnesu žalbu na bilo koju odluku koju su velike kompanije donele.
Iako grupa koja je pokrenula kampanju podržava cilj zakona koji se sastoji u tome da obezbedi pravo platformama na mreži da uklanjaju slike seksualnog zlostavljanja dece, terorističkog materijala i sadržaja koji podstiču rasnu mržnju i nasilje, ona strahuje da će neke druge odredbe negativno uticati na slobodu govora. Grupa tvrdi da bi novi zakon mogao da blokira objave na mreži sasvim običnih ljudi koje su u potpunosti u skladu sa zakonom, što bi agenciju za nadzor telekomunikacija pretvorilo u „super regulatora“ slobode govora.
Pravna šteta
Objavljen u maju 2021. godine, Nacrt zakona o bezbednosti na mreži nameće moralnu i zakonsku odgovornost kompanijama društvenih mreža i nekim drugim platformama koje omogućavaju korisnicima da dele i objavljuju materijale, da uklone „štetan sadržaj“. To može da obuhvati sadržaj koji ne krši zakonske norme, ali i dalje se smatra štetnim, kao što su neki primeri zloupotrebe koja ne dostiže nivo kriminalnih postupaka i objave koje podstiču samopovređivanje i dezinformacije. Prema tom predlogu zakona, agencija za nadzor telekomunikacija dobiće ovlašćenje da blokira pristup veb-stranicama i novčano kazni kompanije, koje ne štite korisnike od štetnog sadržaja, do 18 miliona funti или 10 procenata godišnjeg globalnog prometa, u zavisnosti od toga koji iznos je veći.
Organizatori kampanje tvrde da takve okolnosti daju podsticaj tehnološkim firmama da „preterano cenzurišu“ i „efikasno oduzimaju obavezu nadzora policiji, sudovima i parlamentu i tu obavezu prepuštaju Silicijumskoj dolini“. Pokretači kampanje su posebno zabrinuti zbog sadržaja koji je legalan, ali se smatra štetnim. Jedan od članova kampanje je opisao zakon kao „povelju o cenzuri“ i dodao da će grupe koje se bave lobiranjem, u tom slučaju moći da nateraju društvene mreže da uklanjaju sadržaj za koji smatraju da nije politički korektan, iako je sadržaj u potpunosti u skladu sa zakonom. Nacrt zakona uključuje neke mere zaštite političkog govora i novinarstva, ali u izveštaju objavljenom istovremeno sa pokretanjem nove kampanje, grupa je ukazala da se predlog zakona nije dovoljno bavio mnogim slučajevima i problemima.
Na primer, dok se na vesti objavljene na veb-stranici Telegrafa taj zakon ne bi odnosio, članak koji se distribuira na Fejsbuku bio bi žrtva algoritma koji uklanja sadržaj koji je u zakonskim okvirima, ali istovremeno je i štetan, navodi se u izveštaju organizatora kampanje. Zabrinuti su i zbog toga što bi tehnološke kompanije mogle da koriste veštačku inteligenciju da bi identifikovale štetan sadržaj.
To bi, kažu, moglo da dovede do rasne pristrasnosti i pogrešne cenzure govora, posebno ako se uzme u obzir činjenica da su Britanci skloni ironiji.